Док су многим актерима виртуелне реалности уста пуна слободе, ми народ Србски све дубље тонемо у неслободу. Претварају нас силом у светско друштво неслободних, до потирања личних карактеристика социјализованих, атомизованих јединки. Ако нас, баш све, свест није издала, признаћемо да је људска слобода у нераскидивој свези са слободним радом. Само човек који слободним радом ствара производе животно потребне другим људима из његовог ближег или даљег окружења, оспособљен је да изнесе своју робу на тржиште, прода је и прехрани себе и своју породицу оставши слободан. Данашњи свет, у коме политичка партија шаха за наивне непрестано траје, сав је у власти светског крупног капитала. Мултинационалне компаније управљају поробљеним народима света померањем политичких фигура. Произведеним економским кризама у разним деловима света кроз деловање најамничких политичких марионета, светска профитерска елита, деценијама и вековима у континуитету је спроводила непрестане сеобе с једног краја света на други. На овај начин створене су велике мултиетничке целине, каква је Америка, које никад не могу да буду хомогене као једноетничке. Политичке елите су кроз постреволуционарни ток светске историје одрађивале свој не баш часни посао дозираног урушавања нација. На нашем простору државотворни Србски народ сасвим прикривено, неприметно је разодеван један по један одевни предмет и заодеван новом модом диктираном са запада. И ево га данас стоји го, са порушеним фабрикама и угашеним занатима немајући шта да прода и зашта да купи. Она иста држава која га је раселила са сеоског домаћинског прага није више дужна да му омогући живот од рада. Убеђене да се револуцијом ослобођена звер чврсто устоличила политичке партије готово и не скривају шта раде и коме служе. У великој журби руше последње остатке својих, националних држава, претварајући их у радне логоре јефтине радне снаге. У овим савременим радним логорима људи више неће зависити од свога рада него, од добре и зле воље најмоћнијих светских трутова. У тим радним логорима радник ће бити израбљиван до крајњих граница издржљивости а после потпуне истрошености одмориће га природна или насилна хумана смрт. Свако ко одбије да ропски служи биће одбачен од државне милости и препуштен слободном лову трговцима белог робља и унутрашњих органа. За потребе овог савременог света робова и господара људске јединке се, свим средствима савремене манипулације, затварају у ограниченост мисли, дела и осећања, па и слободе кретања. Застрашене преварене људске јединке крећу се животним симулакрумом слободом рибе у акваријуму у потпуности животно зависне од добре воље власника акваријума. Најновије тенденције планера живота социјалног, породичног и личног вредно раде на пројекту атомизације људи и смањења неопходног животног симулакрума потребног усамљеном људском атому у коме ће се он осећати слободно као риба у чаши.
Пропаст Србије нестајањем у евроропској унији подјармљеној светском мешовитом капиталистичко комунистичком елитом, по свему судећи приводи се срамном завршетку.
Почетак овога што нам се данас догађа био је готово безазлен и постављен пре два века. Сва виђена Србија славила је ових дана два века србске уставности, што је у ствари, после четири века турског коца, продужетак страдања кроз два века србског распећа. Притиснут светским сатанским силама србски књаз Милош а за продужетак доброг рачуна себичне власти, одваја Србију од Божије правде и ставља је под јарам римског права лепо упакованог у форму устава. Страх Божији замењује се страхом људским по угледу на просвћену Европу. Иста она ''правда'' звери из пакла француске револуције ослобођене која је Господа Исуса Христа на крсту распела, нашла је нове Хришћанске жртве у Србији.
По ослобођењу Србије од Турака дотадашњи неприкосновени носилац људске правде и страха књаз, притиснут страним и себичним интересима, невољно, дели властодржачки и властољубачки колач са неколицином својих сарадника. Моћ и сласт власти стварају личну нетрпељивост јер сваки њен уживалац у туђем тањиру види већи комад. По Милошевом паду трвења попримају шире размере и преносе се на међудинастичке сукобе у којима србски народ беспотребно троши животни потенцијал. Од тог доба, у непрестаном континуитету, Божија Правда и Истина се растаче и своди на нешто појединачно и лично, сасвим другоразредно у пословима државе док превртљива људска правда поставља себе за све и свја у земљи Србији, по угледу на просвећену Европу. Удаљавање од Бога, јавно или тајно, и приближавање земном владару, било је основни предуслов приближавању бољим пословима државе и друштва. Овим начином безбожни терор француске револуције налази погодно тло у земљи Србији тек изашлој из османлијских канџи. Неприметно се канџе променише а раја остаде иста, сада гажена законом и цеђена каматама. Царска Русија је том приликом интервенисала јер је јасно видела да је мала Србија пошла за највећим богоотпадницима света. Процес даљег растакања и богоотпадништва с временом се ширио и развијао, узимао све више маха и власти у своје руке.
За рачун ондашњих великих светских управљача робама, капиталом и ратовима, Србија се храни споља дотуреним просветитељским идејама, све даља од страха Божијег и Љубави, што узрокује растом омразе и распадом унутрашњег јединства. Сто људи сто ћуди, сваки за својом личном идејом водиљом углавном подметнутом од страних идеолога. Уместо да се Србија врати путем СветоСавља и да Богочовечанском науком научена и вођена с рушевина подигне Православну Хришћанску Србију у којој је Црква изнад света, она за то нема снаге и успоставља секуларну државу и Цркву. Држава се све више либерализује, Црква секуларизује а народ демонизује, модизује и спортизује.
Данашње државе покрећу се узајамним пуштањем међу народне масе промаје левице и деснице за којима народ који ионако живи трала-ла духом у трошењу досадног времена јурца као опијен. И левица и десница део су једног истог тела које је из свог срца протерало Духа Истине Господа Исуса Христа. Овај народни пад никад није био у потпуности и увек кад је сатанска тама обузимала већину, као сунце је засветлела мањина или чак ретка јединка, част тим ретким изузецима светилницима србским.
Све светске обмањивачке власти измењаше се једна за другом изјаловише свака своју лаж али не узалуд многи из народа пођоше за лажју. Сви знаци говоре да се устоличење лажи довршава на наше очи и да за нас, Србе, можда апокалиптичке генерације, сазрева животна одлука- За Христом или за оцем лажи?
Нема коментара:
Постави коментар