ЗОМБИЛЕНД ПРЕД НЕСВОЈИВОМ ТВРЂАВОМ

Човек који оде на привремени рад у иностранство зна да, све док је у туђини његов је привремени статус странац. Наравно, под условом да се у међувремену не одомаћи и промени држављанство и све животне околности које проистичу из тога. Некад су људи знали да су на овој земљи на привременом раду и на животу. Данас је ово тајна најређих. Већина се одавно не бави овим питањем и опредељује се за ствари које јој омогућавају привремена задовољства притом запостављајући вечна питања и одговоре. Одомаћени у овом свету живе по законима и силама које управљају овим светом. Силе које светом управљају нису оне које су свет створиле. Творачка сила Божија одбачена је од кнеза овога света и његовог легиона подлеглог искушењима. Огрезао у греху свет је већинском одлуком одбацио спаситељску мисију Сина Божијег и сад се свим грешним силама упиње да свој погрешан избор наметне и оној мањини која је остала верна своме Спаситељу. Бесмртност Божија и неуништивост Цркве Христове већ две хиљаде година представљају изазов нечастивим силама уништења. Политичким демагогијама и неправедном платом спаситељска мисија Сина Божијег проглашена је за занесењаштво и авантуризам једног човека. Потврда овој лажи одувек је било неправедно богатство којим су награђивани сви који су се овој јеврејској измишљотини поклонили. Одбацивши човекољубље свога Спаситеља, многи су се окренули себичном користољубљу. Боготражилаштво је потиснуто богоборством, а боготражилаштво је проглашено за авантуризам. Од тад се људски живот може провести као што се проводи годишњи одмор, авантуристички или туристички. Авантуриста је у овом злу покорном свету мање, док су туристи одавно у већини. Авантуриста иде на невиђено, а туриста на оно што му око види и на сигурно. Организација је гарант сигурности који преображава гору кушања у уходани пут, а где може бити бољег организатора од државне организације. Две су врсте авантуризма, бели и црни, духовно еволутивни и револуционарно крвни, док је туризам увек сив и до крајности банализован. Дешава се да бели авантуризам поцрни и обесмисли почетну авантуру, или да се авантуризам охлади и нестане у туризму, као што се дешава да се авантуриста, због непоколебиве вере у Христа преобрази и издигне на виши ниво. Највише је посивелих авантуриста, нешто мање поцрнелих, а најмење охристовљених. Због сиве туристичке већине, овај свет је претворен у двадесет четворочасовну параду ововремних туристичких величина. Сивих, ни црних ни белих, по потреби и црних и белих. Да није жалосно и да није пут већинске пропасти било би смешно. Али како би се другачије у својој истинитости доказала реч Божија која каже да ће она бити сакривена за све који пропадају. Јер овај живот нам је дат као припрема за онај вечни који за њим долази. Ко ми не верује нека пита калуђере који се кроз сав свој привремени живот припремају за вечни. Овде смо не само да се ми припремимо за сусрет са Богом, него да и свет припремимо за други долазак Сина Божијег, Господа Исуса Христа, који ће још једном доћи да суди овом свету који га је одбацио. Понекад пустим телевизор да погледам уловљене мрежама пролазне популарности привремених свитаца туристичког животног сивила. Свитац је она светлећа буба, која се зове мајска кокица, која се јави почетком лета и чији се вечерњи сјај прекине не дочекавши крај лета. Ови привремено светлуцајући двоноги свици, подједнако су ангажовани у свим ''националним'' државама чија је основна намена промењена намећућом глобализацијом. Ја волим Србију и Ја волим Хрватску идентичне су емисије у којима популарни двоноги свици, са обадве стране границе изводе исту представу за своју временом и простором ограничену публику. Најзанимљивији су ми кад смањим тон телевизора и кад у тишини посматрам њихове трагикомичне вратоломије. Пролазна популарност је произвела безбројне медијске светлуцајуће звездице које су истим медијима наметнуте као непогрешиви путокази стасавајућих генерација ограничених све скученијим просторно временским кругом. У временском кругу који се просторно шири док му се вечна вертикала снижава, ил се удружимо у злу или умиремо сами, како сам поодавно написао у једној својој песми. У овом уобрученом свету под контролом друштвених инжењера у некој циљној групи производе се неконтролисане страсти које се држе на ланцу, а по потреби пуштају с ланца у нова освајања. Или се у групе које покушају да се окупе око доброг циља убаце деструктивци контролори ограниченог просторног круга. При оваквим правилима, ако си тврд у вери у васкрсење и живот будућег века, пристао си да будеш привремено мртав у кругу све бројнијих зомбија који те је опколио. Глобализација је друго име за сатанизацију света, промену намене Богом створеног света. Тајно спровођеним друштвеним програмима један део привремених учесника живота убеђује се у сопствену надмоћ, а други се одбацују од јавног добра или претварају у зомбије. Сви који се усуде да се супротставе обмани друштвено програмиране кружнице биће поништавани све до физичког уништења. Сваки појединачни труд на остваривању личности, која је остварена Божија идеја у човеку биће на све начине осујећивана од свих делића друштвеног програма. За потребе ширења ограничавања људских слобода и граница мртвачког круга свеопште деструкције Божијег света, мења се намена државе и државних институција. Намена