КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА

Досад смо, ми мали, припадници обичног народа, имали лилипутанску могућност да видимо како обични, мали људи доживљавају болну судбину колатералне штете. Да ли ме инстинкт вара, или се наше досад лилипутанске демократске могућности заиста увећавају, показаће време пред нама. Бука коју ствара оно што се иза брда ваља, непрестано ми најављује да ће на градској политичкој сцени направити дар мар некаква непланирана промена. Овом непланираном променом многи уважени поједици невољно, али зато неминовно, морају бити премештени из табора великих народних штеточина у табор колатералне штете. Подршка од стране евроатлантиста коју је први човек града добио почетком овог месеца као да нема довољно снаге да га и даље одржи у седлу локалног шерифа. ''Најбољи градоначелник региона'', који већ четврти пут за редом максималистички искоришћава свој мандат изгледа да се нашао на неком ново трасираном путу и на њему постао сметња, камен који одбацише зидари. Шта ћемо, кад нам наши стари направише државу на овој несрећној ветрометини и крвавој раскрсници Истока и Запада. ''Најбољи градоначелник региона'' ускочио је у табор великих штеточина у време док дуваше они силни западни ветрови. Ношен њиховом полетном силом винуо се у седло локалног шерифа и привременог земаљског бога и приграбио у своје руке смртника све боговске власти. После шеснаест година евроатлантских торнада ослабише западни ветрови али оно што они порушише остаде да сведочи о њиховом шерифском намеснику, свемоћном земаљском богу. Рекло би се да евроатлантистички шериф није имао довољно слуха да препозна најновија политичка струјања и да благовремено окрене певца на оџаку. Рекло би се али оном ко реч за јефтино држи. Као формално правно уцрковљени човек, требало је он само да прати црквени заокрет ка Русији и да по инерцији и сам заокрене и доживи чудо политичког препорода. Али, чуда се дешавају једино у благодати у садејству благодати Божије и Богом дароване људске слободе, а у политици ни црквеној а камо ли световној нема ни благодати ни слободе. Дакле, локални шериф је обавио поверени му задатак
и по обављеном задатку дође време да сјаши. Његово сјахивање за наша леђа не значи баш ништа пошто седло сигурно неће остати празно. Једина добит коју ће нам ово сјахивање донети биће то што ћемо бити они преживели сведоци приземљавања једног на небо залуталог човека и његовог повратка у свет обичних смртника.