ЧОВЕК ДРУШТВО ВРЕМЕ ВЕЧНОСТ

Живот у организацији политичких партија нуди младима један период прилагођавања. Кроз период школовања и одрастања млади људи се разврставају као роба на пијачним тезгама. Прилагодљивији друштвеним захтевима, намештеним протекцијама неприметно се приближавају повлашћеним друштвеним структурама, док се мање прилагодљиви неприметно удаљавају од њих. Неприлагођени се одбацују на маргину друштва на којој влада животно сналажење углавном по неписаним законима криминала. Са ове маргине неки прелазе на затворско преваспитавање и прилагођавање а неке поједу међусобни обрачуни и дрога која је постала профитабилан бизнис и најефикасније средство за одстрањивање друштвено неприлагођених. Прилагођавање друштвеним нормама је одбацивање Бога Истине ради прикључивања друштвено корисној лажи која управља друштвом и свим својим члановима. Дух људског друштва је дух времена који се непрестано мења у оном правцу који задају друштвени владари. Увећавање друштвене лажи постиже се увећавањем користи повлашћених слојева. Поистовећујући се са духом времена и људи се претварају у време које бесповратно пролази. Што лажљивије време то лажљивији људи. Време намеће животни темпо при којем чланови друштва и не примећују како се од њих одвајају последње честице вечности. У непрестаној трци са временом тркачи постају све оно што позитивна вечност не прима у своје одаје. У њима умире свест о Божанском пореклу људског рода, уместо тога постају делићи друштвене слагалице које владајући слојеви слажу по својим потребама. Претварају се у непоштене лажове којима лажљиво време и не допушта да испоштују дату реч.
По ограниченом људском расуђивању, рекло би се да је Реч изгубила трку са временом и да је заувек прогнана из времена. Међутим, Реч је старија од времена а старији суди млађем тако да време не може избећи суд Речи Божије. Са временом ће заједно бити осуђени и сви људи који су се претворили у време. ''Небо и земља ће проћи али речи моје неће проћи'' каже Реч Божија Господ Исус Христос. Реч Божија је постала тело да би тела постала реч, али умножена тела мисле да могу да укину Реч коју су одбацила обманута духом времена.
Напредак савремене технологије не може се оспорити као и непоштење тог истог напретка. Упоредо са умножавањем напредних технолошких чуда скраћује се рок њиховог трајања. У потрошачком друштву сваког чуда доста је за једну сезону. Брзо кретње напред изазива и брзо застаревање новог и брзо трошење старог. Чак и људи брже старе и умиру све млађи. Имам један радио ЕИ Ниш из седамдесетих година са два велика звучника који са својих педесетак година још увек одлично ради. Надживеће систем УКТ-таласа и дочекаће у исправном стању њихово гашење. Мајстор који га је створио може да се поноси његовим квалитетом. Слично је и са људима и њиховим Творцем. Бог је створио човека за вечни живот. Систем политичке власти и убрзаног технолошког напретка ствара једнократног временског тркача, кога време престиже, побеђује и потрошеног замењује другим. Нема незаменљивих у времену, због чега сви трче и сви губе.
Неприлагођени маргиналци су избачени из ове опште губитничке трке и ако се при том понеки од њих досети да речима живог Бога претвара своје тело у реч и вечност, лако се може десити да обрадује свог Творца. ''Идите од мене ви који чините безакоње'' речи су које ће многи зачути кад Бог буде укинуо време, као што је време дигитализације укинуло време УХФ-а, ВХФ-а и као што ће укинути време УКТ-а. Према непроменљивом Божијем закону политички систем власти потпада под људско безакоње а са њим и сви најбржи тркачи у опште губитничкој трци. Кад онај који рече нека буде време буде рекао нека престане време, биће још увек људи, старинског кова и вечног рока трајања, који ће дочекати престанак времена и његових лажних господара. Биће их на последњим местима друштва и на његовој маргини.

