ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ

Бог се објавио верним људима кроз пророке, а хришћанима кроз свога Сина. Све вере су дате људима да би људи следећи своје вере постали добри. Из свих вера настају две врсте људи добри и зли. Од људи преданих вери настају добротвори, а од људи који запостављају своје верске заповести злотвори. Вера је променљиво стање људских душа које вера може да мења из злотвора у добротворе ако су посвећени вери или да их препуси злотворству ако не примају веру. Људе не треба делити по верама него по делима. Благодат Божија је божанска моћ коју је Бог на крштењу подарио човеку, а помоћу које сваки хришћанин може сваког тренутка свог живота да коригује своје намере у складу са божанском наменом његове душе и тела. Ово је онај пут усавршавања за који Господ каза ''будите савршени као што је савршен Отац ваш небески''. Међутим, знатно пре од ове у последње дане актуелне брнабићке и чомићке, њихове напредне идеје су се појавиле у народу србском. Закон о родној равноправности који је у наше дане дошао пред посланике проширен многим родноскрвним аномалијама имао је своју претходницу знатно пре његовог скупштинског предлагања. Одавно је у једном делу србског народа који воли де се назива грађанистима одбачено првенство мужа, да би уместо мушког преимућства била успостављена родна равноправност. Народна власт која је све мање бивала народна а све више се претварала у ненародну, производила је кроз све своје институције родно равноправне особе различитих полова. Родно равноправне мужеве наш народ је по својој народној мудрости назвао народним именом пицмољ, скраћено од пицомољац. Чувари благодатно крстоносног живота су се бројчано смањивали док су се родноравноправни умножавали. Обманутом људском вољом, благодат крста потиснута је већим бројем родноравноправних што је довело на власт сатанску обману. У родно равноправним браковима нит је муж мушко нит је жена женско. Мужевно одлучивање неприметно је прелазило у руке жена које нису жене него идоли пале мужевности. Данас кад су у бројнијим дехристијанизованим породицама жене господари а мужеви њихове слушкиње у скупштини се предлаже закон о родној равноправности. По ономе што овај закон предлаже, мушкарци ће моћи законским путем да постају жене, а жене мушкарци. Чак ће бити омогућено мушкарцима који су својом вољом постали жене да се удају за друге мушкарце и женама које су својом вољом постале мушкарци да се жене са другим женама. Ове креатуре обмануте грешне воље неће моћи да остваре порода али ће по закону усвајати децу која ће се одузимати од оних за које још увек важи вечна заповест Божија рађајте се и множите. Изгледа страшно, ипак то је само Божије допуштење, које ћа сам Бог прекинути. Сатанистички агресивни напад на Србију који се све отвореније врши, њени извршитељи упоређују са кувањем жабе при чему смо ми народ та жаба испод чијег казана са водом они појачавају ватру. На нашу срећу, а на њихову жалост, ни Бог не седи скрштених руку. И он има своју ватру вечног благодатног огња коју распирује у срцима верних који су сачували неупрљаном силу крштења. ''Господ разбија намере народа, осујећује њихова смишљања и осујећује намере владара. А немера Господња остаје до века, мисли његовог срца-од поколења до поколења.''

КРЕДИТИМА ПРОТИВ БОГА И НАРОДА

Кредитима ме прогањају, кредитима ММФ-а и Светске банке. Позајмице за своје потребе ја тражим искључиво од Бога, тражим и добијам. Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим. Богу се молим и он ми даје и опрашта. Сав мој живот је од позајмица, у позајмљеном телу живим овај земни век, кад он истекне добићу ново тело за узвишенију употребу. Овим смртним телом сам живео у првој етапи живота, тачније првих четрдесет година. Од четрдесете живим својом душом повремено обасјаваном Божијим духом. Повремена божанска обасјања у мом животу постају све дужа, свакодневна стања. Бог је врховни ауторитет живота мог, исто као и мојих предака. Све што имам добио сам од Бога кроз Господа свога и Спаситеља, Исуса Христа. Моја деца су на првом месту Божија а потом и моја. Господња је земља и све што је испуњава, чињеница са којом се не мире светски банкари. Они би да је својим кредитима извуку испод ногу народа који радошћу безбрижних Божијих стада живе на својим, Богом додељеним ливадама. Кварни су банкари, а преко тога удружени са подједнако поквареним политичарима. Господе сажали се мојој ситности и позајми ми од своје битности и данас и сутра и сваког Божијег дана.

МИЛОСТ СЛАВИ ПОБЕДУ НАД СУДОМ

Богу хвала и његовој милости што не допусти да служим себичној користи. Некако сам целог свог живота размишљао оном страном мозга којом милост Божија царује. Због овога ја у свом животу нисам створио ништа видљиво телесном оку човека. Ништа нисам створио, а није да нисам мог'о. Давало ми се много тога ко на тацни, много тога о којем су други сањали, али тамо где би они оберучке зграбили понуђено, ја сам понуђено одбијао. Очима духа видео сам како се народни суд претвара у НАТО уд. Како НАТО правда урушава Божију милост у људима а развија себичну корист. Иду дани у којима ће Господ Бог ставити на вагу дела људска, па на коју страну буду претегла свачија дела. Са једне стране ваге стајаће тас милости и општег добра, а са друге тас себичне користи. Нико више неће моћи да прича о милости и доброти, а да служи себичној користи и остане непримећен. Време откривења најдубљих људских тајни је пред нама. Јер тајне су мистерија само за човека док је за Бога све јавно. Корист је тренутна категорија а милост вечна. Овај грешни свет функционише задовољавајући себичну људску корист. Дакле није ни мало случајно што се свет креће од зла на горе. Што је човек ближи свету он је даљи Богу и обратно. У Београду се припрема парада поноса, чему се противи стадо без пастира. Док се води невидљиви рат између организатора параде и организатора литија, пастир обилази цркве у суседним земљама. Лазбејка намештена на место премијера, ко зна чијом вољом, борави на Косову које сви заједно прадају Шиптарима. Педери су круна параде поноса, која је одавно ушла у све институције система који се поиграва прекрајањем наших судбина. Одавно је постало ин оно што је некад давно било срамотно. Погледајмо око себе, ако смо се сачували у виделу, ко се поноси и чиме па ће нам све бити јасно. Ко се труди да сачува себе у људскости постаје странац и непожељни гост на свим скуповима. Заједница поносних одбацује искрене појединце који је могу подсетити на срамно порекло њеног поноса. Битни у Божијим очима небитни су у очима света, тако је одувек било али се у последње време ово правило владавином великих бројева зацарило. Домаћи Божији туђини су свету, а домаћи света туђини су Богу.

ГРОЗА ИЗА ЉУДСКИХ ПОЗА

Гроза системски организованог живота у многима је угасила стваралачку грозницу живота по Богу. Охлађени живот умртвљених западних нација намеће се беспоговорно народима света. Владавина богаташке лажне елите, спакована у бездушне демократске законе убија божанствену искру живота у свим својим поданицима. Људи се своде на пуке зависнике од квази држава упрегнутих у точак профита профитерских лажних елита. Живот по Богу је непрестано стваралаштво живом и стваралачком благодатном речју Божијом. ''Дошао сам да бацим ватру на земљу и како бих хтео да се већ разгорела'' говори непролазна реч Божија. Кротки хришћани не могу ништа да раде изван стања стваралачке грознице, док нема шта не могу учинити у том грозничавом стваралачком стању. Народ Русије ће неосетно ући у грозницу отаџбинског рата који ће водити до коначне победе. Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља гласи хришћански правац живота. Земаљски мир одавно је нарушен метежом вавилонске пометње. Вавилонско убрзање нарушава и природне односе међу људима, тако да у међуљудским односима више не влада мир. У потпуности обузети светским метежом и захтевима времена, људи су изгубили контак са оним деловима себе у којима се крије божански мир. Предани градском метежу они су изгубили сваки контакт са живом природом. Ширењем вавилонске пометње управљају државе претворене у рогове светске владе. Места некадашњих државника заузели су политичари, демагози који се јавно заклињу у народно добро које тајно пребацују на рачуне својих ментора, тајних свестских владара. На Велику Госпојину у Београду је у организацији више удружења верног народа организована народна литија. Десетине хиљада верних у молитвеном крстоносном ходу, са иконама у својим рукама, молитвама и верским песмама устало је у одбрану своје православне вере од евроатлантско сатанске параде поноса у режији врха државе. Парада педера је наставак агресије НАТО пакта која је започела 1999. Против светосавске Србије у бој је кренула педерашко демонска секта европске уније са својим сарадницима из редова србског народа. Иза леђа већинске Србије, педери педере позивају на педер бал на коме ће се изругавати хришћанским вредностима које су темељ србске духовности. На завршетку литије испред храма Светог Саве вернима се обратио епископ банатски Никанор. Из Цркве која је стуб и тврђава истине усудио се тек један епископ да се придружи угроженом народу. Патријарх и остали епископи ћуте и каде Вучићу издајнику Србије и лезбејки премијерки преварених и изданих Срба. Богомољачки покрет је дело благодати Божије, а не црквене земаљске институције. Прави богомољци молиће се Богу у духу и истини. Ја сам самостални богомољац и прећутани и под институционалним тепихом сакривени богомољачки песник. Не пристајући да своју богомољачко песничку самониклост институционализујем остао сам изван света који узгред сав у злу лежи. За сваку душу обузету живим словом нституција се завршава истим слоговима којима се завршава и проституција. Парада поноса је врхунац педерастије која је ушла у све поре овог нашег друштва. На лицима многих понос је одавно избрисао срам који је у нормално време био резервисан за таква лица. У нормално време стид је био на лицима свих који су прекршили било коју Божију заповест, а већ дуго времена све заповести Божије се крше са поносом. Погледајмо око себе колико је људи који се поносе својим срамотама, а који крше заповести Божије под заштитом изопачених државних институција. Педерастија је ушла и у закон, да повлађује кривима, а пресуђује правима. Сиромаси који су уздање о свом животу поверили Богу законски се прогањају и пљачкају извршитељима педерашке НАТО правде. Многи педери добијају истакнта места у јавном животу нашег обманутог друштва док се истина гура под тепих. Радио телевизија Србије није обавештавала о литији која је прошла Београдом због чега сматрам да су организатори дужни да је натерају да накнадно објави снимак литије и да у супротном за прву недељу закаже нови протест. Нико не може сакрити град који на брду стоји и ако стварно тамо стоји нека се свима покаже. Време у коме живимо одликује се равнодушношћу, како према добру тако и према злу, корист је једина покретачка сила која је из многих усијаних глава протерала милост. Себичлук и користољубље је извор свих зала и узрок мучеништва верних. Држећи се вере у Божију милост допао сам мука. Од муке сам почео да се молим, од муке сам почео да пишем. Сва су моја деца благодатним даровима и муком научена да буду људи. Мука извлачи из човека оно што је надљудско даровано по милости Божијој. Тамо где је мука тамо је и утеха Светог Духа Утешитеља. Да васкрсне Бог и да се поруши пројекат Европске уније. Молитва којој ме је моја мука научила, а која се Божијом вољом остварује на очиглед свих који имају очи да виде. Много је још увек народа који у окупираној Србији игра тутумишке, али свакога дана се додаје нови број оних који се пробуђеном вером буде из греховног сна, гладни и жедни милости Божије. ДА БОГ ДАДНЕ Да Бог дане и срећа јуначка На издају да се стави тачка Ревност свету да Бог драги дода Да се чисти земља од изрода Неверу нам посејаше рђе Да под лудим кревељи се луђе Померени памећу се дичи Што му живот црном паклу сличи Полудеше градећи се мудри По некрсту силом крсте удри Нема паре што Бога надјача Ни оружја против божијег мача Истина је божји мач слободе Који душе жигосане боде Нема мирног санка ни буђења Издајнику људских поколења Христе Спасе свих малених брате Страх попусти на браће џелате Љубав братску док данас распињу На Дедињу као на Јарињу.

