Експозе премијера републике Србије, оно је о чему се од јуче на свим местима прича. Пресек стања нације и државе у премијеровом експозеу у потпуности се слаже са вишегодишњим писањима свих критичара власти и система који влада нашим животима. Сваки грађанин Србије, сваки србски домаћин и сваки раздомаћени Србин, могао је да нађе обећану наду за себе у овом експозеу.
Време пред нама показаће да ли је премијер свој експозе писао вечним Духом Истине или модерним неискреним духом . У зависности од тога којим га је духом писао одразиће се и успех и дужина рада нове владе.
Србија данас није исто што и Србија јуче, народна свест, у једном не малом делу народа, из дана у дан нараста као квасац. Људи се у Србији буде из буновног сна и пробуђени гледају шта се ради, и слушају шта се прича.
Ако је премијер ово што је написао, написао Духом Истине, пробуђена Србија очекује од њега хитне мере усклађене са ставом изнетим у експозеу. Како припадам оном делу раздомаћених и осиромашених србских радника, домаћина, покушаћу да из ове перспективе набројим пар заиста неопходних мера које би влада морала по хитном поступку да донесе у заштиту ове најтеже погођене групе својих грађана.
Као прву меру нова влада би морала да прекине са присилним цеђењем суве дреновине из осиромашеног народа. То би учинила ако би престала да шаље црне партијашке тројке на врата оним људима који дугују државним и градским комуналним предузећима за утрошену електричну енергију, воду и остале комуналне услуге.
Наш човек не воли да дугује, али народ нема у свом власништву ни штампарију новца ни банку из које може да захвати и измири законске обавезе.
На првом месту човеку треба омогућити да оствари Уставом и законом загарантована права па тек онда захтевати од њега да испуни законске обавезе. Како лепо рече премијер у свом експозеу, по слову Устава наша држава је држава социјалне правде и једнакости пред законом.
По слову да, али на делу ми смо још увек партијска држава у којој приступ друштвеној подели рада и друштвеном дохотку не зависи од људске способности, знања и умећа него од партијске припадности. Пут до узрпираног друштвеног добра, неретко води кроз пацовске канале за привилеговану партијску мањину и ове канале нови, амбициозни премијер треба позатварати ако хоће да одржи у животу слово експозеа и Устава.
Локалне власти у србским градовима, или, што сигурно знам у мом граду, користе комунална предузећа за збрињавање својих партијских послушничких тела а њихове плате повећавају цене услуга свих комуналних предузећа због чега данас у Србији имамо ситуацију да у градовима као што је Крагујевац градска гробљанска комунална предузећа прете неплатишама ископавањем посмртних остатака њихових најближих а водовод искључењем воде.
Поново напомињем да човек нема у свом власништву ни штампарију новца ни банку, па ако нема одакле онда да плати ако му држава није омогућила да оствари Уставом загарнтовано право на рад и живот од свог рада.
Шта ће човек који је остао без посла или се у оквиру својих могућности бави радом који му је једино доступан а који се не плаћа и због чега није у стању да измирује комуналне намете увећане за плате партијских послушничких тела.
Таквоме једино преостаје да каже искључите ми и воду и струју, и поједите посмртне остатке мојих најближих, исто онако како сте са мене живог појели двадесетак кила, поједите и преостале кости мојих мртвих.
Нема коментара:
Постави коментар