Ове недеље путем директног преноса локалне телевизије заседања градске скупштине, грађани Крагујевца добише прилику да се чудом начуде и од срца насмеју људској неискрености и нискости. Председник градске скупштине, који је у исто време и републички посланик, сукоби пред лицем грађана Крагујевца ове две функције образлажући иницијативу своје странке о регионализацији Србије. Овај професор филозофије који своју љубав према истини задовољи у политичкој демагогији обруши се на државу од које, без сукоба интереса, прима две политичке плате изрекавши да је држава левијатан, склон да ускраћује уставна права човека појединца. Изрече и не трепнувши исти онај демагог који пре неколико месеци у име левијатана изгласаваше многе антисрбске и антиљудске законе у гласачкој машини светског левијатана, Народној скупштини републике Србије. Локални левијатан коме овај демагошки левијатанчић служи већ два мандата, сасвим левијатански, искорењује све што је лично у Крагујевцу. Локални левијатан гази Устав локалним левијатанским уредбама, од којих неке као противуставне укиде Уставни суд републичког левијатана. По пројекту светског седмоглавог левијатана, са глава седам најразвијенијих земаља света, од којих Јапану Бог разби главу, Србија се треба урушити кроз низ регионалних сатрапија од којих овом демагогу левијатанчићу допаде место дрматора у будућој НДШ, која би требало да се успостави по узору на антисрбску НДХ. И овај, у своју ученост и речитост заљубљени левијатанчић свим силама своје учености и речитости извршава налог васељенског левијатана, јер Боже мој, ко може ратовати против звери.
Стање у ком се налазимо карактерише пад свих људских вредности, од личног, породичног и друштвеног морала, преко друштвене неодговорности и злоупотребе унесрећених људи. Последњих дана над Србијом се води политичко медијски рат око једног људског живота и то не било ког смртника, него лидера најмногољудније странке у Србији. Овај рат по много чему подсећа на бучно најављивану епидемију свињског грипа од прошле зиме. Исти учесници су и онда и сада подгревали народне страхове, заветници Хипократове заклетве и новинарска анђеоска лига.
Манипулисање непросвећеном руљом која постаде живи зид и непробојни штит бесавесним учесницима у политичком шибицарењу, никако да се скине са опсенарског репертоара. Здраворазумска Србија, малобројна и расута по интернет сајтовима, никако не успева да се приближи већини која изабра лакши пут проласка кроз живот, уз песму и игру далеко од горке истине. Ново заталасавање, кроз штрајк жеђу, прети да замути ионако мутну политичку воду Србије и свест многих незадовољних Срба и преко њих незадовољних избори задовољнима још један политички мандат у процесу утеривања у тор Европске уније. Обезбожена власт која одбаци духа Истине, храни се својим поданицима заводећи их из обмане у обману, немајући шта да понуди ојађеном, гладном народу, досети се да произведе маглу око захтева за изборе. Какав нам бољитак избори могу донети са оваквим политичким системом на коме ова држава или тачније њени тужни остаци почивају, нико од оних који подржавају Томислава Николића се и не пита. Ти избори једино могу ником од нас одговорног Курту заменити ником одговорним Муртом, док ће и Курта и Мурта остати одговорни оном који овом рушевином од државе управља, финансијама, јединим богом овог антихришћанског времена и ове обезбожене власти. Игра без граница у којој они без срца покрећу таласања оних без мозга и на тим таласима убирају себичну корист, траје деценијама на овим просторима. Европа нема алтернативу кажу и они што наводно изборе не дају и они што наводно изборе изнуђују, официјелна власт и официјелна опозиција, Естаблишмент који дрма нашим животима. Шта је са алтернативом, куд нестаде, упитаће се неко ко се упитаношћу још увек бави а не припада онима добро обавештенима, посвећеницима у тајне власти. Алтернатива се у Србији гони, изгладњује, изводи пред официјелне судове, официјелне власти и опозиције. Алтернатива постоји, и алтернативно, објективно интернет новинарство, и алтернативна књижевност и алтернативна уметност од скора и алтернативна Црква настављач неискривљене Православне вере предате нам од отаца. Постоји дакле алтернатива али у дубокој илегали и прогону, жива сахрањивана и гурана под десет тепиха по којима газе они официјелни делови естаблишмента и власт и опзиција. Алтер его постоји и постојаће у Србији поред свих немилосрдних прогона који се над њим спроводе. И то је оно друго ја које проистиче из живога Бога који каже Ја сам Пут, Живот и Истина. Дух Истине незаустављиво сведочи кроз све већи број очишћених срца и уста удостојених истине тако да ће ова фарса, без обзира на њене резултате бити кратког века и даха. У овој фарси учествују многи фарисеји из свих официјелних струковних удружења, учествује и официјелна Црква, и то учешће скида многе маске са лица. Ово демаскирање тренутно видљиво малобројнима, вољом Господњом који слепима враћа вид врло брзо ће постати видно свима.
А у тој Европи у коју нас ови политички педигрирани и привилеговани воде,ми ћемо бити контејнер, ми обични људи, који немамо политички педигре, које не штити политички имунитет. Јешћемо генетски модификовану храну док ће нашу здраву храну јести они са политичким педигреом и имунитетом и њихови политички педигрирани ментори. Солидаран сам увек са људима који легитимним средствима траже бољи живот за себе и своје породице и за сав србски народ, али, мислим да су овога пута искрени људи заведени и да нису изабрали право средство да достигну прави циљ. Човек који данас штрајкује глађу и жеђу, одавно није ни гладан ни жедан, ни власти, ни части ни масти, одавно се обезбедио политичким имунитетом и приграбио повелики део колача за себе и своје следбенике. Држава за коју још увек наивно говоримо наша, нити је наша, нити је економски самостална, нити је способна да саму себе прехрани, ни одбрани. Она је на буџету светске владе, корисник социјалних давања међуанродног монетарног фонда и светске банке и као таква зависна од воље светских моћника. Наши политичари нису наши а ми смо у земљи у којој смо рођени на привременом раду код страног газде који газдује некад нашим добрима преко буџета светске владе и наших политичара. Наши политичари служе као најамничка администрација светске владе и за ту службу уживају у земаљском рају заштићени политичким имунитетом. Нама не одговарају ни за какав политички потез који вуку на нашу штету, заштићени политичким имунитетом и законима изгласаним по диктату светске владе скривене у Европској унији.
Институција политичког имунитета као једна од многих привилегија власти несхватљива је појава за сваког правдољубивог човека. Изузеће од кривичног гоњења неког ко располаже судбинама других људи није у складу са захтевима здравог охристовљеног разума и Божије правде. Парадокс је да човек који располаже само својим животом одговара за кршење закона а да се човек који располаже животима многих појединаца или већег дела народа изузима из законске одговорности. Уместо да у зависности са повереном дужношћу расте и законска одговорност, догађа се сасвим супротно, да се у складу са растом поверене дужности смањује законска одговорност. Ова привилегија издиже учеснике у власти у богове док народ своди на ниво робе широке потрошње. Овде је горки корен злоупотребе власти и овај корен треба искоренити, неким новим законима, да би власт постала одговорна служба народу.