ТЕЖИНА ОКОВА

Залуд вам је против бодила ритати се, сатанисти и педерчине, победиће живи Бог и душа жива. Силе пакла наваљују да раставе људске душе од Бога живога. Наваљују али на сопствену пропаст. Добри Пастир људских душа, Господ Исус Христос, сабира своје верно стадо и даје му власт над змијама и шкорпијама и над сваком непријатељском силом да по злима гази а да му они не могу ништа наудити. Ко ће раставити заједницу љубави Бога и душе, нико и никад. Сви који су одустали од вечне речи и вечног дела Бога живога продали се се оцу лажи и његовој држави смрти. Прљава економија је крвоток економске звери што је друго име за глобалистичку државу смрти. Људски живот састављен је од два дела, првог дела до смрти и другог после смрти. Смрт је капија на којој се људске душе одвајају и одлазе свака на своју страну и свака свом господару. Дођите к мени благословени Оца мога, зачуће из уста живога Бога позив све душе верне и истините и идите од мене проклети у огањ вечни, припремљен ђаволу и његовим војскама све душе продане греху. До смрти влада једна парадигма, а после смрти сасвим супротна. Многи ће први постати последњи а многи последњи први. Тешко свима који су пореметили баланс вечне правде остваривањем себичног неправедног добитка. Јер то је пролазни добитак који се претвара у вечни губитак. Губитници с ове стране смрти постају добитници с оне стране, јер они су послушни Богу који заувек говори ''Буди веран до смрти па ћу ти дати венац живота''. С оне стране почиње живот, а долази крај овостране игре. Игре у којој су новчанице претворене у лопте, фудбалске, тениске, кошаркашке, одбојкашке... Игре у којим се добија и губи у берзанским шпекулацијама у политичким играма и ратовима у коцкарницама и кладионицама у свему што се покреће тренутним добитком и вечним губитком. За разлику од устаљеног темпа истинског живота глобалистичка игра је наметнула свој убрзани темпо. Савремени људи су претворени у ужурбане робове времена који јуре на различите стране максималном брзином коју могу да постигну. Трка за профитом и неправедном платом попримила је свеобузимајући карактер. Људи су обузети стицањем материјалних вредности одбацивши духовне. Контролисаним протоком прљавог капитала шири се зараза глобалистичког безбожништва. Прљави капитал делује као отрована крв у организму глобалног човечанства. Контролори капитала су и контролори болести савременог човечанства. Економска моћ је место удруживања свих отпалих од вечне истине. Глобализован економска моћ води рат против доказаних духовних вредности. За потребе ове моћи стварају се носиоци њеног утицаја, играчи и забављачи свих профила, од спорта до институционализоване уметности. Певачица Сара Јо је својом уметношћу ширила геј утицај на Геј паради у Ослу. Безобразно али корисно за све који су се одрекли образа и лика Божијег. Моћ овог противприродног лобија који се шири као куга лихварског је порекла. Нема те подлости и подмуклости којом се боготпадници не би послужили. Нема тог убиства које безбожни подлаци не би извели на најподмуклији начин. У Русији је на подмукао начин убијена ћерка Александра Дугина великог руског мислиоца. У рукама сатанистичких организација сва су средства дозвољена и атентати су оружје против слободне мисли. Организатори игре слепих и глувих за истину, не штеде никога ко им се нађе на путу. Верујем да је Богом обасјани исток дубоко свестан ове чињенице и да ће уз Божију помоћ ову разуларену звер прљавог капитала и греха да приведе к познанију права. Православни пут има само један правац, а тај правац гласи, до победе. Буди веран до смрти па ћу ти дати венац живота. Идући Путем Истине и Живота, Дугинова ћерка Дарија је заслужила венац живота. Наша браћа по вери, православни Руси су седелачки народ. И у руским и у србским генима доминантна је идеологија свој на своме. И Срби и Руси вековима носе свој крст вере под двоструким притиском лихвара и торбара. Лихвара који својом лихвом успостављају глобални ционизам и торбара који расипају нације у интернационализам. Одбацивши крст са свога рамена и заменише га торбом пођоше да срећом напуне ту торбу која нема дна. Са својом торбом среће на раменима торбари се претварају у постмодернистичке чергаре. Лихвари бацају кост на коју кидишу чопори вечно гладних торбара, начин на који се покрећу миграције у служби глобализације. Лихва управља светским токовима, купопродајним слободама и оковима. Док додгорева одавно упаљена свећа претпотопску таму шири трговачка срећа. Таму у којој нестају људи од јуче и древни народи, онај стари свет рођен у слободи. Топе се последње душе којих се вечерас сетих окружен добитницима срећним у рају проклетих. Тежина окова с ове стране смрти једнога се дана мора укинути, дана што ће доћи после ове ноћи.

О ТОПОВСКОМ МЕСУ И КРОТКИМ ЛАВОВИМА

Србија већ век и по живи под све тежим јармом ненормалних слобода. Јарам ненормалних слобода намеће се на србске вратове свим силама правне државе. Владавина права на коју се многи позивају, није ништа друго него људско безакоње окренуто против вечног Божијег закона. Хришћани су кротки лавови, људи који су се одрекли гнева ради испуњења Божије правде која каже да гнев људски не изазива праведност пред Богом. Због покорности Божијим заповестима пред кротке хришћанске лавове се избацује живо топовско месо у намери да их доведе у стање јарости. Топовско месо се регрутује из несвесних богоодступника које наводе свесни богоодступници сатанским лажним чудима произведени у лажну елиту. У Украјини данас ратују несвесни богоодступници навођени мањином која је свесно продала душу ђаволу, већина је топовско месо за рачун НАТО пакта бачено пред кротке руске лавове. Сатанизована мањина на ратишту Украјине стреља све оне који се освесте и пожеле да исступе из жртвоване већине не пристајући да буду уништени као топовско месо НАТО пакта. И у Београду се у семптембру припрема приношење топовског меса пред кротке лавове на жртвеник ненормалних слобода НАТО окупатора. . Слободе које је Бог благословио, све више се потискују слободама које је Бог проклео. Слобода нормалног, по вечним божанским нормама се протерује из такозваних правних држава, да се на њихова места успостави слобода ненормалног. Врхунац ненормалних слобода је најављени Евро прајд, Србији наметнут Европском унијом и Нато пактом. Црква која је стуб и тврђава истине за сад ћути, не изјашњавајући се поводом овог сатанског напада на Божију нормалу. Тек неколико епископа се усудило да подигну свој глас против ове добро организоване и НАТО окупаторома намертане бласфемије. Грех који је преко Еве ушао у Рај и данас преко свих њених следбеница улази у људска друштва. Мужеви који отпадоше од главе свих мужева Господа Христа, претворише се у репове и репоње на чијим раменима с поносом доминира глава њихове лепше половине. Све ове главе, с поносом троше своје репоње као топовско месо на свим ратиштима против Бога и човека. Шта рећи за оне који су се одрекли и самог дара мушкости и пристали да као развратне женетине лежу једни под друге. Како су ови неуспешни Адамови синови претворени у Евине кћери, како другачије него још једним ђаволским лукавством. Једни воле да их зову грађанима, други народом, а најређи су они који знају да су житељи неба привремено настањених на земљи. Док први уживају у својим грађанским правима и слободама, други у народним обичајима и светковинама, ови трећи својим животом пишу житија које ће читати житељи неких будућих генерација. Господ ће сабрати жито у своју житницу, а кукољ ће бити спаљен огњем. Безбожнички огањ којим кукољ гори изнутра не сагоревајући споља, не може се приметити оком смртника све док се унутрашњи огањ не испољи до крајности. Смрт наступи таквом брзином да је ништа не може зауставити. Брзо богаћење је најсигурнији гарант брзе безбожникове пропасти. Божија житница је идеал свих вером освешћених небожитеља, док се кукољ шири земљом и прси собом. У ове дане, цео свет има прилику да гледа испуњавање речи светог апостола Павла, које кажу '' Неће више напредовати јер ће њихово безумље постати видно свима. Глава светске преваре и безумља данас је оличена у Бајдену који на очиглед целог света дозива одавно умрлу маму и здрави се са невидљивим саговорником. Врхунац безумља пред пад владавине преваре великог Вавилона. Оци наше народне државе и цркве свети Немањићи оставили су нам завет живота Богом објављен свим изабраницима вере. Сав живот изабраника вере је Божије дело у свету. Кроз преображај живота изабраника Божијих Господ Бог показује силу своје благодати. Људи који су се некада истицали лошим странама својих карактера, на очиглед свог окружења постају нешто сасвим друго. Људи некад преки и љути постају кротки и смирени. Порочни постају непорочни, неморални морални, зли добри и све то благодаћу Божијом, бањом Светога Духа која препорађа људске душе. Али да је у свету само Божијег дела земља би остала или изнова постала земаљски Рај, а да то она не буде постарао се непријатељ сваког добра које преко Божијих људи долази од Бога. Тако поред дела Божијег у овоме свету своју ообману врти и ђавоља работа. Тамо где нема благодати и добротворства, почиње злотворство и ђавоља работа. У вакууму времана, упркос Богу, повремено главну реч поведу злотвори. Злотворство се покреће себичним материјалним добитком и неправедном платом. Сви су злотвори окупљени у злочиначкој организацији која се лажно представља светском над државом а није држава него анти држава, јер је држава слуга народа а не његов владар. Злочиначка антидржавна организација функционише као воденица душа народа србског, чију ручку за млевење окреће невидљива туђинска рука која се налази изван граница наше земље. Ножеви воденице за млевење душа, неретко смо ми сами једно другом, окренути сваки против сваког. Од човека кога кроз своје ножеве пропусти ова воденица душа остане само самлевено месо слатка храна за црве. Слободе које је Бог благословио, све више се потискују слободама које је Бог проклео. Слобода нормалног, по вечним божанским нормама се протерује из такозваних правних држава, да се на њихова места успостави слобода ненормалног. Врхунац ненормалних слобода је најављени Евро прајд, Србији наметнут Европском унијом и Нато пактом. Црква која је стуб и тврђава истине ћути, не изјашњавајући се поводом овог сатанског напада на Божију нормалу. Тек неколико епископа се удудило да подигну свој глас против ове организоване бласфемије. Уместо свенародног сабора на делу је свенародни раздор у коме се сви прсе и доказују својим оствареним себичностима. Од Турака до банака протеже се време србске Голготе. Домородачко становништво србског народа се протерује у илегалу да би се без сметње легализовале од Бога проклете слободе наметане безбожничком унијом. Нова елита стварана кредитирањем европских банака купује ненормалне слободе кроз институције европеизоване Србије. Паре су им главни стимуланс при мушко женском парењу и истополном упаљивању. Мирни становници свих зона друштвеног живота се сабијају у илегалу док се сва легална права и слободе дају сарадницима НАТО и ЕУ безбожништва.. Нато базе подржаване штампаријама пара евроатлантиста шире свој негативни утицај. Ђавоље работе шире своје мреже по Србији претвореној у воденцу за млевење душа и меса и готово херметички затвореној. За остваривање политичких планова људске судбине се после употребе ретуширају, кад су им потребни, одважни појединци се издигну из свакодневице а кад им истекне употребна вредност њихове се судбине ретуширају као да никад нису ни постојали. Банке располажу неопходним средствима да се домороци протерају у илегалу. Поред банака ту је и њихова клијентела, она слепа већина која се поклонила пари, па не сме ни да види, ни да чује ништа што је подсећа на Бога. Држава смрти САД сеје смрт у свим варијантама. Ратном машинеријом, нарко бизнисом, трговином органа и украдене деце. Достигавши максимум зла империја зла се на очиглед целог човечанства стропоштава пред капијом вечне Русије.

