ЈУНАЦИ СВОГА ВРЕМЕНА

Смењују се времана, једно оде друго дође, свако са својим распаковано упакованим пртљагом које вредноћом мрава вуку ужурбани путници до крајњег вечног одредишта. За народну већину време је равница коју треба како тако превалити, али постоје и они ретки појединци који временом пролазе силазно-узлазном путањом. Постоје људи од којих се у дане владавине једног времена са гнушањем глава окреће на другу страну а које већ наредно време награди да их се гледа са дивљењем. Постоје људи које одлазеће време нагрди а долазеће награди и обратно у вазда кружном току времена. У овом свету подељених душа и релативизованих вредности постоји добро и зло време. Време у коме већина нагиње за добром а мањина за злом важи за добро време а кад се зло умножи и постане владар већине увек се звало зло време. Свако време има своје јунаке, људе на гласу позитивне и негативне.

Цветко Брзаковић вишедеценијски преварант из Брзе Паланке није насумице изабрани лик којим започињем овај претужни запис једног злог времена. На жалост он је тек један од карикатуралних јунака наших дана. Зло време квари добре обичаје, на дно потапа добре људе избацујући на врх друштвене реке свим баграма обагрене демонско људске креатуре. Беше то време кад кућни љубимци и њихови господари неприметно изменише места и звања, после чега се није могло знати ко кога шета и ко је коме господар. Време у које многи људи одбацише славу бесмртног Бога па дадоше славу смртним људима, четвороножним животињама, птицама и гмизавцима. Никакво чудо што симболи брзог успеха таквог времена посташе гмазови калибра Цветка Брзаковића. Никакво чудо ни то што Цветково презиме вуче свој корен из породичног наслеђа и библијске мудрости, онај корен за који се каже брз на плен хитар на грабеж.

Цветко се никад није истицао као бистро дете али је зато увек био лажљиво дете. Не мари, свако ко има стрпљења у овом земном животу дочека својих пет минута. Цветко у почетку нестрпљив а уз то и насртљив беше претекао време жудњом, због чега неколико пута би приморан да по неколико година одчучи иза браве чекајући оно застарело спороходно време.
Како су му од младих дана, опсесија били бели мантили и плава коса он је једног дана набавио бели мантил и офарбао косу у плаво. Загледнуо се у огледалу одакле га је гледао млади доктор, светле плаве косе у белом мантилу. У почетку ординирао по Брзој Паланци, вршио повремене контроле стасавајућих девојчица и трудница по оближњим селима.
Ишло му лепо. Народ добар, још не беше заражен вирусима злог времена, снисходљив према образованим људима, а посебно пун поштовања и љубави према лекарима. Заволели младог доктора, дружељубивог плавушана, па му делили шаком и капом. Утркивали се ко ће боље да га почасти, ко ће боље да га угости, многи би га радо и за зета имали.
Међутим, једног несрећног дана провалише Цветкову превару и стрпаше га на неколико година с оне стране браве. После овог преокрета животни му се простор сузио брзопаланачко село му постало тесно а жеље се преливале претећи потопом тела. Ни сеоске газде ни њихове младе ћерке и снаше нису више могле да засите Цветкову глад за авантуром. Због овога је био принуђен да потражи својој души одушка па се преселио на сам извор грешне реке. Лепо се угнездио у престоници, ординирао по свим важним институцијама и престижним бутицима и радњама. Проналазио жртве, улазио, нехајан, у белом мантилу из ког су сасвим спонтано вириле слушалице, са припремљеним изговором да је излетео на хитну интервенцију, у брзини заборавио новчаник а искрсао му непланирани трошак. Наравно, за помоћ се није  обраћао вазда услужним продавачицама и продавцима већ искључиво шефовима и власницима. Ови су се лепили ко птице на лепак, излазили у сусрет младом лекару, он их на брзину пељешио и нестајао. У то време увелико беше трајао одлив ''мозгова'' који неки покушавају да припишу изуму овог времена. И у том одливању мозгова и црева одлио се и неки београдски лекар. Цветко чуо за ово, отишо код његове мајке, представио се као колега њеног сина, објаснио како је био код њега на вечери и пијанци кад су га испраћали на пут за Либију и том приликом у његовом стану заборавио мантил, слушалице и апарат за мерење притиска. Докторова мајка, не сумњајући у дотад још ничим пољуљану лекарску етику колеге свога сина, направи почетничку грешку и да му кључ од стана. Поред лекарских инструмената, Цветко почисти стан и за неколико хиљада марака, врати кључ ,,колегиној'' мајци и опуштено настави да ординира престоницом.
Али поново га једнога дана провалише и сместише иза браве. После неколико година чучања поново се појавио у Брзој Паланци. У почетку се врзмао по бироу рада, нудио посао младим сељанчицама тек пристиглим у град а за узврат уживао у њиховој страсти. Умало да заборавим да у уводној напомени унесем и ово, поред страсти за белим мантилима и материјалном преваром, Цветко је имао и неодољиву страст према женама. Иако је био скромне физичке конституције нимало се није либио да при обузетошћу овом страшћу примени и физичку силу. Тако је и због насилног задовољења блудне страсти још неколико година додатно одчучао иза браве. Све у свему Цветко је на том месту провео неких десетак година због изражено развијених својих људских слабости.
Ово мало што написах не би било вредно помена да се само време није за то побринуло. Време које уме мајсторски да се поигра својим вољним и невољним актерима баш се поиграло са неколико генерација Срба у намери да им све изврне на главачке и да у том извртању исмеје саму истину. У том временском пројекту извртања и исмевања истине Цветку је припала запажена улога превратника и превртача свега онога чему смо од детињства и лепим и батинама учени. Да би се добре навике једног времена промениле потребно је зло време које као тајфун пројури уздуж и попреко кроз људско друштво рушећи пред собом све што је било на старим темељима добра постављено. Овај бесни насртај злог времена на добре старе обичаје манифестује се у виду кризе која незадрживо и обимно наваљује са свих страна друштва на све стране рушећи све његове сегменте. Криза произведена у једном центру и стационирана у више центара по извршној команди креће у јуриш на више фронтова у рату за рушење старог и успостављање новог. За успешност у сваком рату најбитнија је јака економска база због чега се новаторски јуришници обилно материјално наоружавају док се у исто време мете њиховог напада сасвим одсецају од економске базе. Овај ратни подухват бива лако остварен обезвређивањем поштеног рада штампањем и пуштањем у оптицај велике количине обезвређеног новца који се у рукама нападнутог дела друштва претвара у неупотребљиви ћорак којим се не може насупрот стати моћном непријатељу наоружаном великим убојним количинама страних монета. По старом ратном правилу које гласи: ако непријатеља не можеш победити ти му се придружи, многи нападнути субјекти објављују капитакуцију и невољно се придружују незаустављивој противничкој сили. Овим малим ратним дејством Цветко Брзаковић постаје лидер и контролор бројних побеђених субјеката.
У живој и непрестаној комуникацији са централном отаџбинском управом у престоници Цветко врши ратно дејство у родној Брзој Паланци и околини.