ЉУБАВ ЈЕ ЧЕЖЊА А НЕ РЕЧ

Бог је љубав говоре сви, али да љубав није само реч и ништа више, како рече један стари југословенски музички хит, знају најређи. Љубав је интензивна чежња срца за оним кога воли, ватра чији интензитет из дана у дан расте. Нема те ствари коју човек који воли не би учинио за своју љубав. Ја волим ову земљу и овај град у коме сам рођен и ма где да сам отишао ја сам се брже боље вратио вучен чежњом. Ја волим своје претке и повезан сам са њима непрестаном чежњом. Ја волим Бога кроз Господа Исуса Христа и нема силе која ме може раставити од те љубави. За мене је смрт добитак што рече Свети Апостол Павле јер ћу се кроз смрт сјединити са љубављу за којом чезнем. Да је у нашем народу сачувана заједница живе љубави и пламене љубавне чежње мрзитељи страни и домаћи не би могли да са нама раде ово што раде. Али на жалост у већинском народу љубав је укинута смртним страхом недостојних. Недостојних мужева и жена, недостојних родитеља и деце. Недостојних народних вођа и пастира. Колико је светих мученика пострадало на Крсту због неугасиве буктиње љубавне чежње према Господу. Љубавна чежња је благодатни дар који се у човеку разгорева док га сасвим не обузме. Кад га обузме он више не припада себи него својој љубави Богу. Бог је извор љубави и љубавне чежње. Чезнући за човеком Бог је сишао на земљу у телу човека и посејао љубав у људска срца. У оно мало ученика који су му поверовали. Мрзитељи су га распели али љубав је остала да гори и не сагорева. Жива ватра љубавне чежње увек се појави и разбукти у најтеже време кад се мрзитељи умноже и осиле. Мрзитељи су они недостојни у којима је љубавна чежња угашена смртним страхом. То су они који не знају шта раде и који су се претворили у сатанине играчке. Они који напредују варајући и варајући се. Играјући се са њима преко смртних страхова и смртних задовољстава сатана их шаље у подмукли рат против богочежњивих богољубитеља. Као што се дете игра играчкама док их не скрши, тако се и сатана игра са њима не марећи за њих. Покварени сатана их шаље да искушава богољубитеља у намери да изазове искушаваног да скрши ту бедну играчкицу за једнократну употребу пролазног живота. Међутим богољубитељ научен речима Светог Апостола Петра ''да нико од вас не страда као убица'' смирује себе овим речима и трпи искушења знајући да и искушењима мора доћи крај. Оснажен и речима самог Господа '' заиста вам кажем уколико учинисте једном од ове моја најмање браће мени учинисте'' и ''ко саблазни једног од ових малих који верују у мене боље је да му се обеси воденични камен и да се баци у море'' хришћанин ћути трпи прогон. Сваки хришћанин зна да свако дете крштењем постаје најмањи Христов брат и зато чува себе и своје братство са живим Богом. Сваки хришћанин који је сачувао неокаљаном силу крштења остао је Христов млађи брат. Онај млађи блудни син који чезне да се врати у Очев Дом где га чека најстарији Брат Господ Исус Христос и многобројна покајана и очишћена старија браћа. Док је на овом свету, хришћанин је најмлађи брат Господа Исуса Христа и свих људи а нарочито хришћана. Свако ко се на земљи самопрогласи старијим братом, постао је Каин, братоубица. Зато Господ Исус Христос све нас позива да једни другима будемо млађи и да служимо самопрегорном љубавном чежњом а не да саможиво господаримо.


НИСАМ ДОШАО ДА ДОНЕСЕМ МИР НЕГО МАЧ

Господ наш, Исус Христос, донео нам је мир са Богом и рат са ђаволом. У том рату, Он је наш Врховни Командант. Кад нас због Њега гоне Он је тај који нас спасава од прогона. Он нас исправља и кад смо криви и изводи нас оправдане. Он је наш Спаситељ и кад кренемо на добро и кад залутамо на зло. Кад се у мислима вратим назад у прошле дане свог живота видим увек исто, ја се каљам а Он ме извлачи из каљуге и купа. Ја грешим а он ме Спасава. Ја силазим с пута и лутам по беспућу а Он ме враћа назад на пут. Из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину целог живота. Ноћу ме буди да ми најави с које ће стране прогонитељи да дођу и на коју страну и којим средствима да их протерам. Из ноћи у ноћ, из месеца у месец, из године у годину целог живота. Добре сам воље и свима желим Христа и пријатељима и непријатељима и наравно себи али сви добијају по својим жељама.

О САБОРИМА

Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима. Не знају они што зидају храмове опљачканим парама и лукавим духом. Сабрасмо се Дух Свети и ми говори Црква Христова кроз векове, Црква која држи Правду, Милост и Веру. Сабрасмо се дух лукави и ми говори црква лукавих, запоседнутих духом времена који одбацише Правду, Милост и Веру заволевши сјај злата. Човек нека сабере себе у Оцу и Сину и Светоме Духу па нека онда иде да се сабира на Црквеном сабору са другим покајницима који су се такође сабрали у Светој Тројици. Ово је Црква Христова у Духу Светоме. Оно друго је црква лукавих чији се непокајани саборници на својим сабрањима споља приказују лепим а изнутра су грабљиви вуци. Унутрашњи човек срца је Божији човек а напољу изван себе и Дома Божијег лутају светским ветровима покретани светски људи. ''Блажен је човек који није пошао не безбожничко веће, и на грешнички пут није стао, и на столицу кужних није сео. Него је опредељен за Божији закон и Његовим законом бавиће се дању и ноћу.'' А тај човек је онај који се згађен својим грешним делима и гадостима света по којима је некад живео повукао у себе удаљивши себе од света. Вера је двадесет четворочасовна покајничка служба молитвеног сабирања у Светој Тројици а не викенд програм лукавих световњака. Веру овим светом проносе покајници које је Дух извео из света у пустињу у којој Духовна Црква има од Бога приправљено место где ће се склонити од прогона лукаве аждаје до другог доласка Господњег.

