Живот у слободи далек је од извесности по било ком питању. Јутрос осванулом нико не грантује да ће и омркнути ни омркнулом да ће осванути. Изнад је свезнајући Бог а на људима је да у Бога верују и да му служе. Само слободан човек може бити слободни слуга Божији и ова слобода представља почетни корак на путу личног избављења. Грешни људи продани под грех у то...ј мери се поистоветише са том грешном трговином да на Богом даровану слободу сасвим заборавише. И у свом забораву почеше да траже сигурност слободе земног живота и спасења своје грешне душе изван себе а почесто и изван Бога. Уздање у Бога и у своје руке пребацише у руке неког другог који ће о њиховој слободи и спасењу бринути уместо њих. По питању остварења друштвених слобода и материјалног обезбеђења држава представља ону другу господарску руку под чију се власт људи предадоше. По питању духовне слободе и спасења своје грешне душе ова друга господарска рука је Црква Христова накарадно поистовећена са њеном пролазном хијерархијом. Црква у којој је Христова Истина и Правда требала да буде једини господар данас има врх црквене јерархије који налаже беспоговорно поклоњење својој вољи као самом Христу. У овој хијерархијски устројеној Цркви у којој глава и ноге нису баш у савршеној свези љубави, Христов лик бива све више умрљан ликовима смртних људи. Под смртним људима подразумевам све оне који се кроз Христово Крстоносно страдање не ослободише своје грешне природе и који нису спремни да у свако време и на сваком месту за Христову истину жртвују пролазни живот свог грешног тела. Анализирамо ли понашање Црквене јерархије по питању отимања Косова и Метохије Србима са Косова и отимања државе Србије од њеног јединог законског власника србског народа и њено насилно утеривање у тор Евроропске Уније запазићемо равнодушну млакост и неверничку неодлучност већинског дела црквене јерархије. Част изузецима од којих тренутно владика Артемије заузима прво место часно носећи свој Крст и епископско жезло. Већинска јерархија о Косову углавном ћути, о папи се изјашњава црквени хијерарх и његови најближи сарадници из Светог Синода. Хијерархијски устројена јерархија Србске Православне Цркве подржава одметнички политички врх на наметнутом путу Србије у Евроропску унију иако је тај пут отворено антихришћански. Прост, Европом непокварени народ србски који не жели да се утопи у бљутавом мору Европских антихришћанских лажи нико не намерава ни да саслуша акамоли да му одговори. Основни је ред на постављено питање дати одговор, али како ствари стоје србском народу више нико није дужан да даје било какве одговоре. То значи да је народ лакомислено предао своју судбину у руке неодговорних господара и да своју судбину мора повратити себи и њеном једином господару Господу Исусу Христу. Ово се постиже Часним и спасоносним Крстом који данас многи одбацише и заменише пролазним земаљским уживањима старог грешног човека. Једино самопожртвованим Крсним залагањем за Истину и Правду можемо се ослободити лажи и неправде која нас затвори под стаклено звоно под којим грехом таворимо и греху служимо. Нема Хришћанина без Крста нема Епископа без Крста, изван Крста све је лаж и привид. Само крстоносним животом ми живимо Божјом руком за нас записано, док таворећи у месту под стакленим звоном система одметнуте државе и њој снисходеће Цркве пристајемо да туђом руком исписујемо своја имена из књиге живих. Богу хвала у Србији данас постоји једно здраво језгро окупљено око прогнаног владике Артемија састављено од људи против греха побуњених до крви, који су спремни да за своју државу и Цркву пролију своју крв. Пред целокупним Србским народом данас стоји отворено питање Христос или грех, живот ли смрт, слобода или робство. Верујем и знам да ћемо по ко зна који пут у својој Хришћанској крстоносној историји дати прави одговор.
четвртак, 11. јул 2013.
ПОД УСИЈАНИМ СВОДОВИМА СТАКЛЕНОГ ЗВОНА
Живот у слободи далек је од извесности по било ком питању. Јутрос осванулом нико не грантује да ће и омркнути ни омркнулом да ће осванути. Изнад је свезнајући Бог а на људима је да у Бога верују и да му служе. Само слободан човек може бити слободни слуга Божији и ова слобода представља почетни корак на путу личног избављења. Грешни људи продани под грех у то...ј мери се поистоветише са том грешном трговином да на Богом даровану слободу сасвим заборавише. И у свом забораву почеше да траже сигурност слободе земног живота и спасења своје грешне душе изван себе а почесто и изван Бога. Уздање у Бога и у своје руке пребацише у руке неког другог који ће о њиховој слободи и спасењу бринути уместо њих. По питању остварења друштвених слобода и материјалног обезбеђења држава представља ону другу господарску руку под чију се власт људи предадоше. По питању духовне слободе и спасења своје грешне душе ова друга господарска рука је Црква Христова накарадно поистовећена са њеном пролазном хијерархијом. Црква у којој је Христова Истина и Правда требала да буде једини господар данас има врх црквене јерархије који налаже беспоговорно поклоњење својој вољи као самом Христу. У овој хијерархијски устројеној Цркви у којој глава и ноге нису баш у савршеној свези љубави, Христов лик бива све више умрљан ликовима смртних људи. Под смртним људима подразумевам све оне који се кроз Христово Крстоносно страдање не ослободише своје грешне природе и који нису спремни да у свако време и на сваком месту за Христову истину жртвују пролазни живот свог грешног тела. Анализирамо ли понашање Црквене јерархије по питању отимања Косова и Метохије Србима са Косова и отимања државе Србије од њеног јединог законског власника србског народа и њено насилно утеривање у тор Евроропске Уније запазићемо равнодушну млакост и неверничку неодлучност већинског дела црквене јерархије. Част изузецима од којих тренутно владика Артемије заузима прво место часно носећи свој Крст и епископско жезло. Већинска јерархија о Косову углавном ћути, о папи се изјашњава црквени хијерарх и његови најближи сарадници из Светог Синода. Хијерархијски устројена јерархија Србске Православне Цркве подржава одметнички политички врх на наметнутом путу Србије у Евроропску унију иако је тај пут отворено антихришћански. Прост, Европом непокварени народ србски који не жели да се утопи у бљутавом мору Европских антихришћанских лажи нико не намерава ни да саслуша акамоли да му одговори. Основни је ред на постављено питање дати одговор, али како ствари стоје србском народу више нико није дужан да даје било какве одговоре. То значи да је народ лакомислено предао своју судбину у руке неодговорних господара и да своју судбину мора повратити себи и њеном једином господару Господу Исусу Христу. Ово се постиже Часним и спасоносним Крстом који данас многи одбацише и заменише пролазним земаљским уживањима старог грешног човека. Једино самопожртвованим Крсним залагањем за Истину и Правду можемо се ослободити лажи и неправде која нас затвори под стаклено звоно под којим грехом таворимо и греху служимо. Нема Хришћанина без Крста нема Епископа без Крста, изван Крста све је лаж и привид. Само крстоносним животом ми живимо Божјом руком за нас записано, док таворећи у месту под стакленим звоном система одметнуте државе и њој снисходеће Цркве пристајемо да туђом руком исписујемо своја имена из књиге живих. Богу хвала у Србији данас постоји једно здраво језгро окупљено око прогнаног владике Артемија састављено од људи против греха побуњених до крви, који су спремни да за своју државу и Цркву пролију своју крв. Пред целокупним Србским народом данас стоји отворено питање Христос или грех, живот ли смрт, слобода или робство. Верујем и знам да ћемо по ко зна који пут у својој Хришћанској крстоносној историји дати прави одговор.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар