О револуцији

Често се ових дана срећем са ратоборним текстовима који се баве питањем револуције. Мислим да питање није умесно и да време није сазрело за квалитативну промену друштвених односа. Нисам присталица револуција за које Свети Владика Николај право каже да су ампутација а не излечење оболелог ткива. Дакле ја сам  на првом месту присталица лечења оболелог ткива народног организма, што не значи да нисам за противљење злу, ја сам за његово побеђивање и стављање под контролу Па хајде онда за почетак да видимо од чега је тај наш пацијент болестан, па да му после успостављања дијагнозе одредимо и терапију ако за лечење није касно. Прва болест која се на овом пацијенту уоачава јесте изокренута слика света. Па да видимо онда како та болест настаје.

Са извртањем мозга започиње се у основној школи а можда и пре. Школска клупа ђака првака стартна је позиција у трци фалсификата. Кућно васпитање старог кова на хришћанској традиционалној основи доводи дете у незгодан положај. Маргинализује га нека невидљива центрифугално- центрипетална сила која једне удаљава а друге приближава себи. Ова невидљива сила фаворизује ону децу из стабилних потрошачких породица, боље котираних на изокренутој вредносној скали. Иако смо некад били земља несврстаних Ха!Ха!Ха! данас се свако мишљење које се не сврстава у општеважеће телевизијске и новинске истине извргава руглу а на онога који се усуди да мисли својом главом гледа се као на јавног губавца, који је дрзнувши се да размишља самога себе изопштио из друштвеног живота илити руље која је викала, виче и викаће распни га распни. У таквој тиранији духова над духом није једноставно а није ни за очекивати да на власти буду људи вишег квалитета. Са оваквом гласачком машином власт се не мења изборима, мењају се само извршитељи поганих радова док реално на власти остају исти, и стари и нови с туђом главом на раменима пројектованом у неком од глобалистичких института за вођење прљавих необјављених ратова.

Идеалисти су данас свуда у свету па и код нас ретке зверке на које је непрекидно отворена сезона лова. Они се пажљиво држе на безбедној удаљености од токова капитала. Идеализам је, дакле, скуп хоби у Србији док се родољубље плаћа и страном валутом. Револуција је првенствено лични чин па тек потом уговор слободних личности.У оваквом распореду људи и ствари немогуће је организовати побуну ширих размера. Ако се узме у обзир и чињеница да је држава банкрот предузеће које преживљава на зеленашке кредите. Да су они за које важи да имају пара, углавном, лутке којима је нека невидљива рука те паре тутнула у џепове да их обрћу и да се с њима до рока заигравају. Да Нато на Косову у “својој” војној бази врши интересе империје зла, да је вероватно у исто време и телохранитељ двема виртуелним марионетским државама Косову и Србији. С ким онда у Србији организовати револуцију и против кога. Ко нам гарантује да владајућој гарнитури поред НАТО и ЕУЛЕКС у помоћ не би прискочила и Тачијева ОВК, поред наше полиције јавне и тајне, државне и приватне па чак и струковне. Од врха до дна све је под контролом. Кроз она ретка срца у која се није уселио миш, свиња или пас Христос види сав јад и чемер рода неверног и поквареног. Докле ћу вас трпети докле ћу бити с вама, једино је, што и данас исто као и некад, може да изусти.

Нити сам дефетиста нити пацифиста, целог живота сам водио рат против зла и у себи и у свету, рат усамљеног вука. Некад добијао некад губио и никад престао да га водим. Зато живим са четворо деце и женом од две хиљаде динара месечно, на име једног дечијег додатка који примам од оних истинских победника револуције. Као некад народ Израиља у мисирском ропству тако данас народ Србаља у глобалистичком ропству. У овом ропству добро и зло изменише места, добар је који више има а прљав смешан и зао онај који нема, ово је општеважећа норма српског друштва. Имаш ако ти дају они који су узрпирали ако си свој узеће ти и оно што имаш. Овде се зло бави добротворним радом насмејано пред камерама, док се добро повија под наметима које му намеће законска обавеза која и не хаје за његова ускраћена законска права. Србију такође паралише апатија великог броја људи осталих без посла. Лажни социјалистички рај готово сваком члану свог друштва обезбеђивао је слободан приступ лажном дрвету живота  које је сваког месеца давало свој плод који се звао плата. Данас је приступ том рајском дрвету ексклузивно право привилеговане мањине, док већина истерана из раја дезоријентисана лута још непознатим паклом. Дакле услова за револуцију нема, карцином није захватио један орган организма него цео организам и он у наше дане метастазира. Млади незадовољни људи у Србији бар они око мене у већини случајева нису незадовољни владајућим системом вредности у Србији, него личном ускраћеношћу да се докопају пристојнијих места у том систему. Који би млад човек био незадовољан кад неморал цвета најлепшим цветовима Вавилона. Једино може бити незадовољан што ти цветови угашених срца не миришу без парфема. Ова суморна слика сумрака једне цивилизације вероватно се многима неће допасти и баш те позивам да је заједничким снагама за почетак умним и Духовним променимо.

Ова болест националног организма уклапа се у дијагностичку слику савремене цивилазције. Лаж, неморал, немилост, неправда, глупост, шкртост и грех паклене су силе којима се покрећу светски токови. Али Богу хвала појављује се над Србијом она звезда витлејемска и својим зрацима обасјава Преосвећеног Епископа Артемија са својим малим стадом. Он се усуди да сиђе са црвене аждаје и да поведе стадо у пустињу, тамо где Цркви и јесте одређено место. Остави лагодност коју светске власти нештедимице поделише са Црквеним властима и Духом Божијим вођен настани се у пустињи. Ту је истинити Хришћански Православно СветоСавски Пут изласка из зверињака и трулежи која нас је живе појела. С вером у Једнога Живога Бога у Тројици умом, срцем и душом кренимо за Добрим Пастиром Преосвећеним Владиком Артемијем Крстоносним Путем Истине па шта нам Бог да.