СИЛА И БОГ

СИЛА БОГА НЕ МОЛИ А БОГ СИЛУ НЕ ВОЛИ

Питамо се, каква је ово сила која Бога не моли, ако знамо да је Бог Господ над силама. Ми се питамо а Бог је милостив свима који га призивају у истини па им истином одговара. Ово је сила удружених људских слабости, удружених против Божије правде, љубави и милости. Удружених са оцем лажи који их обману и одвоји од свемогуће Божије истине и милости. Ово је и сила глупости удружених глупака које превари највећи глупак и отац свих глупака сатана, обећавши им нешто што ни самом себи не може да испуни. Сви ми добро знамо где је истина, ипак неки су се свесно направили луди и пошли за лажима које су им обећавале пролазну корист прикривајући вечну пропаст која је цена пролазне користи. Милост слави победу над судом, према томе сви ови заведени лажном сатанином силом биће са сатаном осуђени на вечну пропаст. Има наспрам мене једна јазбина лажних силника, подржавана обманутим силама једног поднебесног Града  коме робски служе све државорушитељске силе. Има један град који се зове Курва у коме живе курвини грађани и курвине грађанке. Овај град курварства је толиких размера да у његов трбух могу да стану све државне силе света, државорушитељске, дабоме. Град курва има и друго име Вавилон велики пошто обухвата велику област отету од области обманутих државорушитељских сила. Град Курва је поднебесни духовни град, чији је градоначелник и кнез окован у утроби земље. У његово име градом Курвом владају његови намештеници, такозвана поглаварства и власти сачињена од злих демона под небом. У граду Курви живе грађани и грађанке који су одбацили своју прву љубав и упустили се у прељубу, или простије речено курвање са његовим свезаним градоначелником, и његовим поднебесним намештеницима. У овом граду нема ни истинске љубави, ни милости ни жалости, јер се у њему не живи срцем него мртвим стварима и пролазном коришћу. У овом граду живих мртваца, искључених осећања, грађани не знају шта је то осећај кривице, или шта је то савест. Због тога у њему влада непрестана отимачина преваре и убиства. Они који су купили курвино грађанство јуре као вуци у клање за другима који га не купише и тиме себе сврсташе у овце за клање.


СИЛАН ПА МИЛОСТИВ

Некад сам и ја био силник а онда се Бог смиловао на мене. Почео сам да живим по милости Божијој а онда су силници почели да насрћу на мене. Ја сам био силник снагом коју ми је Бог дао а они су силници без снаге. Иако ми је Бог, по милости својој, одузео један део снаге којом сам располагао, оставио ми је довољно, да могу увек да се одбраним од ових силника без снаге. Међутим, ја сам се за своје силништво покајао тако да се силеџијству не могу враћати да не бих био окупана свиња која се опет ваља у каљузи. Е баш то ови силници без снаге злоупотребљавају. Знају то неки моји Фејзбук пријатељи који су ми баш по по тој линији постали пријатељи.

ДНЕВНЕ МИСЛИ

ОБЛАСТ ПОКАЈНИЧКОГ СМИРЕЊА

Има једна област у којој живе покајници који траже смирење својим душама. Ова се област протеже у безграничну вертикалу до престола свог обласног Господара, док се по дужини и ширини гранични са земним господарима суседних области. Земни господари са којима се граничи дужином и ширином наваљују свим силама да своју ширину и дужину прошире и продуже. Покајници који траже смирење својим душама бивају раздраживани непрестаним насртањима од стране господара суседних области жељних проширења и продужења својих области. Област покајничког смирења припада Христу Богу који од свих људи захтева покајање од старих грехова и смирено уздржавање од чињења нових. Христа ради, смирени покајници трпе свакодневна насртања околних господара подржаваних свим силама осуђеног кнеза овога света. Ови насртљивци имају иза себе и банкаре и полицајце и инспекторе и судије и све зле институције овога непокајаног света. Смирени покајник има веру у Бога Оца и Господа Исуса Христа, Пастира Доброг покајаних душа, које надгледа својим Светим Духом.



ПРЕЗИР СВЕТУ НА СЛАВУ БОЖИЈУ

Модерна друштва су непријатељски организована против Крста Господњег. Крст је протеран из модерног друштва покретаног и окретаног пролазним телесним уживањима. Без просветљујућег крсног страдања народ се претвара у оно што рече Његош ''јер је раја ка остала марва.'' Тако доспесмо у област животињске фарме коју како чујем Пинк телевизија лансира свом гледалишту прогутаном животињством. Нема ни једног човека који би могао да поднесе тежину крсног страдања без благодатне помоћи Божије. Благодат је сила Божанске помоћи коју Бог даје страдалницима вере у Христово име. Вера која је одбацила крсно страдање претворена је из живе вере у мртво лицемерје мртвих душа које се лажно и дуго Богу моле и у сласт једу куће удовичке и сиротињске. Жигосани у својим савестима ови лажни молитвеници не прослављају Бога својим праведним животима. Хвале се собом и међусобним хвалама. Сами себе прослављају и своје ортаке у људском славословљу. Богу хвалу не дају, већ је од Бога отимају. У модерним друштвима Крстом живе презрени од света, које не хвале људи него Бог. Презир свету на славу Божију.

