МИЛОСТ СЛАВИ ПОБЕДУ НАД СУДОМ

Богу хвала и његовој милости што не допусти да служим себичној користи. Некако сам целог свог живота размишљао оном страном мозга којом милост Божија царује. Због овога ја у свом животу нисам створио ништа видљиво телесном оку човека. Ништа нисам створио, а није да нисам мог'о. Давало ми се много тога ко на тацни, много тога о којем су други сањали, али тамо где би они оберучке зграбили понуђено, ја сам понуђено одбијао. Очима духа видео сам како се народни суд претвара у НАТО уд. Како НАТО правда урушава Божију милост у људима а развија себичну корист. Иду дани у којима ће Господ Бог ставити на вагу дела људска, па на коју страну буду претегла свачија дела. Са једне стране ваге стајаће тас милости и општег добра, а са друге тас себичне користи. Нико више неће моћи да прича о милости и доброти, а да служи себичној користи и остане непримећен. Време откривења најдубљих људских тајни је пред нама. Јер тајне су мистерија само за човека док је за Бога све јавно. Корист је тренутна категорија а милост вечна. Овај грешни свет функционише задовољавајући себичну људску корист. Дакле није ни мало случајно што се свет креће од зла на горе. Што је човек ближи свету он је даљи Богу и обратно. У Београду се припрема парада поноса, чему се противи стадо без пастира. Док се води невидљиви рат између организатора параде и организатора литија, пастир обилази цркве у суседним земљама. Лазбејка намештена на место премијера, ко зна чијом вољом, борави на Косову које сви заједно прадају Шиптарима. Педери су круна параде поноса, која је одавно ушла у све институције система који се поиграва прекрајањем наших судбина. Одавно је постало ин оно што је некад давно било срамотно. Погледајмо око себе, ако смо се сачували у виделу, ко се поноси и чиме па ће нам све бити јасно. Ко се труди да сачува себе у људскости постаје странац и непожељни гост на свим скуповима. Заједница поносних одбацује искрене појединце који је могу подсетити на срамно порекло њеног поноса. Битни у Божијим очима небитни су у очима света, тако је одувек било али се у последње време ово правило владавином великих бројева зацарило. Домаћи Божији туђини су свету, а домаћи света туђини су Богу.