КАПИТУЛАЦИЈА И КАПИТУЛАНТИ

Капитулација је предаја, губитак рата који може да буде вођен под више видова и на више начина. Капитуланство некад није било својствено нашој нацији али модерним Србима очигледно јесте, бар једној великој народној већини.
Војна капиутулација пред непријатељском силом изазива  домино ефекат у свим областима људског живота и друштва тако да се може рећи да је наша нација капитулирала на свим бојним пољима. Признавањем војне капитулације отпочиње цивилна окупација у коју се многи домаћи капитуланти активно укључују.
Основни мотив за прелазак на непријатељску страну никад није била светлија непријатељска идеја од наше домаће него себична зарада. Полакомљени за зарадом многи капитуланти почињу да зидају логоре за своје дојучерашње рођаке и пријатеље.
Ова, последња капитулација само је једна од низа која се овом народу издешавала кроз два века модерне историје и од стране неодговорних људи проглашавала победом. Све наше ратне победе реално су биле велики порази од којих се никад нисмо опоравили.
Напомињем да нисам присталица мира по сваку цену и да сам увек на страни доброг рата а против наопаког мира.
Да би се учествовало у добром рату мора се стећи способност разликовања добра од зла. Тек стицањем ове способности која је дар Божији може се ући у рат слободном људском вољом и за светле циљеве.
Причати о слободи народне воље било би смешно како данас тако и увек. Народна слободна воља није ништа друго него власт светине над појединцем. Народну вољу некад су формирали народни прваци који су се својим посебностима издвајали, истицали и стекли поверење народа. У почетку док су се народни прваци истицали сами собом и својим делом, док још нису други почели да их истичу и делегирају у народне представнике народна држава је имала стабилност.
Истицање од стране других које се народу наметнуло с временом је бивало све неискреније тако да су истински народни прваци бивали потискивани.
Ко је тај други који је истицао народне прваке а није био народ.
Тај други могао би се назвати трговцем народне несреће или данас одомаћеним изразом профитером. Ратни профитери су увек личну корист издизали изнад народне и тако се народ осипао и нестајао за себично добро профитера. Профитерство не би могло да опстане у народу здравог духа и морала, зато се народ перманентно кварио деловањем ових профитера и њихових окружења.
У профитерском окружењу бивало је свакаквих људи и професија који су друштвени утицај стицали залагањем профитера да би за узврат са тог утицајног места служили својим добротворима профитерима. Ова спрега профитера и профитерских дужника временом је расла док није толико нарасла  да је освојила душе народне већине.
Како то изгледа данас сви знамо с том разликом што се већина прави луда. Не види што види, не чује што чује, претвара се да о нечему у свом животу одлучује док се у ствари строго придржава улоге и оног дела текста из сценарија који јој је додељен. Највећи профитер данашњице је тајна светска влада која ведри и облачи на домаћем профитерском небу  исто као и на светском.
Инфериорност капитуланата иде на руку победника спољњег и унутарњег непријатеља на овом балу под маскама доброчинитеља. Од злотворства ка добротворству путић врлуда поштењачина има брата по имену луда.
Да није тих добронамерних и поштених луда ово мало од моје стране записаног остало би незаписано и Богу хвала видим нисам једини, има их још које излуде ова профитерска оргија безакоња. Кад нас ово тамновање, које сви виде а многи се праве да не виде, у довољном броју излуди ни тамнички зидови који нам светски и наши стари и нови богаташи сазидаше неће више бити довољно тврди.