ДОБРИ ПАПА ФРАЊА

Добри папа Франциско, папа Фрања, Божији намесник на земљи, духовни отац Великог Инквизитора, у ове дане последњег времена постаде брижни отац педера и скромним речима ''ко сам ја да судим'' издиже педере изнад Божијег Закона, одрекавши се свог некад омиљеног оружја огња и мача. По његовим речима ако педери траже Бога, ко је он да им суди.
Не рече нам Велики Намесник како да тра...же Бога они који се не кају за свој грех него се њиме поносе, што би рекао наш неумрли светац: АИДС носе ''грехом се поносе''.
А покајање је једини пут који од Бога одбаченог грешника приводи Богу.
Од Хришћана се не очекује да каменују било ког грешника, али се очекује да му укажу на његов криви пут и да га позову на спасоносни пут покајања.
Папа то није учинио.
Где нестадоше речи Господње, покајање или пропаст. Где очински позив на покајање уместо кога уследи позив онима који се придржавају здраве науке Христове да интегришу педере у своју средину.
Онако, исто како их је сам папа интегрисао у редове своје личне војске скривене под мантијама римокатоличке цркве, прескочивши притом Закон и Пророке.
Питам се кад ли је онај од папе поменути педерски лоби својим парама искупио заблуделе штићенике купивши им ову јавну папску опроштајницу греха. Верујем да отад прође много времена.

Ево шта каже Апостол Павле свом верном чеду Тимотеју:

''8 Ми наиме знамо да је закон добар, ако га ко примењује како треба 9 знајући ово - да закон није постављен за праведника него за безаконике и непокорне, безбожнике и грешнике, непобожне и погане, убице оца и убице матере, за оне који убијају људе 10 за блуднике, педерасте, трговце робљем, лажљивце, кривоклетнике, и за све друго што се противи здравој науци, 11 по Јеванђељу о слави блаженога Бога, које је мени поверено''.

Педери су дакле противници здраве науке који подлежу или покајању или суду. Нема места никаквом поносу нити јавном парадирању. Од како је света и века, на војсци је било да парадира а никад на педерима. У Хришћанском свету здраве Јеванђељске науке и чисте људске савести педери су предавани полицијском и судском прогону због противљења Божјем здрављу и рушења јавног морала. Изгледа да су педери у овом свету који се поступно одриче здраве науке већ добили право грађанства и више од тога. Постали су привилегована, плаћеничка војска греха која поносно парадира и то уз полицијску заштиту.

Све горе од Апостола побројане противности здравој науци по Јеванђељу, не само да су добро интегрисане у светску друштвену заједницу, него воде главну реч у њеним елитним структурама. У свету који се удружује у злу главну реч воде лажљивци и кривоклетници, безаконици и непокорни у чему им свим средствима помажу блудници и педерасти, трговци робљем и убице, лакомци свих фела. Све ове људске аномалије поред права грађанства стекоше и све привилегије Земаљског Закона да са својих привилегованих позиција пркосе здравој Христовој науци. На реду за признавање елитистичких привилегованих позиција, данас су педери, који већ добише своје медијске термине на свим телевизијама и активно учешће у формирању јавног мишљења. Ко ће од Божијих противника бити сутра на реду за улазак у високо друштво, живи били па видели.

Ми, Православни Срби, никад се нисмо противили здравој науци Јеванђеља и поред тога кроз целу своју историју били смо предавани огњу и мачу Великог Инквизитора ватиканског трона. После последње папине изјаве и будалама је јасно да смо, једино због своје верности здравој науци по Јеванђељу о слави блаженога Бога, били трн у месу Великог Инквизитора и да смо управо због тога били предавани његовим камама и јамама.

