понедељак, 17. фебруар 2014.

ПО ПРЕДОДРЕЂЕЊУ ИЛИ ПО ОПРЕДЕЉЕЊУ



Живети се може Богом предодређеним путем или по личном опредељењу. Идеално би било да лична опредељења ускладимо са Божјом предодређеношћу. Али овај је свет далеко од идеалног и из дана у дан се удаљује све више и више. У таквом од Бога удаљеном свету на нашој је слободној вољи хоћемо ли се потчинити ономе што је Бог за нас предодредио или ћемо се, независно од Божје воље, определити по личном избору. Хоћемо ли утврдити да ли је наше опредељење у складу са Божјим предодређењем потребно је да распознамо дух и вољу која домонира у нашем животу. Дух од Бога је добар, благ, помирљив, радостан док је дух овога света себичан, непомирљив, завидљив, свадљив, превртљив. За остварење светског успеха потребно је уливање у важеће светске токове и норме, прихватање духа овога света, иначе нема светске потврде успеха. Ако останемо при одлуци да кренемо путем идеалног усавршавања дужни смо да сагледамо своје могућности проистекле из Божјих датости и да сабравши тај рођењем примљени капитал започнемо дело личног усавршавања. Ово је пут идеалног склада предодређености и опредељења, Пут Живота и Истине. Ово је реална људска амбиција, која располаже Божјим датостима неопходним за реализачију личног опредељења. Без мене не можете ништа чинити, каже наш Творац и Искупитељ Господ Исус Христос. Али многи пожелеше мимо Бога и предодређења и дадоше се на остваривање својих нереалних амбиција намамљени пролазним светским престижом. Заборавивши да нико не може узети оно што му није дато, како рече Он који Јесте, удаљише се од Божје одредбе и почеше да сами себи по жељама одређују. Сами себи ако се изузме цели свет који им и понуди ову могућност. Тамо где престаје Пут Живота и Истине почиње странпутица нереалне абиције чији је плод фикција произашла из обмане и самообмане. Непотчињавање предодређењу отвара човеку више путева и више врата од оних Уских Врата и Уског Пута који води у живот. Кроз широка врата се лакше пролази а широким путем никад није досадно пошто је то пут којим се целокупно светско друштво креће. На крају овог пута загарантовано је светско признање уз психичка и физичка улагања минимална у односу на улагња која су потребна на Путу Уских Врата и Стешњеног Пута. Све би било идеално да уживање у успеху који широки пут нуди није ограничено овим пролазним временом. Ово је пут стварања успешних а не рађања пошто је само један који рађа и који Јесте кроз све векове и сву вечност и кога свет не може никад заменити.
Што се тиче Божјих изабраника предодређених за Уска Врата и Стешњен Пут усавршавања са њима бива савим другачије. У неком периоду свог живота осете презасићеност и згађеност широким путем и почну да трагају у себи. Да траже бисер од Бога сакривен кога ће тихо у усамљености чистити и глачати до савршенства сјаја. Ови свим срцем и свим животом предани Богу и не помишљају да траже признање од света који су превазишли и презрели. Онај који их изабра и призва једини је коме полажу рачуне и сав живот свој. Њихов пут личног усавршавања у исто време је и пут личног страдања и спасења. Зато њихови ауторитети нису од овога света као ни циљеви којима теже. На свом мукотрпном и страдалном путу личног усавршавања они против себе имају исти онај свет лагодног широког пута. Њихово је усавршавање самопрегорно и саможртвено и ниједног тренутка не жале себе надајући се признању из руке Онога Који Јесте. Не од људи ни преко човека него кроз Господа Иуса Христа и Бога Оца усавршавају се у свету невиђени далеко од света а свету испред носа. Богољубље је њихов факултет а Љубав је њихово савршенство. Како нема неправедне љубави, они се увек боре на страни Правде. Како нема неискрене љубави, они се увек боре на страни Истине. Како нема зле љубави, они се увек боре на страни добра.

Нема коментара:

Постави коментар