ЧОВЕК ДРУШТВО ВРЕМЕ ВЕЧНОСТ

Живот у организацији политичких партија нуди младима један период прилагођавања. Кроз период школовања и одрастања млади људи се разврставају као роба на пијачним тезгама. Прилагодљивији друштвеним захтевима, намештеним протекцијама неприметно се приближавају повлашћеним друштвеним структурама, док се мање прилагодљиви неприметно удаљавају од њих. Неприлагођени се одбацују на маргину друштва на којој влада животно сналажење углавном по неписаним законима криминала. Са ове маргине неки прелазе на затворско преваспитавање и прилагођавање а неке поједу међусобни обрачуни и дрога која је постала профитабилан бизнис и најефикасније средство за одстрањивање друштвено неприлагођених. Прилагођавање друштвеним нормама је одбацивање Бога Истине ради прикључивања друштвено корисној лажи која управља друштвом и свим својим члановима. Дух људског друштва је дух времена који се непрестано мења у оном правцу који задају друштвени владари. Увећавање друштвене лажи постиже се увећавањем користи повлашћених слојева. Поистовећујући се са духом времена и људи се претварају у време које бесповратно пролази. Што лажљивије време то лажљивији људи. Време намеће животни темпо при којем чланови друштва и не примећују како се од њих одвајају последње честице вечности. У непрестаној трци са временом тркачи постају све оно што позитивна вечност не прима у своје одаје. У њима умире свест о Божанском пореклу људског рода, уместо тога постају делићи друштвене слагалице које владајући слојеви слажу по својим потребама. Претварају се у непоштене лажове којима лажљиво време и не допушта да испоштују дату реч.
По ограниченом људском расуђивању, рекло би се да је Реч изгубила трку са временом и да је заувек прогнана из времена. Међутим, Реч је старија од времена а старији суди млађем тако да време не може избећи суд Речи Божије. Са временом ће заједно бити осуђени и сви људи који су се претворили у време. ''Небо и земља ће проћи али речи моје неће проћи'' каже Реч Божија Господ Исус Христос. Реч Божија је постала тело да би тела постала реч, али умножена тела мисле да могу да укину Реч коју су одбацила обманута духом времена.
Напредак савремене технологије не може се оспорити као и непоштење тог истог напретка. Упоредо са умножавањем напредних технолошких чуда скраћује се рок њиховог трајања. У потрошачком друштву сваког чуда доста је за једну сезону. Брзо кретње напред изазива и брзо застаревање новог и брзо трошење старог. Чак и људи брже старе и умиру све млађи. Имам један радио ЕИ Ниш из седамдесетих година са два велика звучника који са својих педесетак година још увек одлично ради. Надживеће систем УКТ-таласа и дочекаће у исправном стању њихово гашење. Мајстор који га је створио може да се поноси његовим квалитетом. Слично је и са људима и њиховим Творцем. Бог је створио човека за вечни живот. Систем политичке власти и убрзаног технолошког напретка ствара једнократног временског тркача, кога време престиже, побеђује и потрошеног замењује другим. Нема незаменљивих у времену, због чега сви трче и сви губе.
Неприлагођени маргиналци су избачени из ове опште губитничке трке и ако се при том понеки од њих досети да речима живог Бога претвара своје тело у реч и вечност, лако се може десити да обрадује свог Творца. ''Идите од мене ви који чините безакоње'' речи су које ће многи зачути кад Бог буде укинуо време, као што је време дигитализације укинуло време УХФ-а, ВХФ-а и као што ће укинути време УКТ-а. Према непроменљивом Божијем закону политички систем власти потпада под људско безакоње а са њим и сви најбржи тркачи у опште губитничкој трци. Кад онај који рече нека буде време буде рекао нека престане време, биће још увек људи, старинског кова и вечног рока трајања, који ће дочекати престанак времена и његових лажних господара. Биће их на последњим местима друштва и на његовој маргини.