У МУКАМА СЕ РАЂА ЧОВЕК

Док домаћи властољубитељи сервилно и марионетски сервисирају нагомилане жеље светске владе, побеснело крдо каљугом разлетело јури залутали бисер.
Мноштво грешних душа својим омиљеним грехом метанише нечастивом. Безакоње омогућава испуњење најгрешнијих фантазија.
Из истог разлога оно нараста и прераста човека.
У грешним људским фантазијама нестају трагови изгубљене нације....
Ја и цариник једно смо, делима казује до јуче брижни отац.
Сине мој, одбацио је очинску љубав нека ти у срцу буде као цариник.
Уз не баш малу логистичку припомоћ закона дивљи односе победу над питомима.
Деценијама већ, дивља економија крцка својих пет минута.
Док се подмире и намире све исколачене очи од сплачине, за човека не остане ни мрве.
У мукама се рађа човек да у мукама и скончава свој мученички век, гледајући немоћан како му наможени тркачи у трци греха руше својеручно узиднути столп.
Сине Божији, Ти који си једини вечно једно са Оцем, а никад са цариником, Ти можеш, Ти и помози.

НЕШТО ТЕ НЕМА СИМОНЕ МОЈ

Нешто те нема Симоне мој. Нема те да покупиш симонију коју од гладних уста одвајам из дана у дан, цариниче мој врли.
Кад крочисмо у овај свет ти нам уредно наплати царину, и мени и мојој деци коју ми даде Бог.
Наплаћивао си ми уредно и законски прописану симонију.
Никад ме још не упита, гладан ли сам, жедан ли сам, неодевен ли сам. Ни у затвору ме посетио ниси, а био сам, ни у болести ме обишао ниси, а болан сам много, Симоне мој.
Увек, кад сам своје испраћао преко границе времена уредно сам ти плаћао царину.
Кад и мене овај уски пут буде однео платиће ти за мене моја деца. Зашто ли те нема да ме питаш: како ми је, треба ли ми што, како ми је души Симоне мој.

КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА

Досад смо, ми мали, припадници обичног народа, имали лилипутанску могућност да видимо како обични, мали људи доживљавају болну судбину колатералне штете. Да ли ме инстинкт вара, или се наше досад лилипутанске демократске могућности заиста увећавају, показаће време пред нама. Бука коју ствара оно што се иза брда ваља, непрестано ми најављује да ће на градској политичкој сцени направити дар мар некаква непланирана промена. Овом непланираном променом многи уважени поједици невољно, али зато неминовно, морају бити премештени из табора великих народних штеточина у табор колатералне штете. Подршка од стране евроатлантиста коју је први човек града добио почетком овог месеца као да нема довољно снаге да га и даље одржи у седлу локалног шерифа. ''Најбољи градоначелник региона'', који већ четврти пут за редом максималистички искоришћава свој мандат изгледа да се нашао на неком ново трасираном путу и на њему постао сметња, камен који одбацише зидари. Шта ћемо, кад нам наши стари направише државу на овој несрећној ветрометини и крвавој раскрсници Истока и Запада. ''Најбољи градоначелник региона'' ускочио је у табор великих штеточина у време док дуваше они силни западни ветрови. Ношен њиховом полетном силом винуо се у седло локалног шерифа и привременог земаљског бога и приграбио у своје руке смртника све боговске власти. После шеснаест година евроатлантских торнада ослабише западни ветрови али оно што они порушише остаде да сведочи о њиховом шерифском намеснику, свемоћном земаљском богу. Рекло би се да евроатлантистички шериф није имао довољно слуха да препозна најновија политичка струјања и да благовремено окрене певца на оџаку. Рекло би се али оном ко реч за јефтино држи. Као формално правно уцрковљени човек, требало је он само да прати црквени заокрет ка Русији и да по инерцији и сам заокрене и доживи чудо политичког препорода. Али, чуда се дешавају једино у благодати у садејству благодати Божије и Богом дароване људске слободе, а у политици ни црквеној а камо ли световној нема ни благодати ни слободе. Дакле, локални шериф је обавио поверени му задатак
и по обављеном задатку дође време да сјаши. Његово сјахивање за наша леђа не значи баш ништа пошто седло сигурно неће остати празно. Једина добит коју ће нам ово сјахивање донети биће то што ћемо бити они преживели сведоци приземљавања једног на небо залуталог човека и његовог повратка у свет обичних смртника.

