Претварање
народа Божијег у безбожничку руљу, свагда актуелан процес, који се вековима и деценијама
уназад, на нашим просторима, спроводи по пројектима светских владара. Дело
србских светитеља Симеона и Саве, зграду Србске Државе и Цркве, многи данас
својим несвесним умом разарају и зато се никако не може рећи ''опрости им Оче
не знају шта раде''. Незнање се могло толерисати до Христовог доласка, после
тога оно постаје доступно сваком човеку кроз веру. Незнање се могло толерисати
''у оно време кад, смо ми Срби, били без Христа, отуђени од израиљског друштва,
без удела у обећаним заветима, немајући наде, и без Бога у свету'', после
познања Христа незнање се не толерише. Људи овога времена одбацили су и веру и
знање и пошли за невером а то је грех лењости за спасење душе који се не прашта
без покајања и обраћења. Ако погледамо ко то данас руши веру Христову и
успоставља владавину руље безбожничке, видећемо да то раде самољубиве индивидуе
на израженим местима у друштву. Обезбожене, самољубиве индивидуе су сви они
који више воле сласти земаљске него Бога и отпадоше од Божије личности саздане
у вечности и за вечност и пронађоше се у саможивом индивидуализму који за своје
потребе производи време. Народ Божији повезан је Божијом и међусобном везом,
свезом савршенства која је Љубав. Насупрот народа обезбожена руља самољубивих
индивидуалиста међусобно се повезује везом користољубља. ''У последње дане
охладнеће љубав многих, људи ће постати, саможиви, среброљубиви...'' како рече
свети Апостол Павле. И очигледно је, да ми данас живимо у времену охлађене
љубави у коме обезбожена руља терорише народ Божији у замену за задовољење
пролазних себичних сласти и циљева. Руља безбожничка не бира средства до
испуњења пролазних сласти, власти и почасти и зато је има на многим местима
одлучивања за питања народног живота. Народ Божији због своје неконфликтне и
мирољубиве вере повлачи се пред безбожничком руљом и препушта јој иницијативу и
дођосмо у ситуацију у којој безбожници под заштитом светске безбожничке владе и
њених безбожних закона сасвим легално врше прогон Божијег народа. Овом наметнутом,
легализованом прогону успротивио се, за сад једино, владика Артемије и искусио
прогон на својој кожи. Он је јавно декларисани представник народне Србије,
Божије Србије, СветоСавске Србије, вечне, у којој су себи избориле место све
оне Христом Логосом преображене личности. Верујем да владика Артемије није
једини од србског високог свештенства који остаде веран Богу и свом народу,
верујем да их има још који чекају право време и прави тренутак, али такође
осећам да времена за одлуку баш нема на претек. Из дана у дан све више индивидуа
исписује себе из књиге Божијих личности и народа и уписује се у књигу пролазне земаљске
сујете. Времена дакле нема. Пред нама је одлука, или ћемо храбро стиснути петљу
и успоставити народно Христово тело свезом љубави и братске солидарности, или ћемо
остати инфериорни и немо посматрати како нас обезбожена, користољубива руља
распиње као што је некад руља јеврејска распела Господа Исуса Христа.
Нема коментара:
Постави коментар