ПОСЛЕДЊИ ОБРАЧУН ВЕРЕ И НЕВЕРЕ

Од Христа до данас у хришћанском свету се води рат имеђу хришћана и сатанићана. Како у хришћанском свету, тако и другим деловима света између истина других вера и невера које их злоупотребљавају. У семптембру се у Београду најављује својеврсни празник сатанства у организацији лгбт активиста. Хришћански народ Србије очекује од свог хришћанског поглавара патријарха Порфирија да настави путем патријарха Павла. На Светога Саву 1997. године патријарх Павле је стао на чело народа коме Бог даде у срце да спроведе његову мисао и да да своју власт звери. Наведен хришћанским причама опозиционих лидера народ је подведен издајничким делима под владавину демократске змије и постао један од рогова на глави седмоглаве аждаје. Да је иза свега овога стајао Бог доказ је то што је на челу демократске змије на Светога Саву те 1997. године ишао сам патријарх окружен највишим свештенством Србске Православне Цркве. Како је било пре четврт века нека би било и овога септебра, јер хришћанство је сила која задржава долазак антихриста и коју сатанство непрестано. Ако Црква намерава да остане верна домостроју спасења, патријарх Порфирије је дужан да у септембру са врхом Цркве стане на чело народа који се противи сатанству страних освајача. Ово што се спрема Београду није хир сексуално изопачених него је део освајачког плана глобалних колонизатора. Пузеће освајање демонократске змије које се на нашим просторима спроводи над домородачким становништвом, као и целом свету у наше дане долази до оне границе коју не сме прећи, ако желимо опстати као Божија створења. Демократизација човечанства је друго име за искорењивање домородног становништва. Градитељ дома свих домородачких народа је Господ Исус Христос. У време упада демократске змије 1996-97 године био сам на истој страни на којој је био патријарх Павле, на страни већински незадовољног народа који је устао да смени умирући комунизам. Тада нисам знао да је тај устанак био испуњење речи светог откривења ''Бог је дао у њихово срце да изврше његову вољу и дају своје царство звери, док се не испуни време''. Ми с правом незадовољни, нисмо ни слутили да су вође овог протеста били издајници домородачких интереса и рушитељи домостроја спасења. Убрзо после смене социјалистичке владе Слободана Милошевића, који је само један у низу издајника домородачких интереса, откривене су карте. После прве победе на локалним изборима добио сам понуду од градоначелника Крагујевца, Верољуба Стевановића да уђем у табор владајућих паразита, ново изабраних издајника домородачких интереса. Одбио сам нечасну понуду, не пристајући да будем издајник ради остваривања пролазних телесних уживања, оставши веран домородачком становништву. Остао сам сам и одбачен од свих владајућих структура, подједнако и нових и старих. Сав свој живот усмерио сам на домостројитеља вере Господа Исуса Христа и на наше домородачке светитеље, владику Николаја, аву Јустина, светог Симеона и Саву, домостројитеље србске Цркве и државе. Искорењивање домородаца спроводи се по опробаном рецепту искорењивања америчких Индијанаца. Против домородачког становништва у редове лажне елите ангажују се зомбији, људи мртвих душа чијим умовима управљају демони преко грешних телесних задовољстава. Људски закони потисткују Божије, безумље се подсмева здравом разуму по усвојеном законском праву. Подсмевачи произведени за једнократну употребу користе законска права, подсмевајући се здравом разуму који се у србском народу од вајкада садржи у Христовој науци четворо Јеванђеља. Из свих институција владајућег политичког система протеран је здрав разум а на његово место су упослени умножени подсмевачи. Некадашњу хијерархију благодатних дарова Духа Светога, заменила је хијерархија демонског страха. Све чега су се паметни одувек стидели, почело је да служи на понос будалама модерног света. Ово подсмевање Богу препознато је у православној Русији као нови наднационални нацизам лажне елите и глобално успостављање Четвртог Рајха, модернијег и подмуклијег од Хитлеровог Трећаг. Четврти Рајх је успоставио своју ратну машинерију на простору Украјине. Наднационално социјализовани Украјинци су ударна варница и топовско месо Четвртог рајха. Кад украјински унијатски нацисти буду денацификовани, замениће их Пољаци, или било који други од наднационално покатоличених словенских народа. Сви европски народи су подељени на наднационално отровану лажну елиту и њом потлачене народе. Што се више наднационални нацизам буде ширио, нарастаће народно незадовољство које ће се каналисати у денацификацијски покрет по угледу на Русију. Глобализација кроз коју је упузала над национална освајачка социјализација освојила је европске државе наметнутим лажним елитама које треба денацификовати како би се заустављени живот наставио по законима здравог разума. Нација наднационалне владе, наднационалног капитала и наднационлне лажне вере, прогласила се елитом и господаром живота и смрти свих народа света. Кренула је у освајање животног простора и времена домородачког стновништва на свим меридијанима света у намери да завлада свеукупним временско просторним кругом. Америка и Еглеска су две ажадајине главе из којих потиче наднационално зло које кидише на Русију преко репова Украјине, Пољске и осаталих репића које је аждаја обмотала око Русије. Русија се за сада бави реповима, али претпостављам да ће бити принуђена да удари аждају по овим главурдама и осталих пет. Седам глава ,са седам смртних грехова у њиховом поквареном уму изгубиће силу кад са њих буде отпало десет рогова који ће се вратити здравом разуму и омрзнути блудницу заселу над просторно временским кругом човечанства.