БЕЗ НАСЛОВА

Србија се убија, живи се прогоне или бивају бојкотовани мртвим душама. Малопре смо имали прилику да послушамо Оца небеског како нам грмљавином саопштва нешто важно. Штета што многи од нас неприлични посташе за ову прилику. Шта да се ради кад се мора јести, јер прерада хране мноштву је данас најважнији посао. Нормално поред сликања. Ненормално за насловне стране, ма где се оне налазиле и ненађене скривене остале. Што скупље продајмо најлепшу слику о себи, ако смо изгубили себе слику о себи можемо прилично дуго сачувати.

Без наслова, случајном читачу који се није уплашио своје сенке. Ако прочиташ, спали сећање које ионако више ником није потребно. Једноумље је последња реч безумља, реч која се изговара милијардама језика завезаних у један мртвачки чвор. Иза брда се назире сумрак човечанства, изван кућног прага излежава се звер, пази да јој не нагазиш на реп. Све се стрмекнуло лево и десно за својим обманутим срцем или за математиком главе. Правац никог не занима, правда је утеха глупака и будала. Способни се осмехују у брк поштенима у овом извитопереном свету.

Засуци рукаве и мисли својом главом, све се из мисли рађа. Умно и осећајно једино је човеку својствено, сваком па и теби. Неприродно је да беспомоћно као корњача лежиш на леђима и чекаш кад ће од тебе да скувају супу. Не дај да те у сласт покусају. Ако ништа друго бар им загорчај залогаје. Хипнотишу те страхом тим осећањем недостојних. Па зар ћеш у окретању главе од надолазеће опасности пронаћи тражени спас. И пас има зубе, и мачка има нокте, само си ти омекшао од памука до паучине. Док се с мишевима скриваш о само твом животу други одлучују. У смрт те преводе кроз разгранате лавиринте неслободе, са псима те чипују, са мишевима трују, терају те као птицу.

ИЗЛАЗАК ИЗ УМА

Препуштајући другом личну ицијативу ми се хотимично или нехотично одричемо властитог ума ради уподобљавања том другом. Ако се свог ума одрекнемо Христа ради у очима света постаћемо луди али ћемо зато постати заједничари Христовог ума и проговорићемо Божијим речима и језиком. Било је увек оваквих сведока Господа Христа и увек ће их бити. Али мене тренутно не занимају свете луде, не тренутно ме занимају несвете луде, луде од овога света. Умножише се бројем неке сиве еминенције које од многих обманутих и обезличених људи преузеше личну ицијативу и постадоше им у неку руку пастири, умни пастири. Ови неовлашћени пастири неметнуше се многима као законска власт разноразним законским смицалицама и зачкољицама. Множина постаде пуки извршилац туђе воље а своју прогута немим рибљим устима као да је и не беше. Народе мој, жене и деца су ти господари, грми пророк, али у залуд, многи отворише уши једино за жеље својих тренутних господара и господарица. Ко не слуша оца и мајку које је дужан слушати, слушаће жену која је дужна њега слушати. Ова ми мудрост долете јутрос на молитви док сам се сједињавао са Богом чија мудрост и јесте. И стварно, све више ме хвата мука гледајући мушкарце у непрестаном послушању код својих кућних, умно срдачних господарица. Да је послушање овим господарицама катастрофално може се видети на сваком брачном кораку. Коме уму то да кажеш и на које уво, кад људи изађоше из свог ума, па сад скудоумни трчакарају својим кораком у туђи ум упрегнутим, иду где им се не иде, тамо где их други шаље, несвесно вршећи несвето послушање проклетих. Прелашћени умом и срцем, окретоше леђа Христу, да свако послужи своме личном машијаху, некад као претече, некад као апостоли а највише као мученици, а све у зависности од нарасле потребе.

