Био је осамнаести март. На картонској кутији коју сам сложио и претворио у простирку за седење седим испред зграде суда. Застаје један човек, старији од мене, гледа моје књиге. Осмотрих му лице, делује ми попролично ракијски прозукло.
Изволте, кажем му.
Погледа ме незаинтересовано и процеди да су му књиге преко главе, да је он из света науке. Природно математички факултет, физички смер.
Наука је велика ствар којом се баве одабрани духови примећујем ја. Питам га да ли је у ово наше време изокренутих вредности математика остала верна истини, или је као многе друге науке заблудела и дала се у службу неправедној плати. Појашњавам себе, ово говорим о стручној научној јавности која се данас у свим наукама много гласније чује од истинских научника који су увек негде по страни.
Каже, да математика стоји на чврстим формулама због чега не може да одступи од истине. Понавља ми некад давно научено, математика почива на две дефиниције, једној која каже да је све дефинисано и другој која каже да ништа није дефинисано.
Одлично рекох, то се баш уклапа у моју тврдњу о заблуделости математике, потврђујући моје уверење да се стручна научна јавност, од света произведена, за плату света, бави дефинисаним областима науке а истински научници оним недефинисаним.
Не слаже се са мном, по чему закључујем да он припада стручној научној јавности.
Идем даље, кажем да Бог стоји изнад сваке науке и даје свакоме кога је за науку изабрао онолико умног капацитета колико је сам одредио а да свет производи стручну научну јавност преко факултета независно од људских умно духовних капацитета.
Видим, није му пријатно.
Поцрвенели му капилари на лицу а лице помодрело.
Настављам даље. Сведочим му да сам ја, као прост и неук човек, добио на дар од Бога, један сасвим упрошћен вандефиницијски начин решења просте математичке радње одузимања и да у тој простој радњи са било колико бројева у брзини и тачности решења могу да победим и доктора математике. Његова непријатност расте.
Предлажем му да на лицу места утврдимо да ли је моје сведочанство истинито или није.
Каже, какве то има везе ако ја могу неки прост математички задатак да решим брже од њега, кад се он бави високом математиком.
На то му кажем, ако се у најпростијим математичким радњама чврстим математичким дефиницијама математика изврће наглавачке, какво ли је тек стање у областима високе научно дефинисане математике.
Ово није издржао, окренуо се и отишо без поздрава.
Нема коментара:
Постави коментар