Или сам ја постао немушт или су људи оглувели, углавном све моје приче остају без одјека. Због речи без еха почех да пишем и опет исти тајац. Да ли је мук у коме данашња Србија живи последица окупације или је окупација последица мука на свакоме је да размисли. Ако погледамо ко по Србији прича без проблема ћемо закључити да је баш тај требао да ћути. Па ко га је онда поставио да прича ако је требао да ћути. Ко то стоји иза кулиса и поставља њих који причају. Иза кулиса је режисер, неприкосновени господар рата и поратног мира. Поратни мир је друго име за рат другим средствима а рат другим средствима је рат против душе. У рату против душе непријатељ се сатеривањем у непрекидни низ бездушних ситуација слама психички и физички. Бездушне ситуације постају свакодневна људска сапутница од колевке па до гроба. Дакле живи се у рату а сања о миру који никако не стиже. Свакодневно преплитање живота и сна у третираном субјекту изазива конфузију и пометеност у тој мери да сан и јава неприметно замене места. Кад се из јаве пређе у пределе снова све постане лакше, уместо живота почиње његова замена глумом, што је куд и камо лакше. Глумци могу да буду награђени запаженијом улогом у позоришту поратног мира. И тако дођосмо до оних који причају а који су требали да ћуте. Поратни мир свој тајни рат против душе води преко мозга и зато прво окупира мозак. Једном окупирани мозгови тешко се враћају себи јер пут до себе тежак је и далек. Такви се лако прикључују окупаторској сили и постају њени верни сарадници не баш идеалисти али поуздани плаћеници. За плату они друге одвраћају од себе самих окупирајући њихове мозгове и удаљавајући их од правилног расуђивања. Кад се једном поруши граница између добра и зла све постаје дозвољено. Ово ни по чему не би било страшно да се дешава колико толико са слободном могућношћу избора третираног субјекта. Имао избор полакомио се и молим, одриче се себе због неке њему знане рачунице. Не ово постаје обавезни програм образовања и васпитања који поставља пут за оне који тек полазе на пут према себи и добру и злу у себи и свету. Да ли ће неко од тих полазника икад или никад стићи до себе Богу хвала још увек зависи и од других фактора који се засад још могу одупрети окупацији.
Нема коментара:
Постави коментар