ИЗЛАЗАК ИЗ УМА

Препуштајући другом личну ицијативу ми се хотимично или нехотично одричемо властитог ума ради уподобљавања том другом. Ако се свог ума одрекнемо Христа ради у очима света постаћемо луди али ћемо зато постати заједничари Христовог ума и проговорићемо Божијим речима и језиком. Било је увек оваквих сведока Господа Христа и увек ће их бити. Али мене тренутно не занимају свете луде, не тренутно ме занимају несвете луде, луде од овога света. Умножише се бројем неке сиве еминенције које од многих обманутих и обезличених људи преузеше личну ицијативу и постадоше им у неку руку пастири, умни пастири. Ови неовлашћени пастири неметнуше се многима као законска власт разноразним законским смицалицама и зачкољицама. Множина постаде пуки извршилац туђе воље а своју прогута немим рибљим устима као да је и не беше. Народе мој, жене и деца су ти господари, грми пророк, али у залуд, многи отворише уши једино за жеље својих тренутних господара и господарица. Ко не слуша оца и мајку које је дужан слушати, слушаће жену која је дужна њега слушати. Ова ми мудрост долете јутрос на молитви док сам се сједињавао са Богом чија мудрост и јесте. И стварно, све више ме хвата мука гледајући мушкарце у непрестаном послушању код својих кућних, умно срдачних господарица. Да је послушање овим господарицама катастрофално може се видети на сваком брачном кораку. Коме уму то да кажеш и на које уво, кад људи изађоше из свог ума, па сад скудоумни трчакарају својим кораком у туђи ум упрегнутим, иду где им се не иде, тамо где их други шаље, несвесно вршећи несвето послушање проклетих. Прелашћени умом и срцем, окретоше леђа Христу, да свако послужи своме личном машијаху, некад као претече, некад као апостоли а највише као мученици, а све у зависности од нарасле потребе.