Некад, кад се знало ко је ко, кад је свако знао где му је место, није могло да се деси да се оно поред пута, оно на каменитом тлу и оно у трњу посејано претпостави оном на доброј земљи посејаном а камо ли да га потисне и скрајне. То некад, можда је неко далеко некад, али не толико далеко да је избрисано из памћења. За разлику од тог далеког некад које су многи заборавили а по неко памти, свима је видно да су нам данас од лукавог њиве покрадене, невером посушене и бригама затрњене. Некад, човек није могао да буде оно што пожели ако му од Бога није дато.
Али, времена су се променила, данас се сваком даје шанса да мимо Бога и у инат Богу постане оно што пожели. Некад се ишло једним путем, са једном светлом идејом у срцу, за једном звездом водиљом. Данас, за многим идејама људи хитају многим путевима који до њих воде. Никакво чудо, онда, што се од хиљаде један нађе на правом месту а њих деветсо деведесет девет на туђем. Како лепо рече Свети Владика Николај, има генерала који би били бољи конобари, има из рођених трговаца стасалих лекара и из предодређених кочијаша створених учитеља...
Немир, неред и пометња сасвим неприметно преузеше у своје руке управу од Божијег реда, мира и хармоније. Идолатрија из многих срца потисну веру, небитно битно, профано свето, вештина врлину, лукавство мудрост. Намештења сасвим обезвредише позвања, неискреност се подсмехну искрености а истина се сатера у мрачне ћошкове и поклопи мерицом.
Социјализација човека која се плански спроводи од колевке па до гроба преоте човека из Божије руке и предаде га у руке државе светске а наше. Социјална правда подстицана и заокружена римским правом и зеленашком каматом у директној је супротности са Божијом. Социјализацијом човека спроводи се његова деградација, од некадашњег врхунца Божије творевине човек се социјализацијом стропоштава и преиначује у државно власништво.
Држава ствара и негује своје љубимце, награђује их чашом меда из овосветске медоносне реке која извире из труда неизбројивих пчела радилица. Чаша горчине остаје за оне вредне медоносне пчеле које мед стварају.
Много је данас оних који подижу споменике мртвим пророцима а мало је истинских, живих пророка који се чврсто држе Духа Истине и који су увек спремни да огњем Истине осмуде свачији брк. Дух Истине открива тајне, предходи знању и јури испред времена. Светски дух своје миљенике храни туђим, већ откривеним знањима а не духом откровења. Светски паметари нахране своје памћење готовим знањима од многих откривача Истине откривеним, и то продају као своје у себичној служби својој умноженој памети. Миљеници светског духа не усуђују се да дубље предвиђају будућност али су зато преобимни зналци прошлости. Паметарски дух ствара наопаку памет којој знање предходи и постикује пророчки Дух који знању предходи. Наопака знања превиђају провалију која се испречила на путу испред путника и они су они слепци који слепце воде за руку.
Социјализам, комунизам, либерализам и остали паметарски правци отровне су гране једног истог корена и једног узрока. Корен им ја папска јерес а узрок им је богоотпадништво и човекоугодништво. Затрњени многим бригама и залуђени многим књигама људи почеше да стварају људску мудрост, људску истину и људску правду насупрот Божијој. Никакво онда чудо што њихове истине функционишу по принципу држи буре воду док долари оду а после ћемо садржај бурета лако да променимо. При оваквом односу према Истини никакво чудо што на шаховској табли римског права и зеленашке камате тројански коњи једу пометене пионе. Што се елитизам храни сломљеним ребрима популизма а банализација глобализације провлачи нације кроз канализације. Силазак са ове шаховске табле вечне пропасти могућ је повратком залуталог народа Богу, или нам предстоји бесконачно немоћно таворење у до гуше надошлој лажи и чекање праведног гнева Божијег.
Боху хвала, што ми Срби имамо пастира на месту које му приправи Бог, кога не позивају у прве редове света, него га протераше међу оне, последње, од социјалне лажи одбачене. Само онај који се и сам искушава може разумети оног који се искушава, само гоњени правде ради може разумети гоњенога и само камен који одбацише зидари социјалних зидарија ДОСТОЈАН ЈЕ да се узида на камен од угла, Господа Исуса Христа, Сина Божијег, победника над сатаном, светом, грехом и смрћу.
Преосвећени Владико Артемије молим Ваш Свети благослов, да би ми овај Часни пост био на корист и спасење душе и тела.
Нема коментара:
Постави коментар