ПОД КРСТОМ

Наш пут на земљи није увек праволинијски. Састоји се од честих скретања, напредовања и назадовања. Ниједно назадовање није случајно. Свако наше назадовање казна је за погрешно напредовање. Сети се где си пао и врати се својој првој љубави моћне су речи које нас у часовима нашег назадовања приводе истини. Наш пут требало би да буде наш свечовечански Пут Живота и Истине за нас прописан о...д Господа Исуса Христа коме смо се Крштењем предали да више не живимо собом него Њиме који поднесе Крсну смрт за наше свељудске грехе. Ми, сви крштени људи, свих времена и нација, позвани смо да активно учествујемо у резрешењу свељудских грехова, тако што ће свако од нас носити свој лични Крст. Лични Крст је најлакши Крст који смо дужни пронети на својим леђима да бисмо следили нашег Господа. Поред најлакшег личног постоји и породични који је тежи од личног и који наше потомство разрешава наслећених грехова остављених нам од наших предака. Ово је подвиг који на себе преузимају углавном неке породичне беле вране и црне овце које и нису баш важеће у овом свету. Ови неважећи у фамилијарним и светским пословима преузимањем породичног Крста на себе стичу неку другу невидљиву важност која се не може уочити на њиховој спољашњости али се може осетити из њихове унутрашњости. За породичним Крстом следи национални а за њим свечовечански. Ношење ових Крстова тешко је за човека али лако за Бога који помаже оном који се за Њега залаже.

ПРОРОШТВО О ПЕТРОВОМ ОДРИЦАЊУ

Сви ћете се ви поколебати због мене ову ноћ; јер у писму стоји: ''Ударићу пастира и овце стада разбећи ће се.'' А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју.
А Петар одговоривши рече му:
- Ако се и сви поколебају због тебе ја се нећу никад поколебати.
Рече му Исус:
- Заиста ти кажем: Ноћас, пре него што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.
Рече му Петар:
- ...Нећу те се одрећи макар морао и умрети са тобом!
Тако рекоше и сви ученици.
Знамо шта се десило са Светим Петром, како се трипут одрекао и горко заплакао.
Док је Господ носио Крст ка Голготи натераше човека Симона из Кирине да му понесе Крст.
Ово сам написао да подсетим заборавне о неопходној потреби ношења личног, породичног и националног Кртса. Препуштањем личног Крста неком другом, ми непрестано силазимо силазном голготском путањом и удаљавамо се од личног Васкрсења. Данас кад нам се подиже Крст на нашем голготском Косову многи се окрећу себи и својим ситним себичним проблемима, тиме удаљавајући себе од горке чаше Господње. ''Зар да не пијем чашу коју ми је дао Отац мој'' каже Господ, док данас многи Срби покушавају да нађу начин ако могу да избегну да је пију. Бог који жели да се сви људи спасу одлучује а не грешни људи и што људи даље бежали од личног и породичног Крста све ближе се примичу националном Крсту и националној Голготи.
Опет ће судбина натерати неког освевремењеног Симона да понесе Господњи Крст да би се Света Тајна Голготе могла још једном уредно свршити а национална душа Васкрснути очишћена од нагомиланих личних и породичних грешних наслеђа.

