среда, 11. јул 2012.

ПИСЦИ



Има Писаца и писаца, познатих и непознатих, живих и мртвих, живих сахрањиваних и мртвих слављених. Увек су се живи писци сахрањивали а мртви прослављали, неки су, славе ради, умирали за живота а други су прећутно пристајали да буду живи сахрањени загледани у Васкрсење. Време љуби само своје, оне који му тепају. Оне бесповратно заљубљене у вечност време никад није хтело, љубав се за љубав враћа. Једни, који пишу надахнути Духом Вечне Истине чувају себе од злог задаха времена, удаљавају се у неку само своју пустињу у којој налазе небеску оазу. Други, задахнути духом времена, постају неприкосновене временске величине, слављени и хваљени на сва уста задахнута злодухом времена. Није ни чудо, ономе који памти да је револуционарним деловањем задаха времена Теоцентричност побеђена и прогнана људском егоцентричношћу. Свет се помало гуши а да није ни свестан да је то од задаха великих имена. Ипак све ово што посведочих само је опис безуспешног покушаја људско-сатанског ритања против Бога. Вечни бој Бога и његовог противника задахњивача времена, у вечном свету Духова је окончан и запечаћен, а ми људи на земљи само смо учесници у материјализацији Божије победе кроз време. Свако на својој страни и за свог господара по слободној својој вољи.

Нема коментара:

Постави коментар