среда, 24. јун 2015.

ДЕЦА БОЖЈА


У мојим свакодневним пословима ђаво предлаже а Бог располаже. Ово, због тога што сам својевремено решио да угађам Богу а не себи. Да угађам себи ђаво би ме лакше варао, овако мојим поступцима управља и располаже Бог коме угађам. Да бих Богу угодио одрекао сам се многих ствари, и Богу хвала што је тако, јер су ме све те ствари само везивале за оно што је прах и пепео пролазности. ''Таштина над таштинама'' како каже проповедник. Угађајући Богу почео сам да пишем, презрео сујетну славу и срамоту овог света и стао на улицу да продајем књиге. Био сам у то време баш усамљен, пре четрнаест година кад је Божија личност била најређе помињана личност у овом народу. Богу хвала данас се то у многоме променило, стотине хиљада навијача са спортистима узносе Оче наш пред телевизијским камерама, због чега се од срца радујем. Добар смо ми народ, али нас најгори воде, а кад најгори воде, они то раде завођењем и силом. Заводе оне који су дају завести а оне који се не дају воде силом. На нашу срећу из дана у дан све нас је више који бисмо да угодимо Богу не угађајући себи. Има још увек подоста и таквих који угађају себи, али и њих ће Бог привести себи, јер смо сви ми деца Божија и не припадамо себи него Богу. Богу је лако да изнова успостави своју царску власт и одбачено достојанство у људским срцима и он то свакодневно ради. Греше сви они који су се у својим неправедно приграбљеним таштим и сујетним добицима забарикадирали у временским тврђавама своје обмануте маште иза непостојећих зидова времена. Зидови њихових тврђава сазидани су од материјала илузије и они постоје једино у њиховим главама одељеним од Христа. Између вечности и времена никад није било никаквих преградних зидова нити их може бити, ове непостојеће зидове подижу себична људска тела отпала од Духа истине и Дух истине је тај који њих руши.