суда и полиције. Намена брака и породице. На делу је поништавање свега што је добри Бог створио са добром наменом, да би ђаво преко својих намештеника преузео у своје злочиначке руке. Да би чудо преваре било веће, све ове промене се спроводе преко људских слабости. Некад су се људи од својих слабости лечили Богом и његовом благодатном речи, а данашњи људи се својим слабостима прсе и поносе. Кад ова сатанска акција дозлогрди Богу и народу, Бог праведни Судија покрене гневну реакцију за заштиту своје творевине. Храмови Духа Светога се преобразе у неосвојиве Тврђаве Духа. У почетку усамљени храмови душа постану буктеће Тврђаве Духа од којих се духовни пожар рашири не све стране, док на захвати све храмове и све органе тела Христовог. Православље је неосвојива Тврђава Духа Светога која ће спасти свет од НАТО пљачкашког похода антихришћанског американизма. Да све не би било глатко у свим народним православним Тврђавама постоје они елементи који покушавају да Тврђаву неосвојиву споља урушавају изнутра. То су сви они који су се продали пљачкашкој НАТО алијанси и ушли у њене деструктивне структуре. Ово је борба добра и зла за власништво над Божијим и људским светом. У овој борби, један део западног човечанства ће изгубити власт над собом и својином којом је по праву наслеђа располагало. Економским маневрима и поништавањем неподобних људских личности власништво над свим земаљским богатствима ће се готово без отпора променити. Наметнути систем вредности располаже средствима принуде којима све који му се нису беспоговорно поклонили поништава на свим пољима поробљеног живота. Човек постаје зависник од друштвене лажи која господари животима свих својих зависника. Друштвеним системом поништаван, човек постаје нико свима који га окружавају чак и својим најближим сродницима. Ово поништавање неуподобљених појединаца се спроводи кроз различите етапе све до самог краја и физичког уништења. Док америчке бабе освајају Тајван, на улицама америчких градова у беспомоћним гомилама се распадају наркомани и бескућници препуштени греховној смрти. Док покретни леш Џоа Бајдена у налету глобализацијског, зомбирајућег подухвата, прелеће од једне до друге дестинације супротних страна света, у авенији Кенсингтон поносне Филаделфије свакодневно изумиру несрећни становници Зомбиленда у који ни полиција не залази. На улицама многих америчких градова гомиле људи живи и умире под шаторима. ''Волим бити у дому Божијем него живети у шаторима безбожничким'' како рече псалмопевац Давид. У вечној књизи живота која се свакодневно ишчитава и дописује, активно или пасивно учествује свака људска душа. Највећи је број невољних ликова чијим поступцима управља несвесни отпор противан вољи вечног Аутора а ово представља нежељену и непотребну и преко свега болну надоградњу текста књиге живота. Ова вечна књига тече непрекидним текстом, има своју матицу у којој се неопрезни ликови лако изгубе. Онај књижевни лик кога текст узме под матицу разбија се у слова која у књижевни лик једино Аутор може поново саставити. Велика је уметност улазити и излазити из текста књиге живота, ишчитати њене Најновије странице и враћати се назад у текст. У људском животу, до тренутка отварања људског срдачног ума, све је написано, од овог тренутка преокрета вечни Аутор се кроз отворено људско срце и ум оваплоћује у аутору у времену. Од срдачно умног отварања започиње велика коауторска сарадња у непрестаном делу стварања. Велика је част постати коаутор, гледати дело у чијем стварању активно учествујеш и кроз чији се текст двоструко остварујеш и као лик и као аутор. Велика људска амбиција највећа је сметња отварању срдачног ума и оваплоћењу Аутора у аутору. Књижевни лик који пати од великих амбиција подлеже расплинућу кроз многе жеље и нестанку у гомилици празних слова. Владајући Дух ове књиге вазда је био и биће вечни Дух Истине, међутим одувек се овом вечном духу супротстављао пролазни дух времена и ометао стваралачко дело кроз многе ликове његовим дејством покретане. Свако одступање од Духа Истине ускраћује одступничком књиженом лику ауторско право и препушта га матици. Одступнички књижевни лик доживљава губитак слободне воље и уместо слободе подлеже дејтву двеју супротстављених воља и двеју супротних сила, вечног Аутора с једне стране и захуктале матице времена са друге. За то време у Духу Истине Аутор у аутору суверено влада текстом, пише и дописује, прецртава и брише сједињеном вољом срца и ума у вечној Љубави. Пробуђењем творца у створењу Творац творцу предаје вечне творачке силе и уводи га у текстуалну творевину отворене књиге живота кроз свима заједнички људски лик, али поред тога и обдареног невидљивим стваралачким моћима. Кроз малог творца окруженог временом стваралачка моћ преноси вечну промисао великог Творца. Творевина се неприметно преображава Духом Истине, док се у живом додиру са овим Духом књижевни ликови осветљавају и просветљују. Сви носиоци Духа стваралачке слободе одувек су се проглашавали асоцијалним авантуристима који се нису дали у социјалне оквире умирућег круга. Сав живот ових блудних синова претваран је у гору кушања на којој их је нечастиви свакодневно искушавао преко свих носиоца свога деструктивног духа обмане. Али они никад нису заборавили да су синови и да иду на место које им је Отац припремио, до кога их једини безгрешни Син води својим Духом Светим.