недеља, 15. март 2015.

ВЕРА КОЈА ПОБЕЂУЈЕ



Напад на Православље, који отац лажи спроводи са свих страна и из свих центара, унапред је осуђен на пропаст. Вера која побеђује свет одолеће сваком нападу и из свих ће ратова изаћи као победник. Као што је код Апостола ушао кроз затворена врата тако ће и у рату који нам се приближава, а који је у ствари већ почео, Господ Исус Христос помагати своју војску. Варају се сви заслепљени доларима који мисле да могу да покоре православне Словене. Ратом који је започео запад самом себи копа гробницу. Док се око Русије стеже змијски обруч у нашу земљу свакодневно са ратних жаришта блиског истока и северне Африке стижу колоне избеглица одбегле пред пустошењем Исламске Државе. Да ли ће са проласком последњих колона избеглица доћи колоне њихових прогонитеља, видећемо. Оно што су пројектанти зверских ратова и све зверскијег мира испланирали нас ће највероватније затећи изненађене. Ови који управљају нашим животима делећи лажна обећања и сами су жртве лажних обећања. Такви какви су растурили су војску која је могла да брани ову земљу и безбедност земље препустили лажним обећањима својих обмањивача. Супротстављени вољи свога народа који са правом жели чвршће везивање са православном Русијом, слепци на власти ризикују да покидају последње везе са Русијом ради потпуног потчињавања Европској Унији. Срби се по ко зна који пут у својој историји налазе у незавидној ситуацији. Разоружани, издани, осиромашени и међусобно посвађани и подељени чекамо сутра које нам не обећава ништа добро. Нисам дефетиста, знам да је победа на страни православне вере али, такође знам да је већински народ отпао од праве вере и добрих дела, чиме је на себе навукао праведни гнев Божији.


ПРИВРЕМЕНИ САСТАВ

Човек је привремени састав две карике сасвим супротних вредности. Карика духовна, вечна, небеска и карика земаљска, пролазна, демонска, састављају се у човеку у пределу стомака. Ту се два света неспојива и непомирљива боре за превласт над човеком. Две карике које тек смрт раздваја у човеку спајају две супротности. Која ће супротност господарити човеком а која ће се свезивати ланцима слободан је људски избор. Препусти ли се човек земаљским уживањима и њиховом стицању, сав његов живот ће бити подређен пролазности и скривеном мучеништву за пролазно. Потруди ли се да себе оствари по вечним мерилима, сав ће му се живот претворити у непрестани подвиг прохођења кроз мрачни лавиринт времена на чијем га крају чека светлост.



ОБИЧНО И НЕОБИЧНО

Добар војник Исуса Христа се не уплиће у послове обичног живота. Шта је то обичан и необичан живот о чему говори свети Апостол Павле.
Сећам се кад сам се песнички појавио у мом граду и кад су људи позиционирани у званичним књижевним круговима писали кратке новинске приказе мојих књига, сви су наглашавали неку моју необичност.
У то време ја сам уз себе имао веру и интуитивну побуњеност а знање је било код њих позиционираних. Од првих стихова, до данашњег дана, мој песнички став је опозиција свету који сав у злу лежи, и друштву које се у његовом злу као свиња у блату ваља.
Ниједног часа нисам пожелео да својим писањем стекнем било коју позицију у друштву против кога сам се побунио и од кога сам се одметнуо у свет писане речи. Имао сам прилике, није да нисам, да се и ја, као сав нормалан свет, улијем у друштвене токове, такве какви су, и нестанем у токовима обичног живота. Могао сам да се огребем за неку видљивију позицију од овог непостојања у коме истрајавам годинама и да упловим у воде извесности, пустим стомаче, браду или бркове и продајем слику о себи песнику као многи други. Могао јесам, али ми то није дозвољавало оно необично у мени које се не мири са обичним и пролазним.
Због те необичности која се по мом мишљењу зове вера у мом граду о мом писању последњих десетак година није написано ни једно словце од стране оних позиционираних, а било је повода. Закључили људи да ме позиција не занима и пресудили ми да надаље будем непримећен од њих овдашњих и солидно позиционираних у садашњости. Ова њихова пресуда увелико се поклопила са мојим људским и песничким ставом пошто и сам сматрам себе човеком будућности.
Корен моје необичности и извор мог песништава не потиче из моје жеље за добрим именом у злом друштву, напротив узрок свега што чиним и против чега се буним налази се у истини Јеванђеља Господа Исуса Христа. Смртно заљубљен у реч вечнога живота никад нисам пристао да тргујем вечним блаженством за пролазно земаљско уживање и смирено прихватам на себе осуду којом сам осуђен да будем човек будућности.

Нема коментара:

Постави коментар