четвртак, 11. јул 2013.

ПОД КРСТОМ



Наш пут на земљи није увек праволинијски. Састоји се од честих скретања, напредовања и назадовања. Ниједно назадовање није случајно. Свако наше назадовање казна је за погрешно напредовање. Сети се где си пао и врати се својој првој љубави моћне су речи које нас у часовима нашег назадовања приводе истини. Наш пут требало би да буде наш свечовечански Пут Живота и Истине за нас прописан о...д Господа Исуса Христа коме смо се Крштењем предали да више не живимо собом него Њиме који поднесе Крсну смрт за наше свељудске грехе. Ми, сви крштени људи, свих времена и нација, позвани смо да активно учествујемо у резрешењу свељудских грехова, тако што ће свако од нас носити свој лични Крст. Лични Крст је најлакши Крст који смо дужни пронети на својим леђима да бисмо следили нашег Господа. Поред најлакшег личног постоји и породични који је тежи од личног и који наше потомство разрешава наслећених грехова остављених нам од наших предака. Ово је подвиг који на себе преузимају углавном неке породичне беле вране и црне овце које и нису баш важеће у овом свету. Ови неважећи у фамилијарним и светским пословима преузимањем породичног Крста на себе стичу неку другу невидљиву важност која се не може уочити на њиховој спољашњости али се може осетити из њихове унутрашњости. За породичним Крстом следи национални а за њим свечовечански. Ношење ових Крстова тешко је за човека али лако за Бога који помаже оном који се за Њега залаже.

Нема коментара:

Постави коментар