ЗОМБИЛЕНД ПРЕД НЕСВОЈИВОМ ТВРЂАВОМ

Човек који оде на привремени рад у иностранство зна да, све док је у туђини његов је привремени статус странац. Наравно, под условом да се у међувремену не одомаћи и промени држављанство и све животне околности које проистичу из тога. Некад су људи знали да су на овој земљи на привременом раду и на животу. Данас је ово тајна најређих. Већина се одавно не бави овим питањем и опредељује се за ствари које јој омогућавају привремена задовољства притом запостављајући вечна питања и одговоре. Одомаћени у овом свету живе по законима и силама које управљају овим светом. Силе које светом управљају нису оне које су свет створиле. Творачка сила Божија одбачена је од кнеза овога света и његовог легиона подлеглог искушењима. Огрезао у греху свет је већинском одлуком одбацио спаситељску мисију Сина Божијег и сад се свим грешним силама упиње да свој погрешан избор наметне и оној мањини која је остала верна своме Спаситељу. Бесмртност Божија и неуништивост Цркве Христове већ две хиљаде година представљају изазов нечастивим силама уништења. Политичким демагогијама и неправедном платом спаситељска мисија Сина Божијег проглашена је за занесењаштво и авантуризам једног човека. Потврда овој лажи одувек је било неправедно богатство којим су награђивани сви који су се овој јеврејској измишљотини поклонили. Одбацивши човекољубље свога Спаситеља, многи су се окренули себичном користољубљу. Боготражилаштво је потиснуто богоборством, а боготражилаштво је проглашено за авантуризам. Од тад се људски живот може провести као што се проводи годишњи одмор, авантуристички или туристички. Авантуриста је у овом злу покорном свету мање, док су туристи одавно у већини. Авантуриста иде на невиђено, а туриста на оно што му око види и на сигурно. Организација је гарант сигурности који преображава гору кушања у уходани пут, а где може бити бољег организатора од државне организације. Две су врсте авантуризма, бели и црни, духовно еволутивни и револуционарно крвни, док је туризам увек сив и до крајности банализован. Дешава се да бели авантуризам поцрни и обесмисли почетну авантуру, или да се авантуризам охлади и нестане у туризму, као што се дешава да се авантуриста, због непоколебиве вере у Христа преобрази и издигне на виши ниво. Највише је посивелих авантуриста, нешто мање поцрнелих, а најмење охристовљених. Због сиве туристичке већине, овај свет је претворен у двадесет четворочасовну параду ововремних туристичких величина. Сивих, ни црних ни белих, по потреби и црних и белих. Да није жалосно и да није пут већинске пропасти било би смешно. Али како би се другачије у својој истинитости доказала реч Божија која каже да ће она бити сакривена за све који пропадају. Јер овај живот нам је дат као припрема за онај вечни који за њим долази. Ко ми не верује нека пита калуђере који се кроз сав свој привремени живот припремају за вечни. Овде смо не само да се ми припремимо за сусрет са Богом, него да и свет припремимо за други долазак Сина Божијег, Господа Исуса Христа, који ће још једном доћи да суди овом свету који га је одбацио. Понекад пустим телевизор да погледам уловљене мрежама пролазне популарности привремених свитаца туристичког животног сивила. Свитац је она светлећа буба, која се зове мајска кокица, која се јави почетком лета и чији се вечерњи сјај прекине не дочекавши крај лета. Ови привремено светлуцајући двоноги свици, подједнако су ангажовани у свим ''националним'' државама чија је основна намена промењена намећућом глобализацијом. Ја волим Србију и Ја волим Хрватску идентичне су емисије у којима популарни двоноги свици, са обадве стране границе изводе исту представу за своју временом и простором ограничену публику. Најзанимљивији су ми кад смањим тон телевизора и кад у тишини посматрам њихове трагикомичне вратоломије. Пролазна популарност је произвела безбројне медијске светлуцајуће звездице које су истим медијима наметнуте као непогрешиви путокази стасавајућих генерација ограничених све скученијим просторно временским кругом. У временском кругу који се просторно шири док му се вечна вертикала снижава, ил се удружимо у злу или умиремо сами, како сам поодавно написао у једној својој песми. У овом уобрученом свету под контролом друштвених инжењера у некој циљној групи производе се неконтролисане страсти које се држе на ланцу, а по потреби пуштају с ланца у нова освајања. Или се у групе које покушају да се окупе око доброг циља убаце деструктивци контролори ограниченог просторног круга. При оваквим правилима, ако си тврд у вери у васкрсење и живот будућег века, пристао си да будеш привремено мртав у кругу све бројнијих зомбија који те је опколио. Глобализација је друго име за сатанизацију света, промену намене Богом створеног света. Тајно спровођеним друштвеним програмима један део привремених учесника живота убеђује се у сопствену надмоћ, а други се одбацују од јавног добра или претварају у зомбије. Сви који се усуде да се супротставе обмани друштвено програмиране кружнице биће поништавани све до физичког уништења. Сваки појединачни труд на остваривању личности, која је остварена Божија идеја у човеку биће на све начине осујећивана од свих делића друштвеног програма. За потребе ширења ограничавања људских слобода и граница мртвачког круга свеопште деструкције Божијег света, мења се намена државе и државних институција. Намена суда и полиције. Намена брака и породице. На делу је поништавање свега што је добри Бог створио са добром наменом, да би ђаво преко својих намештеника преузео у своје злочиначке руке. Да би чудо преваре било веће, све ове промене се спроводе преко људских слабости. Некад су се људи од својих слабости лечили Богом и његовом благодатном речи, а данашњи људи се својим слабостима прсе и поносе. Кад ова сатанска акција дозлогрди Богу и народу, Бог праведни Судија покрене гневну реакцију за заштиту своје творевине. Храмови Духа Светога се преобразе у неосвојиве Тврђаве Духа. У почетку усамљени храмови душа постану буктеће Тврђаве Духа од којих се духовни пожар рашири не све стране, док на захвати све храмове и све органе тела Христовог. Православље је неосвојива Тврђава Духа Светога која ће спасти свет од НАТО пљачкашког похода антихришћанског американизма. Да све не би било глатко у свим народним православним Тврђавама постоје они елементи који покушавају да Тврђаву неосвојиву споља урушавају изнутра. То су сви они који су се продали пљачкашкој НАТО алијанси и ушли у њене деструктивне структуре. Ово је борба добра и зла за власништво над Божијим и људским светом. У овој борби, један део западног човечанства ће изгубити власт над собом и својином којом је по праву наслеђа располагало. Економским маневрима и поништавањем неподобних људских личности власништво над свим земаљским богатствима ће се готово без отпора променити. Наметнути систем вредности располаже средствима принуде којима све који му се нису беспоговорно поклонили поништава на свим пољима поробљеног живота. Човек постаје зависник од друштвене лажи која господари животима свих својих зависника. Друштвеним системом поништаван, човек постаје нико свима који га окружавају чак и својим најближим сродницима. Ово поништавање неуподобљених појединаца се спроводи кроз различите етапе све до самог краја и физичког уништења. Док америчке бабе освајају Тајван, на улицама америчких градова у беспомоћним гомилама се распадају наркомани и бескућници препуштени греховној смрти. Док покретни леш Џоа Бајдена у налету глобализацијског, зомбирајућег подухвата, прелеће од једне до друге дестинације супротних страна света, у авенији Кенсингтон поносне Филаделфије свакодневно изумиру несрећни становници Зомбиленда у који ни полиција не залази. На улицама многих америчких градова гомиле људи живи и умире под шаторима. ''Волим бити у дому Божијем него живети у шаторима безбожничким'' како рече псалмопевац Давид. У вечној књизи живота која се свакодневно ишчитава и дописује, активно или пасивно учествује свака људска душа. Највећи је број невољних ликова чијим поступцима управља несвесни отпор противан вољи вечног Аутора а ово представља нежељену и непотребну и преко свега болну надоградњу текста књиге живота. Ова вечна књига тече непрекидним текстом, има своју матицу у којој се неопрезни ликови лако изгубе. Онај књижевни лик кога текст узме под матицу разбија се у слова која у књижевни лик једино Аутор може поново саставити. Велика је уметност улазити и излазити из текста књиге живота, ишчитати њене Најновије странице и враћати се назад у текст. У људском животу, до тренутка отварања људског срдачног ума, све је написано, од овог тренутка преокрета вечни Аутор се кроз отворено људско срце и ум оваплоћује у аутору у времену. Од срдачно умног отварања започиње велика коауторска сарадња у непрестаном делу стварања. Велика је част постати коаутор, гледати дело у чијем стварању активно учествујеш и кроз чији се текст двоструко остварујеш и као лик и као аутор. Велика људска амбиција највећа је сметња отварању срдачног ума и оваплоћењу Аутора у аутору. Књижевни лик који пати од великих амбиција подлеже расплинућу кроз многе жеље и нестанку у гомилици празних слова. Владајући Дух ове књиге вазда је био и биће вечни Дух Истине, међутим одувек се овом вечном духу супротстављао пролазни дух времена и ометао стваралачко дело кроз многе ликове његовим дејством покретане. Свако одступање од Духа Истине ускраћује одступничком књиженом лику ауторско право и препушта га матици. Одступнички књижевни лик доживљава губитак слободне воље и уместо слободе подлеже дејтву двеју супротстављених воља и двеју супротних сила, вечног Аутора с једне стране и захуктале матице времена са друге. За то време у Духу Истине Аутор у аутору суверено влада текстом, пише и дописује, прецртава и брише сједињеном вољом срца и ума у вечној Љубави. Пробуђењем творца у створењу Творац творцу предаје вечне творачке силе и уводи га у текстуалну творевину отворене књиге живота кроз свима заједнички људски лик, али поред тога и обдареног невидљивим стваралачким моћима. Кроз малог творца окруженог временом стваралачка моћ преноси вечну промисао великог Творца. Творевина се неприметно преображава Духом Истине, док се у живом додиру са овим Духом књижевни ликови осветљавају и просветљују. Сви носиоци Духа стваралачке слободе одувек су се проглашавали асоцијалним авантуристима који се нису дали у социјалне оквире умирућег круга. Сав живот ових блудних синова претваран је у гору кушања на којој их је нечастиви свакодневно искушавао преко свих носиоца свога деструктивног духа обмане. Али они никад нису заборавили да су синови и да иду на место које им је Отац припремио, до кога их једини безгрешни Син води својим Духом Светим.

РАТ ЗА ЗЛАТНУ ПОДЛОГУ

Гомилама наштампаних пара без покрића у свим деструктивним правцима покреће се ужурбани свет. Штампарије пара, без златне подлоге, по целом свету воде ратове за освајање златне подлоге, тренутно у Украјини. У наопаком свету прво се нашатампају паре, а тек потом се обезбеђује златна подлога. Пљачка је одувек била најбржи пут до злата. Поучене овим знањем, многе државе су претворене у злочиначке организације. Паре без покрића су богоборачко оружје непријатеља вере удружених у пљачки и грабежу. После исламских земаља на удар пљачкаша су дошли православни хришћани. Украјина је актуелни ратни полигон на коме НАТО савезници покушавају да обезбеде покриће својим штампаријама пара без покрића и наметну безбожнички јарам крштеној Русији. После деценијског историјског лутања, Русија се вратила својој хришћанској суштини и државотворности. Крштени руски народ вратио се свом крштеном и васкрслом Господу Богу и доживео свима видан преображај у свим областима живота. Док се Русија враћала својој хришћанској суштини, Украјина се откинула од Русије и вратила пре Христа да узгаја непријатеље вере хришћанске и мрзитеље крста. Русија и Украјина су земље великих пространстава и огромних природних богатстава. Кад би НАТО пљачкашима пошло за руком да опљачкају природна богатства ова два поцепана дела једне исте земље, а затим и осталих земаља у блиском окружењу, дочепали би се неопходне златне подлоге и штампање пара би им се исплатило. НАТО пљачкаши имају за помоћнике државе у окружењу Русије чије су се политичке елите одрекле непобедиве силе крштења, како би се докопале пара без покрића. Слободна трговина глобалистичког обезбоженог света, намеће се као једина слобода овим раслабљеним и непријатељима крста покореним народима, коју они прате без алтернативе. Неприродним убрзањем протока времена и капитала наштампане новчанице немају времена ни да честито буду пресавијене. Од како се и ми, по угледу на суседне земље, упутисмо путем без алтернативе, права је реткост да нам по нека стара новчаница дође у руке. Углавном су нове које још миришу на штампарску боју. Гомиле наштампаних пара распоређују се ММФ-ом и Светском банком дистрибутивним центрима из којих се покрећу зблануте гомиле људског меса сабијене у тесне оквире политичко демагошког терора. Новчанице без вредности купују вредност небитних друштвених појава, обезвређујући Богом установљену битност. Ово је начин којим су се небитне појаве успоставиле за битност а битност за небитност. Новотарије које руше све што је давно пре њиховог измишљања постојало. Свака промена места битног и небитног зове се заблуда. За успешно довођење у заблуду плаћени су бројни заблуђивачи који руше све што је био пре њих. Продајом рога за свећу заблуда се учвршћује у свим друштвеним односима утемељујући владавину новотарске лажи. Самоћа је место сусрета Бога и човека због чега се широке народне масе, из за то задужених центара, непрестано гурају у гомиле обузете новотаријама у којима се најлакше доводе у заблуду. Живети свесно или бежати у колективну несвест која се намеће са свих места извитопереног друштва, отворено је питање за сваког појединца. Највише је људи који о изокренутим друштвеним вредностима кажу, ја о томе не смем ни да мислим. Шта је било пре Француске револуције, пре Америке, пре фудбала и кошарке они не смеју ни да мисле. Који је то Бог био пре свега и од кога и кроз кога је све почело они не смеју ни да мисле. Такви потону у колективно несвесно препуштајући се да буду слепци туђом руком вођени кроз свој живот. Што је више несвесних то је Богу и њудима неодговорној власти лакше. Неодговорна власт и несвесни гласачи део су спојеног суда у коме се крчкају животи и оних мањинских свесних појединаца. Национално освешћен појединац неће ћутати гледајући како неодговорна власт ради против националних интереса. Верски освешћен појединац неће ћутке посматрати како му се вера продаје за вечеру. Освешћен човек је брана свим преварантима који своје личне интересе стављају изнад националних и државних интереса. Данас кад нам силе пакла комадају националну Цркву и државу свесни појединци не смеју да ћуте, због чега им друштвени тонци искључују тон. Управљање масама организовано је штампаријама пара док се Бог бави све усамљенијим појединцима. Штампаријама пара организовани масмедији постају покретачко навођачке силе обезглављених народних маса. Телевизија је двадест четворочасовни излог друштвеног живота у коме се шепуре новотарски друштвени ауторитети гладни саморекламерства, произведени вољом штампара новца. Парама без покрића успостављају се односи из рачуна. Парама без покрића воде путићи од девојке до младића. Бракови из рачуна задужени су да на мртвој тачки одржавају суноврат наталитета, а цемент корупције учвршћује односе људи и институција. Парама без покрића штанцују се војске форматираних људића. Стручним службана, за то плаћеним, људи се форматирају новотарским форматима А, Б, Ц и Д у распону на вредносној скали од 0 до 10. Мањим друштвеним форматима у којима се људи по нужди налазе и оним крупнијим до којих се срећнији сналазе. Форматима из којих је смртном човеку готово немогуће искорачити ни својом ни божијом силом. Узалуд преображај духа и промена животне енергије ако се стручне службе не желе позабавити променама људског стања и делања које ову промену неминовно прати. На несрећу оних срећних сваки човек мора кад тад да остане насамо са Богом. Бог који је самоћа пре свега и почетак свега, који се подједнако налази у свему и изван свега, који својом самоћом обухвата све живо и свему живот даје стрпљиво нас чека. Да ли ћемо са Богом остати насамо током свог живота или његовим престанком, за човека је тајна са којом се сам мора суочити. При овом неминовном сусрету Бога и човека, човек скида са себе друштвено одређени формат и стаје пред Бога го. Борба за истину вере једном предате Богом тешка је и мукотрпна пуна одрицања кроз личну жртву.Званична, службено наметнута и брижљиво форматирана истина даноноћно је контролисана тајним службама. Једногласност јавности не сме бити испуњен дисонантним тоновима. Фабрика друштвене мисли је задужена да члановима друштва понуди две истине од којих ће сваки појединац да изабере једну којој ће бити веран.За вечну истину вере нема места између ове две друштвено објављене истине. Од ове две понуђене истине зависиће комфор и благостање сваког члана друштва. Да би дуго и срећно живео пусти се да те вода носи и не таласај. Све страховладе фунционишу на сличан, а опет свака на свој начин. ''Страх животу каља образ често'' зато је живљење безобразно а корисно одавно постало Ин. Критичко размишљање на време је протерано из модерних људских друштава, изузме ли се друштвено прихватљива критика у оквирима оне две друштвено одобрене и оквирно форматиране истине. Критике која својим критичким стрелицама погађа двојке и тројке на истакнутој мети јавне критике док намерно промашује деветке и десетке. Као стрелац пикада погађај двојке и тројке, пази да десет не страда и ускомеша остале бројке. Бунтован, не до сржи, до дисидентске плате, где бифтек у ситости држи и цветају воћне салате. У кругу хвалитеља и хваљених нема места за непредвиђене, бескомпромисне и непредвидљиве. Овим кругом протиче новотаријама затворено време којим управља новац. Новци врше све, од промоције књига аутора великих формата, до расељавања домаће радне снаге по страним фабрикама Пољске и Словачке. Од Фијата до Рио тинта паклено коло води без подлоге на камаре наштампана кинта. Под санкцијама моћних и бојкотом немоћних ступао сам у ово што јесам данас. Не учествујем у томе што се зове смутња и пометња али учествујем против тога у име Бога који је пре свега. Због овог неучешћа и учешћа, самоћа ми је најбољи друг у скучености друштвено наметнутог формата. Уовчио сам зато што се нисам уновчио. Време је новац који продаје и купује лаж својих новотарија. Талант ми закопавају, сахрањују ме живог, правог ме сакривају, откривају ме кривог. Научен сам да су сви људи добри док се не докаже супротно. Живот ме је научио да свако ко се усуди да послуша Господа и потруди се да даровани талант од Господа умножи а не закопа, излаже себе опасности да буде жив закопан у овом свету закопаних божијих дарова. Светом који се некад покретао по божијем поретку и даровима божијим данас се управља парама без покрића. Глобализација је друго име за колонизацију. Глобалистички колонисти свим средствима запоседају туђа наслеђа, стварајући од колонизованих народа слуге и од себе господаре. Глобалистичка колонизација се спроводи на свим нивоима освојених колонија, од локалног до националног нивоа власти. У градовима колонизованих земаља колонизатори постављају на власт своје слуге из колонизованог народа који су и сами колонисти у новоосвојеним градовима. Глобализам је господарење на туђем наслеђу и протеривање са свог наследства. Дођоше дивљи и истераше питоме, одавно говоре православни Срби духовног наслеђа. Срби материјалисти најурени са свог духовног и материјалног наслеђа у трци за стицањем нових материјалних добара постају првоборци против духовног и материјалног наслеђа људи чију свакодневицу освајају.У првим редовима друштвеног живота, колонизованих земаља и градова седе колонизатори а протераних домородаца нема. Биће двоје једно тело, говори апостол мислећи на Христа и на Цркву. Апостол препоручује хришћанско јединство до срастања у једно тело Бога и човека и свих верујућих душа. Модерно време је време раскола а не срастања у јединствено духовно тело. Модерно, материјалистичко време поставило је потрошача на место величанства, одакле га последњим догађањима свргава. Расап је задужен да не буде срастања. Расап и хитрина себичног сналажење у расапу. Расап и сналажење под нагоном врага и контролом ђавола углавном се обавља у градовима претвореним у тркалишта обездушених тркача. Нема оних који су се преселили у градове а који се нису снашли. Зато су градови претворени у људска станишта у којима нема истинског духовног срастања. Тамо где су Бог и Анђео управљали људским душама на Путу Истине и Живота у модерно време глобалног расапа и користољубивих сабрања управљачи кризама воде своје прелашћенике путем експресног сналажења. Нема тога који дође у град који се није докопао градског комфора. Грађани који су се снашли стоје у борбеном гарду наспрам свих који не пристају на сналажење супротно срастању. Тамо где је некад било једно срце и једна душа, данас влада једноумље обманутог рационализма. Да је град сраслих у једно духовно тело правовремено заузео гард према придошлим колонистима, данас старо градско језгро не би имало колонистички гард окренут против себе. Кад ти прах испрате звона Плач се слегне и гунгула Од свих твојих милиона Остаће гомила нула Док ти душа страхом гнана Провлачи се кроз митарства Сетићеш се земних дана Непочинства и варварства Пролазећи кроз нигдину Стичући земаљско ништа Одбацивши верност Сину Због кулиса позоришта Ти пут расу низ то друмље Окружено одсвуд тмушом Што у занос баца умље Завадећи срце с душом Дружећи се са самоћом Помно пратећ кретње њене Згрозих се том бедастоћом Што ти скотске шири зене У том мору потонућа Поцепаних једра душа Где сви беже од сванућа У сласт греха који куша