СВЕЧОВЕК И СВЕНЕЧОВЕК

Првородним грехом праотац Адам потпада под смртну осуду која га разбија у милиијарде милијарди камадића. Даљим умножавњем грехова човечансто проистекло из Адама доживљава све веће уситњавање. Упоредо са овим уситњавањем, за већину људи неприметно тече и процес укрупњивања и састављања разбијеног Адама. То је онај Свечовек о коме је писао Достојевски и Свети отац Николај Србс...ки, Свечовек који се саздава есхатолошким деловањем Цркве у свету. Адам је праотац свих људи и свих народа тако да ускогруди на грешној крви успостављени национализми сами себе искључују из свима дате могућности поновног успостављања безгрешног Адама Христосом оживљене душе. Наш СветоСавски национализам извире из Правослане Цркве, Духовног је типа а не крвног. Као творевина Светог Духа наш се национализам уклапа у надинетрнационално тело Духом обновљеног и душом оживелог Адама. Глава охристовљеног Адама јесте и биће Господ Исус Христос а тело сви Хришћански народи света. Они који су то некад били и који су за време свог битија стварали обоженог човека и они малобројни који су то и до данас остали. Интернационални лажно усрећитељски, економски, користољубиви екуменизам, који нам се без питања, најгрубљом светском силом, лажју и притисцима намеће, није ништа друго до процес укрупњавања оних грехом уситњених Адамових наследника свих вероисповести и конфесија у старог, грехом усмрћеног и Христом неоживљеног Адама. Глава овог грешног Адама биће неки лажни самопроглашени Бог, антихрист, који ће уз услуге банкара, антинауке, антикултуре, антиуметности и савремене технологије засењивати све људе и народе отпале од вечне Истине својим лажним чудима. Охристовљени Адам биће остварење Апостолских речи да ће све у свему Бити Христос, односно да ће Духом који оживљава расути парчићи Адама бити поново склопљени у једну суштинску целину безгрешног Рајског Адама. Са друге стране, грешни интернационални свенечовек Адам подлегао светском духу и земаљским сластима, властима и почастима, роб греха, обећаваће својим следбеницима лажну слободу и лажни рај на земљи, рај робова и господара, лешева и лешинара, грешног и временом ограниченог страсног уживања мртвих душа. Са једне стране бестрасни благодатни рајски живот изнова Богосазданог Рајског Богочовека Адама, а са друге стране страсни грешни живот свенечовека мртве душе у глобализованој држави греха и смрти. Уместо благодати Божије пролазну срећу у глобалном грешном рају грешног свенечовека Адама омогућаваће безаконичка плата. Уместо слободе робовање, уместо мира немир, уместо Божијег печата сатанин жиг. За веће безакоње антихрист ће својим сарадницима давати веће плате. За веће заслуге на рушењу Божије творевине, Богом створених народа и народних Цркава и Држава, следоваће већа плата, лешинари на врху храниће се лешевима на дну ланца исхране а ови ће им користољубиво служити до свог последњег издаха. Уместо љубави користољубље, уместо вере издаја, уместо врлине злочин, уместо најбољих најгори. Са некад Рајске земље уздизаће се задах покварених људских лешева све док последњи живи каменчић не буде Божијом руком склопљен у живи мозаик тела Свечовека обоженог Адама. Кад Господ Христос сложи последњи живи каменчић у тело првоствореног Адама тада ће се првосторени Адам поново наћи у Рајској Богочовечанској заједници са прворођеним и нествореним Христом и коначно ће све у свему бити Христос. Ми, којима припаде част да живимо у овом одлучујућем времену стварања и разарања првосазданог људског створења нашег праоца Адама сносимо велику одговорност пред Богом који нашој слободној вољи препушта избор коме ћемо се приволети царству. Царству вечног живота, или царству вечне смрти кроз краткотрајно уживање греха. У вечности је све решено и све зе одавно зна. Господ Исус Христос је извео Адама из Ада, он је сада поред Њега и чека нас, његово расуто тело да му се придружимо у вечном животу.

