Славе од
људи не примам- Не доказујем се људима-
Господ је мој судија. Ко се људима доказује Бога отказује и себе у световном
светлу приказује. Овај наш свет покреће се подстицањем бесконачних миграцијских
токова. Много је на земаљкој кугли миграцијских кретања, али како сам ја поред
све своје усмерености духа и локал патриота, позабавићу се оном која ме највише
онеспокојава а која се дешава свуда око мене.
Непрестана
миграција село-град, претвара земљу у којој сам рођен и коју волим у
непрегледно тркалиште ниских страсти. На овом двадесетчетворочасовном
тркалишту, од јутра до мрака се такмиче зајапурени тркачи крви и меса жељни
доказивања и приказивања. Прва мигрантска генерација укључује се, у почетку
стидљиво, а касније све страсније у трчање свог првог градског круга. Својом
врелом крвљу, брзим и на све начине хитрим трком за земаљским добрима ови
новоградски првокругаши упињу се из петних жила да заузму што бољу полазну
позицију својим наследницима другокругашима. Другокругаши ослобођени
предрасуда, осећају се као свој на своме, трче свој други и по правилу
тријумфални круг. Ловорови венци ките вратове другокругаша, али други круг
доноси и хлађење крви и први осећај
замора меса. У трећи круг трке око градског света и себе породица испраћа не
баш свежу поставу. У исто време на стартне позиције ступају још увек одморни другокругаши
и тек пристигли, и као ливадска роса свежи првокругаши. Трка тече даље, хлађење
крви старих тркача чини своје, и они истрошених жеља и страсти полагано
испадају из даље трке. Нове снаге потискују старе, трка тече неослабљеним
темпом. При неком неопрезном и исхитреном претицању долази до ломова и проливања
крви. Из трке избачени трећекругаш прелази са тркалишта на посматрачке трибине.
Са замором крви и меса готово упоредо долази до буђења мисли. Мисао се рађа, ниска
страст за пролазним умире а Дух утешитељ теши и одмара уморног тркача. Пошто
постане пробуђени посматрач, дојучерашњи уморни тркач, запажа оно што му је као учеснику измицало
виду. Првокругашима све иде на руку да лакше дођу до циља и другокругашког
тријумфа. Од њиховог тркачки свежег физичког стања, до најшире палете средстава
и начина који су им на раполагању. Првокругашима су дозвољена сва средста и сви
начини од којих се правилом о лепом понашању већ другокругашима нека забрањују.
Исто ово правило трећекругашима сужава избор средстава и начина, готово до
немогућности трчања пошто они наступају на домаћем терену и то као проверени
асови. Тркачи се смењују, једни нестају други пристижу а трка траје без
престанка. Ово би и најкраћем било опште правило функционалног устројства света
око нас, са готово неприматетним, мањим и неважним изузецима.