РЕЧЕ МИ ЈЕДАН ЧОВЕК

Срете ме ових дана један човек. Човек који четврт века брани оно што данас многи руше, а што је нетрулежно и неурушиво, створено пре осам векова. Ево шта ми рече овај човек при том нашем по много чему вертикалном сусрету. Сведоци смо да се у Србији одвија вестернунијатизација Срба. Ово је стари процес прогресивистичке модерне Србије у коме активно учествују они Срби који су у службама постављеним поднебеским поглаварствима и властима, а нарочито директни вршиоци власти. Сваки хришћанин добро зна ко је владар овог грешног и трулежи проданог света. Ко господари обманом и како му је име. Ко на гори кушања нуди сласти и почасти овог пролазног материјалног света. Знајући да га православни хришћани по злу добро знају, лажљиви кнез овога света непрестано мења своје многобројне образине. Некад носи образину миротворца, а некад немилосрдног завојевача, али увек са једним циљем да свима наметне јарам своје зле воље. После војно спроведене НАТО агресије, Србија је по много чему окупирана земља. Униформе НАТО солдатеске замениле су униформе натовске полиције и цивилне квислиншке власти. Против Срба који не уживају повластице наметнутог глобалистичког система владавине, воде се необјављени системски ратови у широком дијапазону од материјалистичког, економског, до културно духовног. Држава која је створена пре осам векова да служи вечним законима и уређује живот и раст јединственог крвног и православног духовног братства србског народа све мање испуњава своју свету намену. На пословима одвајања државе од њене вечне намене раде за то плаћене елитистичке војске стручњака из свих области друштвеног живота. Преко ових стручњака одвија се подела на академске зналце и неандерталце. Елиту која о свему и свима намеће своје мишљење и прост народ који се храни туђим мишљењем које се све више отуђује од добробити погрешно вођене народне целине. Отета од народа, држава овог времена служи глобалистичким интересима мултинационалног капитализма, што је друго име за модерно робовласништво. Пара руши земље и градове кад се на њено чело ставе многоуки и у њихов јарам упрегну неуки. Тад се раштелује морална вага, а духовна вертикала падне и разбије се о земаљске груде. Континуираним увозом унутрашњег зла за потребе глобалног робовласништва производе се сервилни и немилосрдни сарадници спољашњег зла. Држава одбацује свету службу праведног судије који награђује добро и кажњава зло и постаје белосветска корупционашица која корумпирана пролазним сластима, властима и почастима и сама корумпира све душе поклекле пред њеном приграбљеном силом обмане. Против зла се ваља борити Богом намењеним средствима да се не би од њега бранило свим средствима меса и крви. Тамо где се по Богу расуђује ускраћује се могућност ђавољем пресуђивању. Тамо где се, упркос непријатеља који као лав кружи чекајући кога ће да прождере, стоји тврдо у вери, зло не може однети превагу. У богоборним друштвима, добро се прогони лажним оптужбама, а зло напредује лажним сведоцима. Лажни сведоци су између осталих и сви они који својим народима говоре да ЕУ нема алтернативу. Али нису само они, много је сличних њима који једни другима сведоче о друштвеној важности. Пут без алтернативе није онај Пут Истине и Живота. Пут без алтернативе је пут морања на који нас, на нашу штету, гурају они који грабе себичну корист из свенародне штете. Пут је речен давно и беспућа нема узалуд принц таме мимо пута тера Нећу дати души одмора ни дрема по реченом путу нек ме води вера. Вера која дела а не прича умножених празних причала. За све народе вере, на првом месту за православне, отвара се православна алтернатива. Алтернатива је слобода избора која се страним бомбама и наукама отима народима на свим просторима, да им се уместо ње свим средствима принуде наметне евроатлантски материјализам. Слобода избора је дар Божији човеку, а недолично је човека да се одриче Божијих дарова. Недолично али Богом допуштено. Већина људи овог времена злог, одбацила је Божију вољу предавши се Божијем допуштењу, а у демократском систему власти баш таква већина се пита. Већина на изборима бира власти које ће над њом господарити уместо одбаченог Бога. И владавина народима спада у једно од Божијих допуштења, служење народу је по Божијој вољи, а не господарење. Божијим допуштењем народима господаре бездушници без алтернативе и народне иницијативе. У таквим богоотступничким друштвима све области друштва подређене су господаревој моћи. Као Духовног човека који је нетрулежну душу претпоставио трулежном телу, посебно ме занима област културе и уметности из које је Дух истине протеран на друштвену маргину. Чини ми се да у савременој култури доминирају структуре које подржавају господареву моћ и које за рачун свог господара гуше сваку алтернативу. Из савременог света избачен је Дух који није од овога света, поетско надахнуће и уметничка интуиција. Од Адама до данас, сви људи се рађају криви. У модерном свету очишћеном од свих осећања изгубљен је осећај кривице. Оно што је рођено криво свет увелико исправља светском науком производећи своје праведнике.Оправдани науком ови људи постају стручњаци који без осећања кривице господаре и пресуђују нестручним масама. Изван науке, нема ни културе ни уметности, каже модерна и постмодерна уметност. У свету писане речи готово неприметно се дешава велики преокрет. Писање које је било насушна потреба кривих Богу и људима постаје једна од струковно организованих професија. Некадашње писање из ватре прочишћења која спаљује греховну трулеж старог полуиструлелог грешника подижући у њему палу вертикалу, остаје одбачено од књижевне науке. Умножене дипломе говоре новим језицима гласније од благодатног надахнућа. Некад уважавано ђаче самоуче, које је умело и цару да посведочи горку истину, протерано је из модерног света постављеног на новим, економским темељима. ''Ако знам све тајне и сва знања, а љубави немам ништа сам'' говори Господ Исус Христос. Његова школа љубави потиснута је светским високоумним и високозвучним установама, факултетима и академијама. Модерни свет умножава знање без осећања и саосећања. Хладни рационализмом из света се протерује свака људска симпатија и емпатија, да сва срца закуцају математиком главе на хоризонталном путу поништавања свега људског и Божанског. Економска звер западне цивилизације прождире срца свих који јој се у својој полакомљености поклонише и од силе Божије одступише. Рекло би се да нам се приближавају историјски важна дешавња. Успостављање оборене духовне вертикале и почетак пада економске звери западне цивилизације. Мач који је наметнутим економским санкцијама економска звер упутила Русији забо се у њено срце. Пад Вавилона Великог који своју вољу намеће народима, претворио се у економски рат против вере. Немачки идустријалци говоре о разорном дејству санкција на њихово гомилање пара али немачки политичари следе наређења САД. У читавој Европи долази до све већег раскола између обесправљених народа и однарођених политичких елита. Свет ће извесно пострадати у судару економског и верског рата који се врло лако може претворити у свеопшти рат. Ово ми рече онај човек који четврт века стоји у одбрани осам векова србске државности и духовности и одолева у рату који против њега води економска звер све трулијег запада и домаћи сарадници њене трулежи. Верски рат није рат против меса и крви. Ко те то пита, кад економска звер у свом рату против вере у прве борбене редове своје војске увек тера топовско месо. Кад се поремети равнотежа ваге добра и зла и кад зло крене у експанзију, мир се узима са земље. Кад људи престану да буду људи и постану уплашене и гладне економске живуљке, Бог повлачи мир са земље. Кад лаж протера истину из свих кућа и са свих улица, Бог повлачи мир са земље. Кад закони о родној равноправности слепицама дарују право да под руку воде своје слепце, Бог повлачи мир са земље. За разлику од народа иструлелог запада православне народе сачињавају рођени верници и то верници свесни да су рођени криви. Посветовњачена и вестернизована држава, кроз школско образовање ствара људе за своје државне потребе. Дешава се да оно што је државом створено право однесе превагу над оним што је Богом рођено криво. Једноставно, људи се забораве па их поведе и на погрешну страну заведе, оно што је држава својим програмима створила од њих. Кад се ово деси Бог ступа у акцију преко својих изабраних оруђа. Изабра Бог оно што се сматра за ништа, да уништи оно што важи као нешто. Како кажемо ми обични смртници кад се о нечему договарамо, па кажемо једно другом јел важи, тако и поднебесна поглаварства и власти постављају за своје богоборство право важеће смртнике. Сачине договор шта ће бити важеће а шта неважно у границама времена и простора. Царство божије унутра је у вама у сили а не у речи. Царство божије је царство узвишених осећања, љубави, радости и мира у људском срцу. Бог је љубав, љубав је Бог, стран љубави, стран је Богу. Љубав је осећање које исијава, на првом месту према свом најближем ширећи се кроз низ концентричних кругова према блиском и даљњем окружењу. Из вољеног дома, града у коме си рођен, љубав се шири до граница земље у којој ти је порекло и пород и преко њих кроз цели свет и изнад света. Рече ми онај човек који четврт века води рат за одбрану осмовековног националног идентитета. Од Бога ти је додељена велика част и одговорност да будеш рођен у држави и народу који је на Видовдан 28. јуна 1389. године на Косову пољу заменио трулежно царство нетрулежним. Част је родити се у граду у коме је после вишевековног робства рођена слободна Србија. Бити син града чији је син био и кнез Михаило Обреновић. Привилегија је корачати улицама које памте његове стопе. Дисати Духом православне вере којом је и он дисао, сањати о уједињењу нетрулежног братства православних народа о којем је и он сањао, док није вољом оних који силом намећу власт греховне трулежи заспао вечним сном. Радуј се кроз све тужне заласке сунца на западу и надај се освиту зоре на истоку и чврсто стој на обе ноге сабран у огањ срца и узношен вертикалом Духа, рече ми још онај човек. ОЈ КОСОВО Ој Косово Србско судилиште Душеспасно, ти Царско бојиште Где се цена крви крвљу плаћа И Србље се Христу Цару враћа. Ој Косово Васкрсно Распеће Крсте, с ког се у Небо полеће Где Реч Божија кривом уму суди И савест се из сна мртвог буди. Ој Косово Србска риданице Покајнице, Небеска станице Сунце Правде сред тебе се спусти Да се Србље огњевима крсти. Ој Косово у себе враћање Богу Бож'је у крви плаћање Векови ти лучу распирују За Небеса Србље регрутују. Ој Косово колевко Јуначка Подвижнице, вековна, Светачка Блажена си радост мученика Сунцем Правде умивеног лика. Ој Косово Србском крвљу Свето Од Србаља никад не отето Слава и Част на Теби се стиче Србин и Христ на Косову личе. ПОКАЈНИК Ту, где сове хук одзвања Ил се злобни демон смеје Уским путем покајања Грешник скрушни семе сеје Низ вапаје неутешне Сипи роса благодати Кроз пустињу душе грешне Пробијају Божје влати Утешитељ са висине Крепи њега који пати Не тугуј ми блудни сине Ја ћу жалац ишчупати Смрти што те грехом уби Изломићу јарам клети Ја сам љубав која љуби Сваког ко се мене сети. У ИНАТ СМРТИ Котрља улицом згурен и мрк Убицама својим се смеје у брк Између поноса и између стида Сигурно скривен под кором вида Чизмама гњечен по својски греди Кад кад кроз зубе тихо процеди На путу од жеље до стана срамоте Гази ме свете свезани скоте Ни искре бледе у сивој зони Слова где празне ови и они За смислом где се бесмислом врти Јави се живот у инат смрти Прође крај њега уздах му оте Умрећу жељан женске лепоте.