ЈЕДАН ОСАМ СЕДАМ ШЕСТ

Човек је збир навика а и ја сам само човек. Идући јутрос вођен навиком да пијем свеже млевену кафу, седнем на клупу на каменом мосту на Лепеници. Оном мосту код заставиног сата. Испод мене протиче река сиромашна водом, над њом седим ја сиромашан свим и свачим и посматрам живот који пролази неким туђим ногама. Седим и гледам у даљину векова кад наиђе Миша Станић, један од људи које сам упознао продавајући своје књиге испред зграде суда. Миодраг Станић звани Миша, живи у Белошевцу настањен овде у време индустријализације и великог радничког царства, фабрике аутомобила Црвена Застава. Што си ту сео да се одмараш, шали се он са мном, што ниси одморио код куће. Ово је град у ком сам рођен и који је моја кућа пуна успомена. Седим на овој клупи и гледам онај солитер на десној обали Лепенице у Палилулама близу кога ми је отац рођен а овамо на левој Пивару на којој ми се мајка задевојчила. Размишљам да се нису на овом мосту срели и баш поред ове клупе одлучили да направе ову будалу, то јест мене. Што будалу пита Миша. Зато што су у овом граду сви поштени одавно проглашени будалама. Миша оде а ја остадох сам са својим мислима и успоменама. Наилази моја комшика са Пиваре Мира и она ме пита шта радим. Седим странац и будала у свом граду и посматрам успешне дошљаке. Мира ми исприча вест о постављењу новог директора позоришта, наравно дошљака и кадровика ових тренутно моћних. Кад остадох сам замислих се још дубље и уздахнух очајнички дубоко. Ту на лицу места пожелим да оснујем једно удружење Крагујевчана које би се звало Један Осам Седам Шест, словима да би било оригинално а и заштићено од оних који по датумима памте догађаје. Дође неко гадно време да и датуме који подсећају на слободу морамо да кријемо као змија ноге. Крагујевац је град у коме се запалила прва бакља народне самоуправе далеке 1876. године. Крагујевчани су и владали и служили једни другима знајући једни другима и врлине и мане. Није мого како ко пожели да се дочепа власти и тираније над оним са којим се родио у истој улици и ишао у исту школу. Није мог'о онај који је од свих добијао чврге да завлада онима који су му их лупали и да им се свети. Лопов није могао да се запосли у полицији ни у суду. Сви су се знали и сви се зла стидели. Али европска политичка курва умеша своје прљаве и крвљу умазане прсте и од реда и поретка направи неред и беспоредак. Она курва која је својим курвањем родила и прогрес, и индустријски развој, и трку за профитом. За гашење бакље самоуправе потребна јој је била поплава и она ту поплаву и наведе на Крагујевац. Откуд поплава у Крагујевцу кад се и у свету зна она народна ''заобилази као киша око Крагујевца.'' Није се овде радило о оној поплави из Нојевог доба, ово је била поплава новог доба и нових политичких богова и њихових намештеника. Поплава новодобних божанстава започела је на стоту годишњицу од изградње тополивнице. Сто година после подизања тополивнице 1953. година бог индустрије подигао је нови индустријски гигант фабрику аутомобила Црвена Застава. Ово је представљало подизање бране старих миграцијских токова исте оне стихије од које смо сви ми у Шумадији саздани док смо је од Турака ослобађали. Сви смо саздани од ове исте миграцијске струје али на неки други и витешкији начин. Некад су нас ове струје доносиле у ове шумадијске питомине у бегу од турске крвне освете, док су ове последње струје дострујале трбухом за крухом. Убрзани индустријски развој града довео је до још бржег опадања утицаја домаћег становништва, нарочито оног које није заборавило шта је то понос и стид а отворило је врата свим придошлицама окренутим брзом успеху. Комунистичка партија и њен обоготворени вођа највољенији од свих ондашњих Срба велики Јожа и деда малог Јоже, успешно је спровео преуређење крагујевачког животног простора. Из свог мирнодопског ратног штаба на Дедињу издавао је ратне задатке генерацијама комунистичких подрепашких послушника у крагујевачкој партијској централи. Рат је сваки мир у коме права и слободе не подлежу подједнакој расподели. Селективном расподелом права и слобода крагујевачки партијски богови су за једнобожне Крагујевчане претворили Крагујевац у место доживотног мучилишта а за пристигле партијске многобошце привремени земаљски рај. Тешко теби Јуда, јер имаш богова колико и градова, требао је неко рећи а није имао ко. Мртва уста не говоре, а нису мртви само они које је Тито пострељао, много су мртвији они замрли смртним страхом који ово прећуташе а били су дужни да кажу. Дужни Завету и Новом и Старом. Мртви су ћутали Крагујевац је растао Крагујевчани су се смањивали. Рађао се Факултет вантелесном оплодњом, израстао у Универзитет. Велики људи су почели да корачају улицама све већег Крагујевца. Партијски Гуливери који су смели да својим цокулама спљоште сваког крагујевачког лилипутанца у коме тиња пламичак оне бакље. Да Гуливери нису израсли из оних којима су сви лупали чврге. једнобожне крагујевачке лилипутанце не би ни болело кад их ови пљеште цокулама. Али сила бога не моли а овде је много богова по леђима сваког лилипутанца па хтео он не хтео мора да га боли. Изведен Духом у пустињу, изван зидина крагујевачког казамата, покидах окове са душе и написах ово мало, тек да не остане прећутано. Ако Бог Једини да, писаћу и даље из своје једнобожаче перспективе, о демократском преображају животног простора. О демократизацији државе и Цркве о нововремском председничком свештенству, о забрањеним љубавима и ослобођеним мржњама. Ако Бог да.