ПОД УСИЈАНИМ СВОДОВИМА СТАКЛЕНОГ ЗВОНА

Живот у слободи далек је од извесности по било ком питању. Јутрос осванулом нико не грантује да ће и омркнути ни омркнулом да ће осванути. Изнад је свезнајући Бог а на људима је да у Бога верују и да му служе. Само слободан човек може бити слободни слуга Божији и ова слобода представља почетни корак на путу личног избављења. Грешни људи продани под грех у то...ј мери се поистоветише са том грешном трговином да на Богом даровану слободу сасвим заборавише. И у свом забораву почеше да траже сигурност слободе земног живота и спасења своје грешне душе изван себе а почесто и изван Бога. Уздање у Бога и у своје руке пребацише у руке неког другог који ће о њиховој слободи и спасењу бринути уместо њих. По питању остварења друштвених слобода и материјалног обезбеђења држава представља ону другу господарску руку под чију се власт људи предадоше. По питању духовне слободе и спасења своје грешне душе ова друга господарска рука је Црква Христова накарадно поистовећена са њеном пролазном хијерархијом. Црква у којој је Христова Истина и Правда требала да буде једини господар данас има врх црквене јерархије који налаже беспоговорно поклоњење својој вољи као самом Христу. У овој хијерархијски устројеној Цркви у којој глава и ноге нису баш у савршеној свези љубави, Христов лик бива све више умрљан ликовима смртних људи. Под смртним људима подразумевам све оне који се кроз Христово Крстоносно страдање не ослободише своје грешне природе и који нису спремни да у свако време и на сваком месту за Христову истину жртвују пролазни живот свог грешног тела. Анализирамо ли понашање Црквене јерархије по питању отимања Косова и Метохије Србима са Косова и отимања државе Србије од њеног јединог законског власника србског народа и њено насилно утеривање у тор Евроропске Уније запазићемо равнодушну млакост и неверничку неодлучност већинског дела црквене јерархије. Част изузецима од којих тренутно владика Артемије заузима прво место часно носећи свој Крст и епископско жезло. Већинска јерархија о Косову углавном ћути, о папи се изјашњава црквени хијерарх и његови најближи сарадници из Светог Синода. Хијерархијски устројена јерархија Србске Православне Цркве подржава одметнички политички врх на наметнутом путу Србије у Евроропску унију иако је тај пут отворено антихришћански. Прост, Европом непокварени народ србски који не жели да се утопи у бљутавом мору Европских антихришћанских лажи нико не намерава ни да саслуша акамоли да му одговори. Основни је ред на постављено питање дати одговор, али како ствари стоје србском народу више нико није дужан да даје било какве одговоре. То значи да је народ лакомислено предао своју судбину у руке неодговорних господара и да своју судбину мора повратити себи и њеном једином господару Господу Исусу Христу. Ово се постиже Часним и спасоносним Крстом који данас многи одбацише и заменише пролазним земаљским уживањима старог грешног човека. Једино самопожртвованим Крсним залагањем за Истину и Правду можемо се ослободити лажи и неправде која нас затвори под стаклено звоно под којим грехом таворимо и греху служимо. Нема Хришћанина без Крста нема Епископа без Крста, изван Крста све је лаж и привид. Само крстоносним животом ми живимо Божјом руком за нас записано, док таворећи у месту под стакленим звоном система одметнуте државе и њој снисходеће Цркве пристајемо да туђом руком исписујемо своја имена из књиге живих. Богу хвала у Србији данас постоји једно здраво језгро окупљено око прогнаног владике Артемија састављено од људи против греха побуњених до крви, који су спремни да за своју државу и Цркву пролију своју крв. Пред целокупним Србским народом данас стоји отворено питање Христос или грех, живот ли смрт, слобода или робство. Верујем и знам да ћемо по ко зна који пут у својој Хришћанској крстоносној историји дати прави одговор.