БЕЗ САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ

У нескладу између потреба и могућности у вакуму лебдимо без садашњости и будућности. На гомили пара и олоша гадног јата лешинара черечише гладног. Благодаћу Сина у благослов Оца достизаше Срби с конопца и коца. Између далеког божијег избрања и на дохват руке лукавог узбрања скривена је тајна људског палог стања. Ко угађа Богу и народу приде за трагом му свита издајника иде.Учешће у Духу светом искључује ону дозу греха којом се свет трује. Отеће и оно црног под ноката да би расли њини дворови од злата. Поносни наш вођо од устава већи самодржно владаш ко цар такорећи

ЧОВЕК ДРУШТВО ВРЕМЕ ВЕЧНОСТ

Живот у организацији политичких партија нуди младима један период прилагођавања. Кроз период школовања и одрастања млади људи се разврставају као роба на пијачним тезгама. Прилагодљивији друштвеним захтевима, намештеним протекцијама неприметно се приближавају повлашћеним друштвеним структурама, док се мање прилагодљиви неприметно удаљавају од њих. Неприлагођени се одбацују на маргину друштва на којој влада животно сналажење углавном по неписаним законима криминала. Са ове маргине неки прелазе на затворско преваспитавање и прилагођавање а неке поједу међусобни обрачуни и дрога која је постала профитабилан бизнис и најефикасније средство за одстрањивање друштвено неприлагођених. Прилагођавање друштвеним нормама је одбацивање Бога Истине ради прикључивања друштвено корисној лажи која управља друштвом и свим својим члановима. Дух људског друштва је дух времена који се непрестано мења у оном правцу који задају друштвени владари. Увећавање друштвене лажи постиже се увећавањем користи повлашћених слојева. Поистовећујући се са духом времена и људи се претварају у време које бесповратно пролази. Што лажљивије време то лажљивији људи. Време намеће животни темпо при којем чланови друштва и не примећују како се од њих одвајају последње честице вечности. У непрестаној трци са временом тркачи постају све оно што позитивна вечност не прима у своје одаје. У њима умире свест о Божанском пореклу људског рода, уместо тога постају делићи друштвене слагалице које владајући слојеви слажу по својим потребама. Претварају се у непоштене лажове којима лажљиво време и не допушта да испоштују дату реч.
По ограниченом људском расуђивању, рекло би се да је Реч изгубила трку са временом и да је заувек прогнана из времена. Међутим, Реч је старија од времена а старији суди млађем тако да време не може избећи суд Речи Божије. Са временом ће заједно бити осуђени и сви људи који су се претворили у време. ''Небо и земља ће проћи али речи моје неће проћи'' каже Реч Божија Господ Исус Христос. Реч Божија је постала тело да би тела постала реч, али умножена тела мисле да могу да укину Реч коју су одбацила обманута духом времена.
Напредак савремене технологије не може се оспорити као и непоштење тог истог напретка. Упоредо са умножавањем напредних технолошких чуда скраћује се рок њиховог трајања. У потрошачком друштву сваког чуда доста је за једну сезону. Брзо кретње напред изазива и брзо застаревање новог и брзо трошење старог. Чак и људи брже старе и умиру све млађи. Имам један радио ЕИ Ниш из седамдесетих година са два велика звучника који са својих педесетак година још увек одлично ради. Надживеће систем УКТ-таласа и дочекаће у исправном стању њихово гашење. Мајстор који га је створио може да се поноси његовим квалитетом. Слично је и са људима и њиховим Творцем. Бог је створио човека за вечни живот. Систем политичке власти и убрзаног технолошког напретка ствара једнократног временског тркача, кога време престиже, побеђује и потрошеног замењује другим. Нема незаменљивих у времену, због чега сви трче и сви губе.
Неприлагођени маргиналци су избачени из ове опште губитничке трке и ако се при том понеки од њих досети да речима живог Бога претвара своје тело у реч и вечност, лако се може десити да обрадује свог Творца. ''Идите од мене ви који чините безакоње'' речи су које ће многи зачути кад Бог буде укинуо време, као што је време дигитализације укинуло време УХФ-а, ВХФ-а и као што ће укинути време УКТ-а. Према непроменљивом Божијем закону политички систем власти потпада под људско безакоње а са њим и сви најбржи тркачи у опште губитничкој трци. Кад онај који рече нека буде време буде рекао нека престане време, биће још увек људи, старинског кова и вечног рока трајања, који ће дочекати престанак времена и његових лажних господара. Биће их на последњим местима друштва и на његовој маргини.