ИСТИНА ЖИВОТА И ЛАЖ СМРТИ

Живот је истина, смрт је лаж сатанска, коју је Господ Исус Христос разорио крсним страдањем и Васкрсењем. Смрт нема власт над живим душама, то је само сатанска лаж којом он плаши људе отпале од вере. И не само да их плаши, он им тај страх утерује у кости и помоћу тог страха, овде на земљи организује своје царство смртних грехова. Закон живота у Христу Исусу ослобађа сваку заблуделу душу од власти греха и смрти. Смрт има лажну пролазну власт над уплашеним смртним телима а над неустрашивим хришћанским душама никад није имала, нити ће икад имати. Зачетник и усавршитељ вечног живота је Господ Исус Христос, кроз кога се све душе рађају и Васкрсавају. Све што је рођено кроз Њега је рођено, и све што је створено кроз Њега је створено, и све у Њему има своје постојање.Он нам је својим Васкрењем показао да је живот неуништив и да се узалуд муче сви који покушавају да га униште било у другом или у себи. Нема те силе која може једанпут пробуђени живот, позван из небића у биће, успавати и вратити у небиће. Може се рећи да је вечни живот судбина свих нас рођених. Ово је вечна наука Светог Јеванђеља којом се баве бесмртне умне душе, а поред ње у овом свету постоји и упоредна наука која све ради насупрот јеванђелске науке. То је наука телесно умујућих људи за потребе смртног тела и сатанског царства смртних грехова. По светским наукама смртно тело се издиже изнад бесмртне умне душе па и изнад самог Бога. Две науке из два извора од којих један точи сласт вечности а други сласт времена. Из ове две супротне сласти напајају се два царства у времену, Царство вечног живота и царство смртних грехова и страха пролазне смрти. У Царству вечног живота овде у времену, трпе се пролазне муке очекујући плату вечног уживања у Небском Царству а у царству смртних грехова и пролазне смрти ужива се платом пролазних уживања и неверовањем у плату вечних мука. У Царству вечног живота влада бесмртност у свим облицима. Бесмртна правда, љубав, вера, нада, радост мир... У царству смртних грехова и пролазне смрти, непролазни смртни страх, злоба, завист и грех. Смртним гресима служи се у царству смртних грехова ради остварења пролазних задовољстава. Смртни греси телесним жељама поробљавају бесмртне душе и удаљавају их од Бога. После пролазних уживања смртних тела, бесмртне душе продане смртном греху чека непролазно мучење у сатанској тами удаљеној од Божанске светлости.

КО ЗАПОВЕДА

Прексиноћ сам летимично погледао код Марића на Хепи телевизији емисију родољубивог, антизападног карактера. Слажем се са свиме што је у емисији речено, али ме брине оно што је прећутано. Важно је шта ко прича, али подједнако је важно и шта прећуткује. Такође је важно и чију вољу врши, као што је важно, чија воља и по којим заповестима заповеда. 
У званичној владајућој Републици Србији оборене су Заповести Божије, па чиме ћемо онда ми да се одбранимо од безбожничког насртаја запада. Запад нас је већ освојио својим безбожничким законима изгласаним у нашој Народној Скупштини Републике Србије. Више не морамо ни да улазимо у Европску Унију. Унија је ушла у Србију и успоставила своје безбожничко законодавство преко кога управља свим сегментима наших живота. Кад је ово обавила, Унија може и да се повуче. Могу да дођу и Руси и Кинези а нашим животима ће и даље заповедати закони Европске Уније. ''Љуби Господа Бога Свога Свим срцем својим, свом душом својом, и свим умом својим и љуби ближњег свога као самог себе'' и гледај како те прождире поунијаћена већина, сасвим легално по владајућим законима Србског Правосуђа. Марићеви гости су прећутали чињеницу да су Срби у некад својој земљи Србији, претворени у јефтине раднике на доживотном раду код страног газде. Да су им послодавци међународни мешетари из оних земаља које су их бомбардовале и оних других које су их на речима браниле. Да је привреда Србије обртник пара ММФа и да се тај обрт из Србије одлива страним банкама на рачуне међународних профитера. Прећутали су такође да нам и здравство и школство и све остале структуре владајућег система функционишу по програмима Европске Уније и Уједињених народа. Србија је претворена у колонију и сасвим је свеједно ко ће бити њен колонијални управитељ, кад ће обични, непривилеговани Срби живети по понижавајућим колонијалним законима. Прећутали су и чињеницу да се исток и запад данас једино разликују као географски појмови, док и на истоку и на западу влада исти дневно политички материјализам. Материјализам који се покреће задовољењем умножених потреба грешног тела. У трци за телесним потребама савремени човек је одбацио Духовно душевне потребе и на истоку и на западу. Кина ни мало није мањи експлоататор људског рада и узурпатор људских слобода од Америке и Европе, као што није ни модерна материјалистичка Русија.

