ЧИСТИЛИШТЕ

Католичка црква има у свом учењу једно место које се зове чистилиште а предстваља неку врсту предсетинације коначног станишта починулих људских душа. На том месту се, по учењу паписта, окајавају греси и душа се чисти за рајски живот. На основу овог учења папистичка црква продаје опроштајнице грехова зване индулгенције. Ово учење не одговара истини која нас учи нечем другом. Сви смо ми грешни и мртви у својим гресима, телесне слуге смртних грехова.
Схватимо ли правилно да смо грехом умртвљени, да смо мртви за вечна добра дела и да се једино Христовом смрћу ослобађамо од власти греха која овај свет покреће, почећемо се саображавати Христовој смрти у коју смо крштени. Из дана у дан умираћемо за светске жеље које покрећу овај свет а све више ћемо живети за Христа који је свој живот положио за нас и послао нам Светог Божјег Духа Истине да ми њиме живимо.
Наш нови живот почиње да се преображава у сушту супротност у односу на живот који смо водили служећи греху и телу. Из дана у дан смањује се живљење по жељама овога света а расте живот по вољи Божјој. Реч Божија и Закон Божији постаје врховни ауторитет новог човека а савест врховни ауторитативни центар који управља његовим животом. Сваки људска помисао пролази кроз филтер савести у коме се одређује да ли ће се остварити у дело или одбацити као нечиста.
Ово је дакле чистилиште које паписти покушавају да преселе у онај свет и да га уновче у овом.
Умртвљујући себе за грешене светске жеље нови човек постаје незанимљив свету и бива од њега одбачен као одвратни мртвац. Одбачен од света добачен до Бога који оживљава мртве, нови човек не губи ништа овим одбацивањем, јер Господ је тај који усмрћује и оживљава. Мртав за свет жив за Бога креће се мртав међу живима и жив међу мртвима у зависности од вида очију које гледају физичког или духовног.
Мртав за грех или мртав у својим гресима свако по својој слободној вољи и према својим од Бога даним могућностима.
Мртав се дружи са мртвима живи са живима свако у свом животу и смрти.