ЉУБАВ ЈЕ ЧЕЖЊА А НЕ РЕЧ

Бог је љубав говоре сви, али да љубав није само реч и ништа више, како рече један стари југословенски музички хит, знају најређи. Љубав је интензивна чежња срца за оним кога воли, ватра чији интензитет из дана у дан расте. Нема те ствари коју човек који воли не би учинио за своју љубав. Ја волим ову земљу и овај град у коме сам рођен и ма где да сам отишао ја сам се брже боље вратио вучен чежњом. Ја волим своје претке и повезан сам са њима непрестаном чежњом. Ја волим Бога кроз Господа Исуса Христа и нема силе која ме може раставити од те љубави. За мене је смрт добитак што рече Свети Апостол Павле јер ћу се кроз смрт сјединити са љубављу за којом чезнем. Да је у нашем народу сачувана заједница живе љубави и пламене љубавне чежње мрзитељи страни и домаћи не би могли да са нама раде ово што раде. Али на жалост у већинском народу љубав је укинута смртним страхом недостојних. Недостојних мужева и жена, недостојних родитеља и деце. Недостојних народних вођа и пастира. Колико је светих мученика пострадало на Крсту због неугасиве буктиње љубавне чежње према Господу. Љубавна чежња је благодатни дар који се у човеку разгорева док га сасвим не обузме. Кад га обузме он више не припада себи него својој љубави Богу. Бог је извор љубави и љубавне чежње. Чезнући за човеком Бог је сишао на земљу у телу човека и посејао љубав у људска срца. У оно мало ученика који су му поверовали. Мрзитељи су га распели али љубав је остала да гори и не сагорева. Жива ватра љубавне чежње увек се појави и разбукти у најтеже време кад се мрзитељи умноже и осиле. Мрзитељи су они недостојни у којима је љубавна чежња угашена смртним страхом. То су они који не знају шта раде и који су се претворили у сатанине играчке. Они који напредују варајући и варајући се. Играјући се са њима преко смртних страхова и смртних задовољстава сатана их шаље у подмукли рат против богочежњивих богољубитеља. Као што се дете игра играчкама док их не скрши, тако се и сатана игра са њима не марећи за њих. Покварени сатана их шаље да искушава богољубитеља у намери да изазове искушаваног да скрши ту бедну играчкицу за једнократну употребу пролазног живота. Међутим богољубитељ научен речима Светог Апостола Петра ''да нико од вас не страда као убица'' смирује себе овим речима и трпи искушења знајући да и искушењима мора доћи крај. Оснажен и речима самог Господа '' заиста вам кажем уколико учинисте једном од ове моја најмање браће мени учинисте'' и ''ко саблазни једног од ових малих који верују у мене боље је да му се обеси воденични камен и да се баци у море'' хришћанин ћути трпи прогон. Сваки хришћанин зна да свако дете крштењем постаје најмањи Христов брат и зато чува себе и своје братство са живим Богом. Сваки хришћанин који је сачувао неокаљаном силу крштења остао је Христов млађи брат. Онај млађи блудни син који чезне да се врати у Очев Дом где га чека најстарији Брат Господ Исус Христос и многобројна покајана и очишћена старија браћа. Док је на овом свету, хришћанин је најмлађи брат Господа Исуса Христа и свих људи а нарочито хришћана. Свако ко се на земљи самопрогласи старијим братом, постао је Каин, братоубица. Зато Господ Исус Христос све нас позива да једни другима будемо млађи и да служимо самопрегорном љубавном чежњом а не да саможиво господаримо.


НИСАМ ДОШАО ДА ДОНЕСЕМ МИР НЕГО МАЧ

Господ наш, Исус Христос, донео нам је мир са Богом и рат са ђаволом. У том рату, Он је наш Врховни Командант. Кад нас због Њега гоне Он је тај који нас спасава од прогона. Он нас исправља и кад смо криви и изводи нас оправдане. Он је наш Спаситељ и кад кренемо на добро и кад залутамо на зло. Кад се у мислима вратим назад у прошле дане свог живота видим увек исто, ја се каљам а Он ме извлачи из каљуге и купа. Ја грешим а он ме Спасава. Ја силазим с пута и лутам по беспућу а Он ме враћа назад на пут. Из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину целог живота. Ноћу ме буди да ми најави с које ће стране прогонитељи да дођу и на коју страну и којим средствима да их протерам. Из ноћи у ноћ, из месеца у месец, из године у годину целог живота. Добре сам воље и свима желим Христа и пријатељима и непријатељима и наравно себи али сви добијају по својим жељама.

О САБОРИМА

Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима. Не знају они што зидају храмове опљачканим парама и лукавим духом. Сабрасмо се Дух Свети и ми говори Црква Христова кроз векове, Црква која држи Правду, Милост и Веру. Сабрасмо се дух лукави и ми говори црква лукавих, запоседнутих духом времена који одбацише Правду, Милост и Веру заволевши сјај злата. Човек нека сабере себе у Оцу и Сину и Светоме Духу па нека онда иде да се сабира на Црквеном сабору са другим покајницима који су се такође сабрали у Светој Тројици. Ово је Црква Христова у Духу Светоме. Оно друго је црква лукавих чији се непокајани саборници на својим сабрањима споља приказују лепим а изнутра су грабљиви вуци. Унутрашњи човек срца је Божији човек а напољу изван себе и Дома Божијег лутају светским ветровима покретани светски људи. ''Блажен је човек који није пошао не безбожничко веће, и на грешнички пут није стао, и на столицу кужних није сео. Него је опредељен за Божији закон и Његовим законом бавиће се дању и ноћу.'' А тај човек је онај који се згађен својим грешним делима и гадостима света по којима је некад живео повукао у себе удаљивши себе од света. Вера је двадесет четворочасовна покајничка служба молитвеног сабирања у Светој Тројици а не викенд програм лукавих световњака. Веру овим светом проносе покајници које је Дух извео из света у пустињу у којој Духовна Црква има од Бога приправљено место где ће се склонити од прогона лукаве аждаје до другог доласка Господњег.

СИЛА И БОГ

СИЛА БОГА НЕ МОЛИ А БОГ СИЛУ НЕ ВОЛИ

Питамо се, каква је ово сила која Бога не моли, ако знамо да је Бог Господ над силама. Ми се питамо а Бог је милостив свима који га призивају у истини па им истином одговара. Ово је сила удружених људских слабости, удружених против Божије правде, љубави и милости. Удружених са оцем лажи који их обману и одвоји од свемогуће Божије истине и милости. Ово је и сила глупости удружених глупака које превари највећи глупак и отац свих глупака сатана, обећавши им нешто што ни самом себи не може да испуни. Сви ми добро знамо где је истина, ипак неки су се свесно направили луди и пошли за лажима које су им обећавале пролазну корист прикривајући вечну пропаст која је цена пролазне користи. Милост слави победу над судом, према томе сви ови заведени лажном сатанином силом биће са сатаном осуђени на вечну пропаст. Има наспрам мене једна јазбина лажних силника, подржавана обманутим силама једног поднебесног Града  коме робски служе све државорушитељске силе. Има један град који се зове Курва у коме живе курвини грађани и курвине грађанке. Овај град курварства је толиких размера да у његов трбух могу да стану све државне силе света, државорушитељске, дабоме. Град курва има и друго име Вавилон велики пошто обухвата велику област отету од области обманутих државорушитељских сила. Град Курва је поднебесни духовни град, чији је градоначелник и кнез окован у утроби земље. У његово име градом Курвом владају његови намештеници, такозвана поглаварства и власти сачињена од злих демона под небом. У граду Курви живе грађани и грађанке који су одбацили своју прву љубав и упустили се у прељубу, или простије речено курвање са његовим свезаним градоначелником, и његовим поднебесним намештеницима. У овом граду нема ни истинске љубави, ни милости ни жалости, јер се у њему не живи срцем него мртвим стварима и пролазном коришћу. У овом граду живих мртваца, искључених осећања, грађани не знају шта је то осећај кривице, или шта је то савест. Због тога у њему влада непрестана отимачина преваре и убиства. Они који су купили курвино грађанство јуре као вуци у клање за другима који га не купише и тиме себе сврсташе у овце за клање.


СИЛАН ПА МИЛОСТИВ

Некад сам и ја био силник а онда се Бог смиловао на мене. Почео сам да живим по милости Божијој а онда су силници почели да насрћу на мене. Ја сам био силник снагом коју ми је Бог дао а они су силници без снаге. Иако ми је Бог, по милости својој, одузео један део снаге којом сам располагао, оставио ми је довољно, да могу увек да се одбраним од ових силника без снаге. Међутим, ја сам се за своје силништво покајао тако да се силеџијству не могу враћати да не бих био окупана свиња која се опет ваља у каљузи. Е баш то ови силници без снаге злоупотребљавају. Знају то неки моји Фејзбук пријатељи који су ми баш по по тој линији постали пријатељи.

ДНЕВНЕ МИСЛИ

ОБЛАСТ ПОКАЈНИЧКОГ СМИРЕЊА

Има једна област у којој живе покајници који траже смирење својим душама. Ова се област протеже у безграничну вертикалу до престола свог обласног Господара, док се по дужини и ширини гранични са земним господарима суседних области. Земни господари са којима се граничи дужином и ширином наваљују свим силама да своју ширину и дужину прошире и продуже. Покајници који траже смирење својим душама бивају раздраживани непрестаним насртањима од стране господара суседних области жељних проширења и продужења својих области. Област покајничког смирења припада Христу Богу који од свих људи захтева покајање од старих грехова и смирено уздржавање од чињења нових. Христа ради, смирени покајници трпе свакодневна насртања околних господара подржаваних свим силама осуђеног кнеза овога света. Ови насртљивци имају иза себе и банкаре и полицајце и инспекторе и судије и све зле институције овога непокајаног света. Смирени покајник има веру у Бога Оца и Господа Исуса Христа, Пастира Доброг покајаних душа, које надгледа својим Светим Духом.



ПРЕЗИР СВЕТУ НА СЛАВУ БОЖИЈУ

Модерна друштва су непријатељски организована против Крста Господњег. Крст је протеран из модерног друштва покретаног и окретаног пролазним телесним уживањима. Без просветљујућег крсног страдања народ се претвара у оно што рече Његош ''јер је раја ка остала марва.'' Тако доспесмо у област животињске фарме коју како чујем Пинк телевизија лансира свом гледалишту прогутаном животињством. Нема ни једног човека који би могао да поднесе тежину крсног страдања без благодатне помоћи Божије. Благодат је сила Божанске помоћи коју Бог даје страдалницима вере у Христово име. Вера која је одбацила крсно страдање претворена је из живе вере у мртво лицемерје мртвих душа које се лажно и дуго Богу моле и у сласт једу куће удовичке и сиротињске. Жигосани у својим савестима ови лажни молитвеници не прослављају Бога својим праведним животима. Хвале се собом и међусобним хвалама. Сами себе прослављају и своје ортаке у људском славословљу. Богу хвалу не дају, већ је од Бога отимају. У модерним друштвима Крстом живе презрени од света, које не хвале људи него Бог. Презир свету на славу Божију.