НЕПОЖЕЉНИ

Зашто у модерном свету постоје непожељни појединци. Ослобођеници духа, који се не уклапају у модел опште свести. Свест модерног човечанства моделира се по истом шаблону на свим меридијанима. Моделирањем свести успостављена је колективна свест човечанства и избрисане све некадаше међуљудске разлике. Нација, раса, боја коже не представљају више никакву разлику човечанству напојеном истим потрошачким духом. Људи се више не баве оним што их разликује колико оним што између њих брише старе разлике. На светском нивоу успостављено је јединство жеља и јединствено тржиште задовољења људских жеља. Читаво човечанство се у ово време налази у стању колективне свести коју тек понегде нарушавају непожељни појединци. Боја коже не представља никакву разлику човечанству коме је мозак у истом потрошачком фазону. Боја коже, раса и национална припадност, ни у Божијим очима не представљају никакву разлику међу људима, ако је њихово стање достигло ступањ свечовечаснке свесности.
Ни Богу није успело да под својим жезлом уједини оволики број људи колики је ујединило потрошачко једноумље. Јединство у стицању и трошењу створило је до скоро непозната људска братства. А ово је постигнуто планским деловањем на људску свест. Људска свест је подложна променама. Свест се може ширити а може се и сужавати. Може се обликовати по националном или по интернационалном шаблону. Свест се може мењати људским интервенцијама а може и Божијом. Добронамерним интервенцијама свест се може проширити а злонамерним сузити. Свест се може сузити на четвртину или на осмину нормалне људске свести. Кад се ове зле намере остваре, људи се уједначе као буреци, постројени у четвртине и осмине и по једна тепсија над њима. Кад је Бог тај који мења људску свест, та се промена зове метаноја. А кад се ово деси нема те тепсије а ни бурегџинице овога света која би могла да прими у себе ову Богом обављену људску освешћеност.
Човек је једино разумно и свесно Богом створено створење. Разумевање Богом створеног света око себе и себе у Богу и себи, свету и космосу формира људску свест. Свесност је стање трајне освешћоности од природних стихија у човеку које Богом неосветљеног и неосвешћеног човека изједначавају са скотом. Животиња не може, и да хоће, да се издигне до свесног човека, док човек може да се снизи до несвесне животиње. Слободна воља је основни услов за проширивање и уздизање људске свести до нивоа свесности. Кад стање трајне освешћености завлада човеком нема те силе која би га могла натерати назад у каљугу ограничене шаблонизиране свести. Бог је Свесвест и извор свести, Бог који рече, Ја сам светлост света, је извор светлости, извор свесности који просветљује и освешћује. Господ Исус Христос, носилац највише Божанске свести је дошао у овај пали свет да у њему успостави братство освешћених људи. Из своје Божанске љубави према човеку, Он је узео на себе грех сваког човека и однео са собом у гроб, из кога је васкрсао победничком силом Божанске љубави како би овај свет обасјао Богочовечанском и свечовечанском љубављу.

ОБЕЗГЛАВЉЕНИ НАРОД

Посматрам колико има политичких тровача, који свакодневно, са оне тровачнице, што се телевизија зове, трују посрнули народ. Са неколико националних телевизија, по неколико политичких аналитичара трују политичким отровима телевизијске гледаоце. Онда погледам колико је око мене политички отрованих људи. Отрованих вечном смрћу политичке демагогије. Гледам Србију потонулу у политичку свест као у живо блато. Друштвено ангажовани политички тровачи долазе са свих страна да буду апостоли и пророци политичке свести. Послушам како говоре, а они не говоре него преду и певуше своје напамет набубане политичке арије. Никакво чудо што је већина Срба овим свакодневним телевизијским политичким  ударима онесвешћена. Срећем разне људе. Убеђују ме на све могуће начине како су верници, а њихова политичка свест их демантује на лицу места. Убеђен сам да би Господ Бог данас и бројним поповима могао да каже, ваше мисли нису моје мисли. Истинског хришћанина одликује једном формирана и заувек утврђена хришћанска свест. Тамо где влада хришћанска свест, нема места политичким калкулација. Истински хришћанин, зна ко је глава сваког поглаварства и власти и држи се главе не окрећући се за реповима.

