Прексиноћ сам летимично погледао код Марића на Хепи телевизији емисију родољубивог, антизападног карактера. Слажем се са свиме што је у емисији речено, али ме брине оно што је прећутано. Важно је шта ко прича, али подједнако је важно и шта прећуткује. Такође је важно и чију вољу врши, као што је важно, чија воља и по којим заповестима заповеда.
У званичној владајућој Републици Србији оборене су Заповести Божије, па чиме ћемо онда ми да се одбранимо од безбожничког насртаја запада. Запад нас је већ освојио својим безбожничким законима изгласаним у нашој Народној Скупштини Републике Србије. Више не морамо ни да улазимо у Европску Унију. Унија је ушла у Србију и успоставила своје безбожничко законодавство преко кога управља свим сегментима наших живота. Кад је ово обавила, Унија може и да се повуче. Могу да дођу и Руси и Кинези а нашим животима ће и даље заповедати закони Европске Уније. ''Љуби Господа Бога Свога Свим срцем својим, свом душом својом, и свим умом својим и љуби ближњег свога као самог себе'' и гледај како те прождире поунијаћена већина, сасвим легално по владајућим законима Србског Правосуђа. Марићеви гости су прећутали чињеницу да су Срби у некад својој земљи Србији, претворени у јефтине раднике на доживотном раду код страног газде. Да су им послодавци међународни мешетари из оних земаља које су их бомбардовале и оних других које су их на речима браниле. Да је привреда Србије обртник пара ММФа и да се тај обрт из Србије одлива страним банкама на рачуне међународних профитера. Прећутали су такође да нам и здравство и школство и све остале структуре владајућег система функционишу по програмима Европске Уније и Уједињених народа. Србија је претворена у колонију и сасвим је свеједно ко ће бити њен колонијални управитељ, кад ће обични, непривилеговани Срби живети по понижавајућим колонијалним законима. Прећутали су и чињеницу да се исток и запад данас једино разликују као географски појмови, док и на истоку и на западу влада исти дневно политички материјализам. Материјализам који се покреће задовољењем умножених потреба грешног тела. У трци за телесним потребама савремени човек је одбацио Духовно душевне потребе и на истоку и на западу. Кина ни мало није мањи експлоататор људског рада и узурпатор људских слобода од Америке и Европе, као што није ни модерна материјалистичка Русија.
