Из распрслог националног организма излећу атомизоване јединке у потрази за бољим ја. Устумарали свет фалсификата расте на штету оригинала који се смањује. Свако за својим неразумним срцем у лов за остварењем себичних жеља. Богатство, слава и политичка моћ издижу оне најбезизразније и најбезобразније из народа и постављају на највиднија места. Бог има све мање места у рачунима света док економска рачуница постаје незаобилазна чињеница.
Верски темељ саборности националног организма попушта и препушта место родбинским и партијашким везама које постављају нови заверенички темељ националног нејединства и хијерархију привилегованих слуга завере. Социјализација која се спроводи од колевке па до гроба у непрестаном усавршавању само је друго име за дехристијанизацију. Човек се у континуирано смењујућим етапама обезбожује и претвара у економску животињу која се међусобно бори за стицање пролазног земаљског добра. Душа постаје нешто неопипљиво и невидљиво, разним, завереничким, научним теоријама оспорено и недоказиво, дакле небитно. Реални живот се фалсификује пројектовањем симулације живота у којој се живи по додељеним улогама. У новој фалсификованој реалности, ретки оригинали носе све болове националног организма које одбацише фалсификовани, себични атоми. Мене све ране мога рода боле говори песник Алекса Шантић а Апостол Павле говори да он на свом телу носи ране Христове које не носе остали чланови Цркве. Само оригинал има место у Царству Божијем и само кроз оригинале Бог се јавља свету. Свако фалсификовање народа, народног живота и стваралаштва, плод је богоотпадничке завере која распиње Сина Божијег већ две хиљаде година а њене последице су закључавање Царства Божијег за многе заведене душе.
Економска криза најјаче је оружје у рукама богоборних завереника којим они мајсторски вешто задају ране човечанству по најболнијим местима. Променом редоследа ствари и променом појединачних места у једној људској заједници завера успоставља вавилонску пометеност којом мајсторски вешто крмани. Кад свет папирнатих новчаница претура Божији свет први и последњи у миру и ћутке измењају места. Онда кад се носиоци Божијих вредности у свету прену и почну дело повратка богоодступничког друштва изгубљеним Божијим вредностима, зацарено зло брани своје приграбљено право првенства свим средствима светске силе.
Ушанчена у власти и институционализована завера, пузећом силом која Бога не моли, успоставља себе за јединог бога и влада над народом приграбљеним Божијим правом. Постаје неприкосновени господар живота и смрти у свету људских фалсификата који је њом везан и од ње животно зависан.
Никакви избори нису пут изласка из овог, сатанским, прелестним чародејствовањем, затвореног круга, избори завереницима само дају одрешене руке у даљем процесу зацарења завере. Само истински повратак Божијим вредностима може да сузбије делатност завереника а то значи излазак из свега онога што владајући заверенички систем нуди.
Заверенички систем власти нам нуди Цркву која није морална институција, државу која је капитулирала, право које је згазило правду, друштво које је исмејало истину, јазбину ситног и крупног користољубља.
Порука која је, ових дана, са суђења Војиславу Шешељу у Хагу путем телевизијског преноса стигла у наше домове гласи, правда је оборена, свака борба је узалудна, пораз нема алтернативу. Шешељ који симболизује праведну националну борбу србског народа за своја национална права, аргументовано побеђује неправедни хашки трибунал, али сила Бога не моли и одбацује Божију правду и њене аргументе. Хашки трибунал је, по својим пресудама, постмодернистички Понтије Пилат чије се судске одлуке спроводе подједнако и у Хагу и у Србији.
Да ли ће тако остати, зависи од сваког од нас појединачно. Капитулација није искључиво и опште стање нације, она је првенствено недолични чин оних који на њу пристају из њима знаних скривених разлога. Она је и лични чин сваког од нас још живих Срба, па нека нас Бог научи шта и како.
Систем владања нашим животима, који се намеће принудом и захтева покорност роба, није од Бога, који је Свеслобода и који од сваке људске личности захтева сачувану изворну слободу и оригиналност.
Тренутна тама над Србијом и светом само је одраз људских душа уловљених у птичарске мреже завере које устрашене многим бригама посташе део пројекта великог архитекте свемира, како имају обавезу да тепају ђаволу његови следбеници. Који архитекта, лажљиви ђаво и његови репови, шта могу они против Бога код кога је све спонтано, случајно и овлаш, а у ствари још у вечности, пре времена промишљено и досуђено. Добри Бог све држи под контролом, али без стеге у неограниченој људској слободи и то је суштинска разлика између Бога који је Љубав и мрзитеља ђавола. Тек злоупотребом Божије слободе човек отпада од љубави и подлеже закону Божијем, док стега злог егзекутора ђавола најчвршће стеже оне који јој служе.
Вратимо се Богу, вратимо се роду, нека се сав свет гура под амерички атомски штит, ми имамо непробојни Христов штит Православља. Нека се сви поклоне звери изашлој из пакла, ми останимо верни Христу Победнику. Не погледујмо много на исток и запад, и запад се у много чему поистоветио са истоком и исток са западом. Не погледујмо ни лево ни десно све је то од овога света и овога рода, гледајмо у Христа нетремице па нам се неће догодити да залутамо ни лево ни десно.
Нема коментара:
Постави коментар