БЕЗ НАСЛОВА

Србија се убија, живи се прогоне или бивају бојкотовани мртвим душама. Малопре смо имали прилику да послушамо Оца небеског како нам грмљавином саопштва нешто важно. Штета што многи од нас неприлични посташе за ову прилику. Шта да се ради кад се мора јести, јер прерада хране мноштву је данас најважнији посао. Нормално поред сликања. Ненормално за насловне стране, ма где се оне налазиле и ненађене скривене остале. Што скупље продајмо најлепшу слику о себи, ако смо изгубили себе слику о себи можемо прилично дуго сачувати.

Без наслова, случајном читачу који се није уплашио своје сенке. Ако прочиташ, спали сећање које ионако више ником није потребно. Једноумље је последња реч безумља, реч која се изговара милијардама језика завезаних у један мртвачки чвор. Иза брда се назире сумрак човечанства, изван кућног прага излежава се звер, пази да јој не нагазиш на реп. Све се стрмекнуло лево и десно за својим обманутим срцем или за математиком главе. Правац никог не занима, правда је утеха глупака и будала. Способни се осмехују у брк поштенима у овом извитопереном свету.

Засуци рукаве и мисли својом главом, све се из мисли рађа. Умно и осећајно једино је човеку својствено, сваком па и теби. Неприродно је да беспомоћно као корњача лежиш на леђима и чекаш кад ће од тебе да скувају супу. Не дај да те у сласт покусају. Ако ништа друго бар им загорчај залогаје. Хипнотишу те страхом тим осећањем недостојних. Па зар ћеш у окретању главе од надолазеће опасности пронаћи тражени спас. И пас има зубе, и мачка има нокте, само си ти омекшао од памука до паучине. Док се с мишевима скриваш о само твом животу други одлучују. У смрт те преводе кроз разгранате лавиринте неслободе, са псима те чипују, са мишевима трују, терају те као птицу.