Нова реалност о којој нам илузионистистички легиони у служби великог илузионисте, намећу силом медија и политичког имунитета није никаква реалност, то нам само под новим именом плаћени пали духови сервирају стару илузију.
Померену стварност у овом буновном свету наопаких и опаких производе ангажовани ствараоци наручених слика који се за узврат награђени за свој рад башкаре у благонаклоности опсенара за ког раде.
Владар овог света сабира у топлину свога крила оне који посташе његово власништво а расипа оне који му се не предадоше.
У овом мору колективног несвесног већина плута под водом а на површину испливавава талог који је пљунуо на дно с ког потиче.
Тешко оном, ко је остао свестан у овом мраку несвести, на кога све силе мрака јуришају. Пријатељство са овим светом који је под лажном оптужбом распео свог Спаситеља непријатељство је с Богом. Пријатељ овога света постаје пријатељ Јуде, Барабе, Пилата, Кајафе и Ирода, Каинов сабрат и садруг. Неукротива срца која неодступно чекају Христа Спаситеља, бивају одбачена од синова света.
Промотерима и извођачима финих радова на стварању нове реалности загарнтована је земаљска срећа у овом животу. Министарка игара које уз хлеб представљају основну потребу радног човека награђена је местом у администрацији Европске Уније с платом од тринаест хиљада евра месечно. Радник који има срећу или несрећу да је запослен у Србији има двеста-триста евра и шта томе остаје него да празнину мучно зарађеног хлеба испуни оним играма за које је дотична министарка награђена.
Председник Србије светске а наше, пре једно месец дана, док је манекенисао са лопатом у руци на започињању радова на изградњи некакве фабрике у Војводини, изјави како нас више неће обмањивати лажним обећањима о бајколикој будућности и о стотинама хиљада нових радних места. Председник то више неће радити к'о некад, он нам данас отворено каже да је пред нама још један талас економске кризе у којој ће многи остати без радних места и у којој свако ко сачува радно место треба бити задовољан том привилегијом мањине.
Шта је у овоме нова реалност сем тога што је председник признао да је некада лагао и да то више неће чинити. Поред овога, нова реалност је председникова увереност у силу која га штити и која је толико омоћала да му лаж више није ни потребна да нас построји по свом личном рачуну и рачуну његових послодаваца. Председник заборави да каже имена и презимена кризе која је у великом делу сконцентрисана око њега, његове странке и осталих политичких партија. Ни помена новој реалности, ово је само ново име за стару илузију.
Осамдесетак људи међусобно се поубијало на трибинама фудбалског стадиона у Египту, што наговештава могућност изливања ратничких страсти и на улице градова. Стадиони очигледно постају све веће реторте за неопходну у компензацију људског незадовољства које је увек било окидач ратовима.
И рат и превара припадају мрачној страни грешене људске природе с тим што ратни порив припада мрачнијем слоју те природе. Али и превара може да сиђе у најмрачнији слој људске грехом поробљене природе где се претвара у рат. На овом најнижем ступњу људске огреховљености политичка превара се носетно претвара у рат против народа. Никакво чудо што у многим земљама и градовима стадиони постају тесни а и сами свет се све више стешњује.
Успешни никако да међусобно изделе и испримају награде. Глумица Ружица Сокић, видно напућених усана прима овогодишњу глумачку награду од прошлогодишње добитнице Секе Сабљић.
Лаушевићу, кога је председник помиловао, министар полиције односи пасош у Америку. Звезде не знају за помрачења, овај земаљски мрак суђен је нама који верујемо у Један Пут, Живот и Истину и не прихватисмо друге путеве и начине да се винемо у звезде.
Немам ништа против глумца Лаушевића, немам ништа ни против оног мрачног дела његове личности који га је одвео тамо где се налази. Увек сам на страни гоњеног, али оног заиста гоњеног. Имам против тога што неодговорни господари руље кроз своје маркетиншке кампање и трговачке мреже, од бакалнице до бакалнице, направише од њега најчитанијег писца.
Нисам читао књигу ''Година прође а дан никако'', али судећи по начину њене дистрибуције и рекламне кампање, верујем да се ради о ''Злочину и казни'' на карикатурални српски начин и по важећој светској правној логици она се могла звати и ''Робија прође а робијања никако''. Два живота вредна по две године и ако се само запитамо, шта би било да је уместо два црногорска момка био Брис Татон а на месту Лаушевића неки србски националиста, књига би се, безрезервно верујем, звала ''Закон не зна за миљенике''.
Нема коментара:
Постави коментар