Коме човек није брат томе Бог није отац. Љубите један другог и никог на земљи не зовите оцем. Ви сте један другом браћа. Све добро што сам учинио брату, учинио сам Христу. Све чиме сам оштетио брата оштетио сам самога Христа. У братству је скривено синовство и очинство. Ти си ја у Христу. Помоћи ћу теби не оштетивши себе. Нећу помоћи себи оштетивши тебе. Свако зло упућено теби бумеранг је који се враћа мени. Љубав је испуњење закона. Хоћу ли ја испунити закон љубећи браћу или ћу љубећи себе безграничном, саможивом љубављу оштетити брата и погазити закон Божији. Питање бити и не бити, за савког Србина појединачно, и за колективно национално биће народа српског. Један део одрођеног српског народа, који себе види лепшим, бољим и потребитијим од већинског дела народног корпуса, издиже се у неке, смртницима недосежне висине. То издизање истовремено је и силажење у мрачни подземни свет, сав од тајни саткан ,за оне који у њему не учествују. У том скривеном свету владају сасвим други закони од оних обелодањених на светлу дана у јавном животу. Два пута, јавни и тајни воде своје путнике на две супротне стране, у узвишене и понижене, у богаташе и сиромахе, у робовласнике и робове. Србија у резервату и Србија на највишем спрату испод приземљеног бога. Шире се, изграђују свака своје светове у којима за оне друге нема места. У једном истом систему управљања функционишу исток и запад цедећи источне комарце и гутајући западне камиле. Источно западна привреда легалним токовима цеди источне комарце док се пословним токовима роба и капитала у привилегованој западној зони баве дилижансе дивљег запада. У западом очараној Србији, имам постаје императив свих императива, у оној другој источној, немам, небеске лествице уз које истрајнији израстају у, јесам изнад истока и запада. Изделише овај наш свет у два табора у табор господара и табор робова. Они који би да господаре телом преко насушног хлеба, добро су подржани од такозване службе за запошљавање. Та новодно државна а по суштини подводачка служба, овим бесавесним господарима људских тела, подводи све оне који су ради да остваре своје "уставом загарантовано" право рада. Господари тела их деградирају до срозавања на ниво белог роба, израбљујући их на црно, или их врате неморалној подводачици, националној служби за запошљавање. Господари душа запосели црквене храмове, владичанске дворове и најскупље џипове, траже беспоговорну покорност својим људским непогрешивостима. У забрањеној, али слаткој љубави са господарима света, негоњени, гоне верне љубави Христовој. Дуалистичка Србија подељена на две цркве и на два бога, Бога правде и неправде, бога богатих и Бога сиромашних. На законски штит и законски мач, на господаре и робове. Једна је, само она званична и свима доступна истина, коју неопходном истином и гомилама лажи, за паре и пролазну славу, производе и продају вештином прекаљени плаћеници, вештаци. Ова господарица ума забавља и забавом господари својим робљем. Површна и сва у времену заборављеног јуче и без бриге за сутра, глува за вечну истину, одржава карикатуру живота у овом свету привиђења. Све се рађа из немира и кроз муку па и истина, и то она ненаручена од људи а послата од Бога Истине. Она која ослобађа робље и слепима отвара вид, подиже понижене и обара горде у мислима својим. Истина долази као вода и нема те бране која је може зауставити. Некога ће окупати, некога ће потопити, али каљуга ће се сигурно спрати. Протести жедних истине ће се проширити, они гладни пара и моћи ће их притешњивати и гонити све даље и даље чак до Марићевића јаруге. Сетиће их где су пали и вратити првој љубави. Сетиће их због чега се њихови преци пре два века сакупише у Марићевића јарузи. Кад турски зулум дојади Богу и народу њихови преци претпоставише славу срамоти и од прогоњене раје успоставише тело и на телу главу. Углавише обезглављену Србију, подигоше роба из прашине, покидаше ланце и животима својим изборише се за слободу. Ту слободарску нит, нит бескомпромисне слободе, истински слободних људи, подмуклом издајом, прекидоше компромисџије жељне неспутане власти. На кратко слободан, па обезглављен, поврати се ропском стању преварени балкански роб да животари с туђом главом на раменима. Два века клеца од зла на горе, слуђен и навођен, кроз национална беспућа, голготе и расапе. Ограничен и туђим калупима укалупљен, стешњен по питању остварења минималног националног интереса, растаче се и ништи, не остварује се и не обнавља. Ускраћен за просту биолошку репродукцију овај балкански роб стари сапет и окован сопственим слабостима. Поробљен робом у себи и удружен у бројчану надмоћ зида свет по мери страних господара и сопствених слабости. Терорише обесправљену слободномислећу мањину расуту и притиснуту сваковрсним невољама. Док непријатељски прогони живот, задах смрти се шири из његовог тела у распадању. Кад задах смрти дотужи смртоносцима а живот силином навре, оживеће и сећања на живот у слави и слободи. Сетиће их, и једног дана кад сећања надјачају заборав, а светлост истине пробије завесу тмуше, устаће на ноге и покидати ропске ланце са ума, срца и душе. Тамо где у прашини седеше балкански роб стајаће ослобођени устаник у вечном рату за Крст Часни и Златну Слободу. Нема мира без доброга рата ни Слободе без Христовог мача. Васкрсења не бива без смрти, из умрлог роба рађа се Слобода. Истина ослобађа за живот у Слободи Слобода рађа за живот у Истини. Само је живот у истини истински живот и само је један Пут живота и истине. Све друго је симулација живота у којој грабљиве приказе лицемерно приказују себе у светлу којег нема, док у исто време под окриљем таме Каиновим помраченим умом оштре нож за Авеља. Неспутана власт спутава слободу, спутани се упињу да се ослободе пута неспутане власти. Живот јесте и биће вечни рат Христом донесен за меру човечности испод које човек не сме силазити ако жели остати човеком. Вечни рат Христом започет за ограничење неспутане светске власти која терорише човека, једино се у Христу може водити, у Њему који је једном за увек победио свет и осудио владара овога света, који нас непрестано дозива у своје братство, очинство и синовство. Он једини ослобађа од свих злих господара ума, срца и душе за живот у Његовом Духу и телу. Кад Авељ себе пронађе у Христу окренуће Каину лице а не леђа. Кад Јуди каже да је издајник а не способан, кад за Барабу неодступно затражи заслужену казну ослободиће се роба у себи. Ослобођен постаће фактор, незаобилазна чињеница на коју се мора рачунати, а таквог ће сам Христос увести у своје братство слободних, светлих, бесмртних ратника истине, за Крст Часни и Слободу Златну.
Нема коментара:
Постави коментар