ПЕСНИКОВ ВАПАЈ

Удели Господе
Коју мрву, суву
Песницима оним
Којима се између глади и пуног тањира
Испречи песничка лира.

Који не пишу за световну славу
Него, Теби служе пркосећи свету
На тањиру своју проносећи главу,
Ти им буди глава, не дај их у штету.

Саклони Господе,
Оне што Ти Дух телима проносе
Што Ти реч излази кроз њихова уста
Вером их облачи, обувај их босе,
Осени им муњом три сабрана прста.

Спаси од прогона,
Оне што језике излише у звона,
Па звоне да буде униле и снене
Своју, моћну руку на њих бедне спусти
Вечитим их миром Свемирни закрсти
Све њих, слуге Твоје, па задњег и мене.

Не живи човек о самоме хлебу
И на земљи док смо висимо о небу
Истина коју преумише многи
Не дај да гладују песници убоги
Што истину ову сећању приводе
Нахрани их Силни и напој их воде.

ДВЕ МИСЛИ

У садашњој, модерној Србији постоји двомислије. Владајућа политичка мисао и политичким силама потиснута верујућа хришћанска мисао. Овде две мисли се супротстављају једна другој својим различитим наукама. Хришћанска мисао креће се страдалним путем истине којим је прошао Господ Исус Христос и сви истински верујући хришћани. За хришћане овај свет није место уживања, него место тешког, пролазног страдања за веру којим се заслужује вечно блаженство. Хришћанство је тужно радовање, временом ограничена жалост која се завршава вечном радошћу вечног Царства Христовог.
По хришћанској науци Јеванђеља Христовог, сви се рађамо грешни у грешним телима осуђеним на смрт. Крштењем у Христову смрт, вером добијамо дар Духа Светог који нас оживаљава за вечни живот. Христијанизацијом нашег народа коју је спровео Свети Сава, и ми смо се уписали у књигу бесмртних хришћанских народа. Хришћанство подразумева верску слободу сваког верника да проповеда хришћанску мисао, сведочи је животом по вери, а кад је то потребно и по цену пролазног живота. Оно је Мисао која се живи и коју посведочавају благодатни дарови Духа Светог. Иако је вера мира, љубави и толеранције по питањима вечног живота у хришћанству нема места компромисима. Пун је црквени календар хришћанских мученика који су кроз целу хришћанску историју своје животе добровољно завршавали као овце за клање не пристајући да се поклоне било коме, ни било чему мањем од зачетника вере васкрслог Господа Исуса Христа. Вера је тврдо поуздање у оно чему се надамо а што је Господом, апостолима, пророцима и мученицима посведочено.
За разлику од хришћанства, политика је сва од изневеравања и комромиса који се постижу поделом људских и политичких интереса. Политички интереси се остварују снагом жудње приземних људских интереса. Пролазни интерес је противник непролазне Божије истине. Политика је интересна лаж супротстављена Божијој истини. Божија истина је једна и недељива а политичких интереса је онолико колико је политичких партија. Политичким партијама управљају практични умови одвојени од вечне премудрости Божије и покретани политичким идеологијама. Политичким идеологијама руководе се људи у којима је дошло до гашења Божијег Духа. Угашеног Духа истине они интересе свога мртвог тела претпостављају заповестима вечне истине служећи политичким идеологијама Политичка мисао пропагира тренутну срећу коју су већ доживели носиоци политичке мисли а коју ће политичко тело које верно прати своје мислиоце доживети у некој блиској будућности.
Дође ли  у једном народу до пада верског убеђења, непријатељ вере ступа на сцену са својим верским сурогатима. Народу отпалом од вере у једног Спаситеља, непријатељ вере подметне моноштво спаситеља између којих више народних група бира свога. Ове групе се зову политичке партије, а спаситељи су политички лидери који се бирају на народним изборима. Отпадањем од верског убеђења, народ власт над својом судбином преноси са јединог Бога, на своје политичко опредељење.
Револуционарна Европа је изазивањем насилних политичких револуција извршила присилну политизацију европских народа. Политизација је друго име за дехристијанизацију. Кроз процес политизације људи и народи се голом силом или политичким притисцима приморавају на одрицање од својих верских убеђења и гурају у наметнуто политичко опредељење. Присилно се преводе из духовно мислећих у телесно мислеће. У оне што не мисле о ономе што је Божије, него о ономе што је људско. И наш народ је провођен кроз овај процес, нарочито за време комунистичког ратног и политичког терора успостављеног после завршетка другог светског рата. Комплетну власт у масонско политичкој творевини Југославији приграбила је партијска мисао и њено партијско тело. Ко није због своје верности хришћанској мисли био убијен, изопштаван је из друштва и подвргаван свакодневним притисцима привилегованих чланова партијских тела, политизованих другова, данашњих грађана. Политичка мисао је неприкосновено завладала и себи присвојила сва права на слободни развој, док је хришћанска верска мисао гушена на све могуће начине и сатерана у дубоку илегалу.