ПОМАЖЕ БОГ И СВЕТИ ЈОВАН

Помаже Бог Србска Србијо. Срећан ти празник, Рођење Светог Јована Претече Ивањдан. Нека Свети Јован Претеча помогне твојој у Богу праведној борби да сачуваш себе у чистој и светој безазлености коју ти Свети Сава завешта. Србијо изворних, непокварених, простих Срба, вере и истине, која Богом живиш и Крсту служиш, која се не поведе за демонским посластицама лукавог духа лаж...и. Ти, што се не покрећеш тренутном модом него вечним Јеванђељем, ти си сведок Бога Живога, ти си Божије наслеђе на земљи. Ти што данас страдаш као што је и твој Господ страдао. Ти што живиш безазленим Духом Живога Бога а не змијском лукавошћу посисаном на белосветским универзитетима и колеџима, ти си понос Господа Христа и Светог Симеона и Саве. Не чуди се што те змија василинска гони, не чуди се, него гледај како да њене змичиће из својих недара истресеш у ватру. Лажљиве гује које од тебе изађоше, јер од тебе Голубије не бејаху, и за васељенском змијом и њеним лукавствима пођоше. Данас док се сплетови ових лукавих и лажљивих гмизаваца врзмају око твојих ногу плаћени да те уједу за пету, нека ти Јован Претеча и Господ Христос отворе седморе очи. На твојој страни је Божија Правда, сва Божија Сила и сва Небеска војска. На твојој страни је Устав Србије коју ове фалсификоване и прелеђене гује руше. Верујем и знам да си непобедива и да никад нећеш одступити с пута Правде и Истине. Непријатељство између тебе и змије у својој досадашњој историји увек си знала да разрешиш по речи Божијој, да змији хитро и одлучно нагазиш на главу пре него ли она тебе уједе за пету.

НУЛТА ТАЧКА ПРОГОНА

Из века у век у овом грешном свету без прекида тече прогон рођених од стране прогонитеља из редова створених. По речима Светог Господњег Апостола Павла телесни човек гони Духовног. Телесни је онај створени и од Бога отпали Адам, нерођен Духом Истине кроз Господа Исуса Христа, који живи старим грешним Адамом лицемерним лажима а не вером Христовом. Рођени се рађају од Бога, веро...м у Сина Божјег, створени се стварају оним лажљивцем и крадљивцем који посредством Адамовог греха и континуираним падом његовог грешног потомства постаде владар овог грешног света. Његово оружје остало је исто као и при рушењу првог људског створења, кобно Дрво познања. Ово дрво стварало је и ствара кроз целу људску историју лажне глинене богове за потребе пакла. Сатанино лажно обећање упућено првим људским бићима која су се падом деградирала у створења, увек је привлачило многобројне Истином нерођене и непрепорођене Господом Христом. Стари човек је телесан и као такав продан греху а нови човек је Духован и не припада себи него Богу који га кроз Сина Свога откупи од греха својом Крсном смрћу и натприродним Васкрсењем. Стари човек живи по светском закону и нормама које се по истом том закону нормирају према тренутним потребама осућеног владара грешног света. Христом Господом препорођени и обновљени човек живи по заповестима Сина Божијег и Његовом вером која га до праведности и испуњењу Закона Божијег води Божијом благодаћу. Светска мудрост пред Богом је лудост док је Божија мудрост пред светом лудост. Све што је велико у свету гадост је пред Богом и све што је велико пред Богом свет проглашава гадошћу. Стари адамски човек на разне начине врши прогон против новозаветног народа Божијег, Правоверних и Православних Хришћана. Срби данас на својој кожи осећају двострукуи прогон од спољњег завојевача и унутрашњих безаконика. И једни и други у својим се прогонима позивају на светске законе који су наспрам Божијег Закона пуко сатанско безакоње. Сатанизација земаљских закона спроводи се деценијама можда и вековима уназад корак по корак као при пажљивом улажењу у воду да срце не препукне. Власт по власт, корак по корак и стигосмо до нулте тачке преко које се даље и не сме и не може и то се овим глиненим лажним боговима који нам дрско украдоше власт над сопственим животима мора рећи отворено и одлучно тврдо стојећи у спасоносној вери Христовој.

