Развијање посебних дарова Божијих, талената које смо од Бога добили никако се не сме претворити у нешто другоразредно што се данас назива хоби. Наши од Бога добијени таленти су средства помоћу којих се спасавамо и заслужујемо непропадљиво Царство Вечне Истине. Али, веома је важно, да наши таленти не постану циљ по себи, средство за достизање земаљског циља, пролазне светске славе, богатства, првих редова друштва... Наши таленти не припадају нама него дародавцу Богу и ми морамо увек остати Његове бескорисне слуге, чак и онда кад добијене таленте развијемо до савршенства. Ми не смемо постати трговци својим талентима, што је данас јако популарно. Наше таленте не би смели унајмити ни владари, ни политичари, нити било која сила овог света, јер их забадава добисмо од Бога. Свака професионализација талента доводи до стављања талента у елитне клановске организације у активној служби управљачких структура људског друштва.
Овакав неодговоран однос према таленту у функцији је заустављања развијања ткива Божијег света, ширења и развијања планова и пројеката светских моћника или окоштавања постојећег стања. Ово се најбоље може сагледати у свету забаве. На последњој песми Евровизије одржаној у Азербејџану готово сви певачи били су амбасадори УНЕСЦА, УНИЦЕФА и У.Н. све у функцији остварења глобализације. Исто стање влада у свим областима људског стваралаштва. Све је клановски организовано и херметички затворено, ко није с нама тај је против нас. Само искрени аматеризам из извора хришћанског идеала има у себи снагу да са мртве тачке покрене заустављени свет, јер аматер је слуга Божији а професионалац најамник света.
Нема коментара:
Постави коментар