Ту јој ни данас није ништа боље. Готово да нема ниједног медија на којем хришћанска мисао има слободан приступ, док се са тих истих медија политички опредељени не скидају ни дању ни ноћу. Ко се није приклонио некој од актуелних политичких партија, а уз то и остао веран хришћанској мисли, искључен је из свих друштвених токова, па и политичко правних оквира. Остаје му хришћанско страдање за веру, овога пута кроз политички прогон упакован у неко модерно политичко правно паковање. Распакује ли се то политичко правно паковање прогнане хришћанске мисли у њему ће се наћи још једно, политичко економско паковање. Економија је тај проверени идол модерног политичког света који се бори против вере, коме су се смртна тела свих исполитизованих и политички опредељених народа поклонила. Овај идол гони све који му се не поклонише, а нарочито оне истрајне у свом верском убеђењу, који се у свом верском утврђењу клањају једино Господу Богу своме и Њему једином служе.
Национална Црква је стуб и тврђава Божије вере и истине. Тврђава која зауставља штеточинство политизованих мртвих тела  у спровођењу национално штетних политичких идеја. Национална Црква је Христово тело напајано бесмртним Духом Светим. Црква је обавезна да својим телом оживљеним за вечни живот, животворним Духом Божијим, одбрани вечну истину од интересних лажи политичке мисли и тела.
Актуелни политички председник политички опредељених грађана Србије, за одвајање Косова и Метохије од Србије има политичку подршку читавог политичког света. Све земље Европе, Америка и политички кругови замаља из окружења заговарају одвајање Косова од Србије. Са простора Републике Србске, долазе гласови уважених професора политичких наука који препоручују Србији да се једном заувек ослободи косовског мита и окрене рационалном научно политичком ставу и економији. За хришћанску верско заветну мисао Косовски Завет је кључ Царства Небеског кога нико не може бацити у бездан. Политика отимања србских земаља, где предњачи отимачина Косова и Метохије, спроводи се дугорочним политичким потезима кроз векове. Притисцима, трговином, расељавањем и што је од свега најгоре политизацијом народа. Једном политизован човек доживотно се ваља у политичкој каљузи, мртав за вечну истину вере. Ово је време великог искушења верског убеђења србског народа. Искушења које је Бог допустио и зато нека се свако бави својим послом, политичари својим политичким опредељењима а верници својим верским убеђењима..
Против политичких штеточинстава мртвих за истину вере, могу се изборити једино они који су својом вером мртви за свет а живи за Бога, Духом Живога Бога. Поставља се питање, колико данас у Цркви, деценијама гушеној упливима разних политичких опредељења, има Духом Божијим умртвљених за свет а колико исполитизованих и умртвљених за Бога.
Политизација Срба, започела модернизацијом Србије, имала је за циљ да кроз политизацију уништи вечно дело правоверне СветоСавске христијанизације. Ово је спроведено у великој мери а да ли у довољној да се Србија може одрећи Христа и себе саме и заживи животом глобалног политичког мртваца показаће време. Рекло би се да у Србији данас има више исполитизованих грађана него преосталих христијанизованих Срба. Више оних који могу да кажу ми имамо ум политички, него оних који још увек говоре ми имамо ум Христов, и речено докажу делом вере. Има их више али то још увек не значи ништа. На политичим изборима побеђује бројност, а овде је нешто веће од политике и политичких избора. Овде се бира између Христа и политике, између вере и невере, између вечног Живота и политичким пакетом заводљиво упаковане вечне смрти. Тренутно је политизовани човек тај који бира а после његовог избора објавиће се и Божији.

ДОЂЕШ КО ВЕТАР ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ

АМАЗОН

Улазак младог човека у друштвени живот, у ово наше време, подсећа на улазак у реку Амазон. Са својим искуством дугим шест деценија ову своју тврдњу са сигурношћу могу да посведочим. Прошао сам кроз организовани и неорганизовани друштвени живот и чудом Божијим и људском срећом преживео. Преживео али од свог живота успевши да сачувам само остатке. Колико је крокодила, алигатора, кајмана, анаконди и пирана откинуло од мог људског бића по једно себично парче добро ме има и у остацима. Сећам се неких пирана које су се сладиле мојим месом док су ме пратиле јатима. Крокодила који су ми правили сачекуше иза сваке окуке. Мајмуна и папагаја који су притајеним алигаторима најављивали мој долазак. Војске грабљиваца кроз које сам се једва жив испровлачио док нисам свршио животно школовање. Испровлачио се и успут се исшколовао и родио јеванђељем. Да се не родих јеванђељем, можда бих се враћао у реку из које смрт вреба кроз јата грабљиваца. Али јесам, а рођенима нема повратка у реку смрти.