ИДИОТИЗАЦИЈА ПРАВОВЕРНИХ И ПРАВОСЛАВНИХ

У ово наше време, до последње крајности озвереног човека, Хришћанство доживљава највеће запљувавање у досадашњој људској историји. Никад као сад Господ Исус Христос није био попљуван на глобалном нивоу. На делу је највећи, верујем, неуспешни покушај глобалне идиотизације последњих преосталих Хришћана, Правоверних и Православних. Ова идиотизација је... таквих размера да је у поређењу са њом идиотизација књижевног лика, рођеног пером Православног Пророка и Писца Достојевског, кнеза Мишкина готово безазлена. Кнез Мишкин је због свог кротког Духа и смерног срца од својих неразумних савременика проглашен идиотом, њиховим зверским делима доведен до слома, да би завршио жив сахрањен у стационару за умоболне. Запљувавања Истине и Правде Божије кротког Духа и Христовим јармом смиреног и усмереног срца било је увек и то је Православни геније Достојевски тачно сагледао и описао. Дон Кихотовска борба малог човека из малог стада Христовог са многобројном удруженом и у седам бесова упрегнутом руљом увек је било, али никад као сад није било моћних средства за навођење слепе руље против ових усамљених и малобројних пред којима им умртвљена савест на тренутак оживи. До нестварних магијских граница увећана могућност злоупотребе у свим областима живота људског друштва затвара нас у виртуелни свет покретних нестварних слика. Уз помоћ ових нечасних и нечастивих средстава у све покретачке полуге друштвеног механизма за навођење сирових људских страсти уздижу се носиоци зверског духа лажи. Овај себељубиви и свега другог мрзитељски и ниподаштавајући дух запосео је оне највише степенике друштвене пирамиде зидане зидарима новог зверског поретка. Сви плаћенички медијски викачи и прећуткивачи надувавају и извикују ове самољубиве и сујетним бесом обузете, док у исто време прећуткују несебична дела верних сведочанстава Христових верних сведока Истине и Правде. Мртве душе свим пакленим греховима убијене подижу на места највећих друштвених почасти док живе душе кротког Духа Божијег и благим Христивим јармом смирених и усмерених срца живе сахрањују и бездушно потапају испод надошле мутне воде друштвеног живота. Свим плаћеним слугама у свим службама злоупотребе нечастиви носиоци нечастивог зверског духа бивају подизани изван свих закона па чак и Божијег, што од њих ствара супериорну и ником одговорну касту владара судбина људског колективитета. Свим полугама друштва и на свим командним местима некадашњих државних институција а данашњих надзорних служби, окружних одсека и месних канцеларија логора обманутих логораша, налазе се супериорци жигосаних савести и слеђених срца. Оно мало, преостало живих људи, преживелих савести, који су у сваком кукољу потребни као животворно семе, али који могу бити и камен спотицања, чаме скрајнути по угловима мрачних канцеларија на ничијем путу. Развратне женетине које би у старо Божије време седеле поред неког забаченог сеоског пута и просиле милостињу, и за празнике продавале вретена и дрвене кутлаче по сеоским вашарима, данас пале и жаре полусрушеном Србијом. Руше и зидају, презиђују Божији свет у ђавољи несвет по вешто компонованим нотама зидара зверског храма. Полусветом до несвета ради задовољења развратне женско људске сујете. Миграцијом село град села се урушавају а из њихових рушевина стасавају посељачени градови освежени новом, нечистом крви, гладном краткотрајног градског узлета и жедном сваког порока. Док скоројевићи пуштају корење својих отровом набризганих жила по елитним четвртима снобовских виртуелних рајева носиоци кротког Божијег Духа и Христовим благим јармом смиреног и усмереног срца бивају проглашавани инфериорним јединкама као у Хитлерово време. Све ове мањини видљиве промене бивају уношене у законске оквире помоћу којих супериорна безбожничка зверска елита преузима у своје руке сва права владајућих тирана и сасвим невидљиво претвара се у вука који на овцу оствари сва законска права. Никакво чудо онда што се зверињак над нашим главама и не труди да било какве рачуне полаже овцама испод себе, које узгред речено саме себе развластише а зверињак у своје име овластише. Зверињак над нашим главама помно је загледан једино у зверињак над својим главама коме једином и полаже рачуне. Е да је сад овде Његош а и да има више оних који би га могли и смели чути и разумети па да каже ''Ал тирјанству стати ногом за врат то је људска дужност најсветија''. Ил да је Карађорђе па да каже ето мене а још да је и нас, не би нам се крај овако примакао.