ЈЕДАН ОСАМ СЕДАМ ШЕСТ

Човек је збир навика а и ја сам само човек. Идући јутрос вођен навиком да пијем свеже млевену кафу, седнем на клупу на каменом мосту на Лепеници. Оном мосту код заставиног сата. Испод мене протиче река сиромашна водом, над њом седим ја сиромашан свим и свачим и посматрам живот који пролази неким туђим ногама. Седим и гледам у даљину векова кад наиђе Миша Станић, један од људи које сам упознао продавајући своје књиге испред зграде суда. Миодраг Станић звани Миша, живи у Белошевцу настањен овде у време индустријализације и великог радничког царства, фабрике аутомобила Црвена Застава. Што си ту сео да се одмараш, шали се он са мном, што ниси одморио код куће. Ово је град у ком сам рођен и који је моја кућа пуна успомена. Седим на овој клупи и гледам онај солитер на десној обали Лепенице у Палилулама близу кога ми је отац рођен а овамо на левој Пивару на којој ми се мајка задевојчила. Размишљам да се нису на овом мосту срели и баш поред ове клупе одлучили да направе ову будалу, то јест мене. Што будалу пита Миша. Зато што су у овом граду сви поштени одавно проглашени будалама. Миша оде а ја остадох сам са својим мислима и успоменама. Наилази моја комшика са Пиваре Мира и она ме пита шта радим. Седим странац и будала у свом граду и посматрам успешне дошљаке. Мира ми исприча вест о постављењу новог директора позоришта, наравно дошљака и кадровика ових тренутно моћних. Кад остадох сам замислих се још дубље и уздахнух очајнички дубоко. Ту на лицу места пожелим да оснујем једно удружење Крагујевчана које би се звало Један Осам Седам Шест, словима да би било оригинално а и заштићено од оних који по датумима памте догађаје. Дође неко гадно време да и датуме који подсећају на слободу морамо да кријемо као змија ноге. Крагујевац је град у коме се запалила прва бакља народне самоуправе далеке 1876. године. Крагујевчани су и владали и служили једни другима знајући једни другима и врлине и мане. Није мого како ко пожели да се дочепа власти и тираније над оним са којим се родио у истој улици и ишао у исту школу. Није мог'о онај који је од свих добијао чврге да завлада онима који су му их лупали и да им се свети. Лопов није могао да се запосли у полицији ни у суду. Сви су се знали и сви се зла стидели. Али европска политичка курва умеша своје прљаве и крвљу умазане прсте и од реда и поретка направи неред и беспоредак. Она курва која је својим курвањем родила и прогрес, и индустријски развој, и трку за профитом. За гашење бакље самоуправе потребна јој је била поплава и она ту поплаву и наведе на Крагујевац. Откуд поплава у Крагујевцу кад се и у свету зна она народна ''заобилази као киша око Крагујевца.'' Није се овде радило о оној поплави из Нојевог доба, ово је била поплава новог доба и нових политичких богова и њихових намештеника. Поплава новодобних божанстава започела је на стоту годишњицу од изградње тополивнице. Сто година после подизања тополивнице 1953. година бог индустрије подигао је нови индустријски гигант фабрику аутомобила Црвена Застава. Ово је представљало подизање бране старих миграцијских токова исте оне стихије од које смо сви ми у Шумадији саздани док смо је од Турака ослобађали. Сви смо саздани од ове исте миграцијске струје али на неки други и витешкији начин. Некад су нас ове струје доносиле у ове шумадијске питомине у бегу од турске крвне освете, док су ове последње струје дострујале трбухом за крухом. Убрзани индустријски развој града довео је до још бржег опадања утицаја домаћег становништва, нарочито оног које није заборавило шта је то понос и стид а отворило је врата свим придошлицама окренутим брзом успеху. Комунистичка партија и њен обоготворени вођа највољенији од свих ондашњих Срба велики Јожа и деда малог Јоже, успешно је спровео преуређење крагујевачког животног простора. Из свог мирнодопског ратног штаба на Дедињу издавао је ратне задатке генерацијама комунистичких подрепашких послушника у крагујевачкој партијској централи. Рат је сваки мир у коме права и слободе не подлежу подједнакој расподели. Селективном расподелом права и слобода крагујевачки партијски богови су за једнобожне Крагујевчане претворили Крагујевац у место доживотног мучилишта а за пристигле партијске многобошце привремени земаљски рај. Тешко теби Јуда, јер имаш богова колико и градова, требао је неко рећи а није имао ко. Мртва уста не говоре, а нису мртви само они које је Тито пострељао, много су мртвији они замрли смртним страхом који ово прећуташе а били су дужни да кажу. Дужни Завету и Новом и Старом. Мртви су ћутали Крагујевац је растао Крагујевчани су се смањивали. Рађао се Факултет вантелесном оплодњом, израстао у Универзитет. Велики људи су почели да корачају улицама све већег Крагујевца. Партијски Гуливери који су смели да својим цокулама спљоште сваког крагујевачког лилипутанца у коме тиња пламичак оне бакље. Да Гуливери нису израсли из оних којима су сви лупали чврге. једнобожне крагујевачке лилипутанце не би ни болело кад их ови пљеште цокулама. Али сила бога не моли а овде је много богова по леђима сваког лилипутанца па хтео он не хтео мора да га боли. Изведен Духом у пустињу, изван зидина крагујевачког казамата, покидах окове са душе и написах ово мало, тек да не остане прећутано. Ако Бог Једини да, писаћу и даље из своје једнобожаче перспективе, о демократском преображају животног простора. О демократизацији државе и Цркве о нововремском председничком свештенству, о забрањеним љубавима и ослобођеним мржњама. Ако Бог да.

ИСТИНА ЖИВОТА И ЛАЖ СМРТИ

Живот је истина, смрт је лаж сатанска, коју је Господ Исус Христос разорио крсним страдањем и Васкрсењем. Смрт нема власт над живим душама, то је само сатанска лаж којом он плаши људе отпале од вере. И не само да их плаши, он им тај страх утерује у кости и помоћу тог страха, овде на земљи организује своје царство смртних грехова. Закон живота у Христу Исусу ослобађа сваку заблуделу душу од власти греха и смрти. Смрт има лажну пролазну власт над уплашеним смртним телима а над неустрашивим хришћанским душама никад није имала, нити ће икад имати. Зачетник и усавршитељ вечног живота је Господ Исус Христос, кроз кога се све душе рађају и Васкрсавају. Све што је рођено кроз Њега је рођено, и све што је створено кроз Њега је створено, и све у Њему има своје постојање.Он нам је својим Васкрењем показао да је живот неуништив и да се узалуд муче сви који покушавају да га униште било у другом или у себи. Нема те силе која може једанпут пробуђени живот, позван из небића у биће, успавати и вратити у небиће. Може се рећи да је вечни живот судбина свих нас рођених. Ово је вечна наука Светог Јеванђеља којом се баве бесмртне умне душе, а поред ње у овом свету постоји и упоредна наука која све ради насупрот јеванђелске науке. То је наука телесно умујућих људи за потребе смртног тела и сатанског царства смртних грехова. По светским наукама смртно тело се издиже изнад бесмртне умне душе па и изнад самог Бога. Две науке из два извора од којих један точи сласт вечности а други сласт времена. Из ове две супротне сласти напајају се два царства у времену, Царство вечног живота и царство смртних грехова и страха пролазне смрти. У Царству вечног живота овде у времену, трпе се пролазне муке очекујући плату вечног уживања у Небском Царству а у царству смртних грехова и пролазне смрти ужива се платом пролазних уживања и неверовањем у плату вечних мука. У Царству вечног живота влада бесмртност у свим облицима. Бесмртна правда, љубав, вера, нада, радост мир... У царству смртних грехова и пролазне смрти, непролазни смртни страх, злоба, завист и грех. Смртним гресима служи се у царству смртних грехова ради остварења пролазних задовољстава. Смртни греси телесним жељама поробљавају бесмртне душе и удаљавају их од Бога. После пролазних уживања смртних тела, бесмртне душе продане смртном греху чека непролазно мучење у сатанској тами удаљеној од Божанске светлости.

КО ЗАПОВЕДА

Прексиноћ сам летимично погледао код Марића на Хепи телевизији емисију родољубивог, антизападног карактера. Слажем се са свиме што је у емисији речено, али ме брине оно што је прећутано. Важно је шта ко прича, али подједнако је важно и шта прећуткује. Такође је важно и чију вољу врши, као што је важно, чија воља и по којим заповестима заповеда. 
У званичној владајућој Републици Србији оборене су Заповести Божије, па чиме ћемо онда ми да се одбранимо од безбожничког насртаја запада. Запад нас је већ освојио својим безбожничким законима изгласаним у нашој Народној Скупштини Републике Србије. Више не морамо ни да улазимо у Европску Унију. Унија је ушла у Србију и успоставила своје безбожничко законодавство преко кога управља свим сегментима наших живота. Кад је ово обавила, Унија може и да се повуче. Могу да дођу и Руси и Кинези а нашим животима ће и даље заповедати закони Европске Уније. ''Љуби Господа Бога Свога Свим срцем својим, свом душом својом, и свим умом својим и љуби ближњег свога као самог себе'' и гледај како те прождире поунијаћена већина, сасвим легално по владајућим законима Србског Правосуђа. Марићеви гости су прећутали чињеницу да су Срби у некад својој земљи Србији, претворени у јефтине раднике на доживотном раду код страног газде. Да су им послодавци међународни мешетари из оних земаља које су их бомбардовале и оних других које су их на речима браниле. Да је привреда Србије обртник пара ММФа и да се тај обрт из Србије одлива страним банкама на рачуне међународних профитера. Прећутали су такође да нам и здравство и школство и све остале структуре владајућег система функционишу по програмима Европске Уније и Уједињених народа. Србија је претворена у колонију и сасвим је свеједно ко ће бити њен колонијални управитељ, кад ће обични, непривилеговани Срби живети по понижавајућим колонијалним законима. Прећутали су и чињеницу да се исток и запад данас једино разликују као географски појмови, док и на истоку и на западу влада исти дневно политички материјализам. Материјализам који се покреће задовољењем умножених потреба грешног тела. У трци за телесним потребама савремени човек је одбацио Духовно душевне потребе и на истоку и на западу. Кина ни мало није мањи експлоататор људског рада и узурпатор људских слобода од Америке и Европе, као што није ни модерна материјалистичка Русија.

НЕПОЖЕЉНИ

Зашто у модерном свету постоје непожељни појединци. Ослобођеници духа, који се не уклапају у модел опште свести. Свест модерног човечанства моделира се по истом шаблону на свим меридијанима. Моделирањем свести успостављена је колективна свест човечанства и избрисане све некадаше међуљудске разлике. Нација, раса, боја коже не представљају више никакву разлику човечанству напојеном истим потрошачким духом. Људи се више не баве оним што их разликује колико оним што између њих брише старе разлике. На светском нивоу успостављено је јединство жеља и јединствено тржиште задовољења људских жеља. Читаво човечанство се у ово време налази у стању колективне свести коју тек понегде нарушавају непожељни појединци. Боја коже не представља никакву разлику човечанству коме је мозак у истом потрошачком фазону. Боја коже, раса и национална припадност, ни у Божијим очима не представљају никакву разлику међу људима, ако је њихово стање достигло ступањ свечовечаснке свесности.
Ни Богу није успело да под својим жезлом уједини оволики број људи колики је ујединило потрошачко једноумље. Јединство у стицању и трошењу створило је до скоро непозната људска братства. А ово је постигнуто планским деловањем на људску свест. Људска свест је подложна променама. Свест се може ширити а може се и сужавати. Може се обликовати по националном или по интернационалном шаблону. Свест се може мењати људским интервенцијама а може и Божијом. Добронамерним интервенцијама свест се може проширити а злонамерним сузити. Свест се може сузити на четвртину или на осмину нормалне људске свести. Кад се ове зле намере остваре, људи се уједначе као буреци, постројени у четвртине и осмине и по једна тепсија над њима. Кад је Бог тај који мења људску свест, та се промена зове метаноја. А кад се ово деси нема те тепсије а ни бурегџинице овога света која би могла да прими у себе ову Богом обављену људску освешћеност.
Човек је једино разумно и свесно Богом створено створење. Разумевање Богом створеног света око себе и себе у Богу и себи, свету и космосу формира људску свест. Свесност је стање трајне освешћоности од природних стихија у човеку које Богом неосветљеног и неосвешћеног човека изједначавају са скотом. Животиња не може, и да хоће, да се издигне до свесног човека, док човек може да се снизи до несвесне животиње. Слободна воља је основни услов за проширивање и уздизање људске свести до нивоа свесности. Кад стање трајне освешћености завлада човеком нема те силе која би га могла натерати назад у каљугу ограничене шаблонизиране свести. Бог је Свесвест и извор свести, Бог који рече, Ја сам светлост света, је извор светлости, извор свесности који просветљује и освешћује. Господ Исус Христос, носилац највише Божанске свести је дошао у овај пали свет да у њему успостави братство освешћених људи. Из своје Божанске љубави према човеку, Он је узео на себе грех сваког човека и однео са собом у гроб, из кога је васкрсао победничком силом Божанске љубави како би овај свет обасјао Богочовечанском и свечовечанском љубављу.