WEGOVOJ SVETOSTI PATRIJARHU SRPSKOM GOSPODINU IRINEJU
Drжava Srbija tvorevina srpskog naroda i Srpska Pravoslavna Crkva sastavqena od vernog naroda i sveшtenstva poniklog iz tog naroda predstavqaju jednu stabilnu celinu u veчnosti i promenqivu u vremenu. Nepromenqivu u veчnosti preчiшћenu od qudskih slabosti i podloжnu promenama preko qudskih nesavrшenosti i slabosti u vremenu. Ove dve celine vezane su vezom жivoga Boga. Pred ovdaшwom nesavrшenom srpskom drжavom, crkvom i nacijom, u ovo danas istini nimalo blagonaklono vreme nameћe se imperativni zahtev za Unijaћewem sa ostatkom evropskih naroda. Stari san evropskih sawara potpomognut svim silama laжi i privida materijalizuje se u ove naшe dane u jedan svet bogoprotivnih, izvrnutih vrednosti. Revolucionarna i progresistiчka evropska misao namerena, kao uvek kroz dosadaшwu istoriju, da шiri granice svoje moћi, ostvaruje imperijalistiчke ciqeve pod pokroviteqstvom Meђunarodnog Monetarnog Fonda i vrшi prikriveno-prisilnu kolonizaciju zemaqa jugoistoчne Evrope. Silom novca, silom obmane i nezaobilaznom silom oruжja, sina roђenog s one strane Atlanтskog okeana, ruшewem morala ruшi pojedince i zajednice sastavqene od istorodnih pojedinaca. Isfabrikovane veшtaчke krize proizvode glad za materijalnim dobrima, umnoжavajuћi zavist i pohlepu. Srpski Balkan prostor nekadaшwih hriшћanskih kneжevina, kraqevina i carevine, padom verskim i moralnim strovaquje se preko muhamedanskog roba do povodqivog pomodara, lakovernog konzumenta proizvoda sumwivog kvaliteta evropskih mistifikatora. Uspavan mirom, buђen nametnutim ratovima, predstavqa veчito krizno podruчje i potencijalno жariшte Evrope. Sila koja Boga ne moli i Bog koji qudsku silu ne voli po pravilu uvek ukrшtaju maчeve na ovim vekovno naшim prostorima i od sudara tih maчeva kresne varnica koja zapali svet. Mentalitetu oboжenog svesnog biћa nepristojna je svaka megalomanija, otimaчina i prividni vaшarski sjaj, a mi Srbi zahvaqujuћi naшim Svetim precima, jesmo svesna biћa. Doduшe mi to nismo svim svojim brojem koji uz to nije stalan i nepromenqiv. Broj svesnih pojedinaca varira u zavisnosti od vremena i okolnosti koje nas pritiskaju, ali je uvek dovoqan da saчuvamo nacionalno biћe naroda Boжijeg. Danas broj osveшћenih predstavqa lako kontrolisanu mawinu pritisnutu veћinom koja umesto we donosi podmetnute odluke. Kako se svesnost u Srbiji odrжava na nivou sapete i nemoћne mawine, lako se moжe utvrditi ako se pogleda kakva nam je javna scena koja formira narodnu svest. Mi Srbi, skromni, radni i posluшni ne traжimo od ovoga sveta ni raskoш ni slavu, ni moћ, ni prolaznu silu,ako smo ostali Srbi verni Bogu i rodu. Ako smo se izrodili iz svog naroda uzdigavшi se iznad wega onda nam je, kao dokaz naшeg uzviшenog statusa potrebno sve to шto nam kao Srbima nije bиlo потребно. Mi prosti Srbi, znamo da smo na zemqi prolaznici i stranci ali volimo svoju zemqu na kojoj je Bog domaћin a posle wega mi. Mi tuђe neћemo ali svoje ne damo i branimo i to ne mi, nego Bog u nama koji nam ne da da se slobodnom voqom pokorimo bilo kojoj sili mawoj od wegove. Mi dajemo dobrovoqno, milostivo Hrista radi, ali ne dopuшtamo da nam se silom otima. Kupqeni smo skupo krvqu Sina Boжijeg da bi smo se prodavali. U veчite temeqe ove zemqe ugradili smo generacije najboqih Srba pa kako da ћutke gledamo kako nam to naшe najboqe bilo koja sila otima. Na naшu жalost danas gledamo kako nam se liчna svojina, opшteg dobra radi, otuђuje i postaje svojina nekog, neчijeg, tamo odnekud. Para dovrшava ono шto bombe zapoчeшe. Ekonomija divqeg zapada i razbojniчka privatizacija, uz zduшnu pomoћ lakoreчivih, lakoumnih i lakomih na brz dobitak, odgovornih nekom i negde a ovde baш nikom, ni Bogu ni rodu. Nasledismo od naшih pa prosledismo tuђinu, sa svojeg na niчije kroz pesmu i igru. Tuћinci domaћi, razleteli u sluжbi nebratovom bratstvu, utrkuju se u ismevawu i ruшewu svog. Zaduжiшe nas i naruжiшe, oni lakoreчivi nas lakoverne. Zavariшe nam reшetke na tamnici i pogasiшe nam svetla u ludnici i dok pipamo po mraku, oni mnogoжeqni pohrliшe za sebiчnim жeqama. Ustav i zakon posvaђani, sito nepravedno seje i veje, prosejava, jedne prihvata druge odbacuje. Tek nas smrt ujednaчi. Seme raspre posejaшe grko pa nas gaze da naс razobraze, uz pomoћ raskola i omraze. Postadosmo raskolnici, raskolnici u duшi, raskolnici u svetu, i pred Bogom, izdajnici ili izdani. Onemilostivismo, pa omraжeni mrzimo, neveru чinimo il trpimo. Tek pucawem trpila dokazujemo da smo qudi, onim nequdskim nadqudima koji kao bogovi rasipaju nas plevu. Doђosmo do granice qudskih moћi i nemoћi preko koje se ne moжe i ne sme preћi i bliжi se чas u kom se sila preobraжava u slabost a slabost u silu. Pred Srbijom danas, po ko zna koji put u wenoj stradalnoj istoriji, stoji otvoreno pitawe, s Кrsta, ili na Кrst. Hristos nas kroz Lazara i sve Svete doziva na krst, Vuk i svi uжivaчi s krsta, a mi, za sad neodluчni, dvoduшni, podeqeni izmeђu dobrog imena i brzog dobitka. Muчimo se u muku pitawem: ovako raspoluћene i razjediwene, u atome rasute, ko nas moжe sabrati, ujediniti i sebi i Bogu povratiti? Ko drugi nego majka crkva. Budimo se iz zaborava, vidimo da svi zastranismo, svi zalutasmo, s Пuta u neput zaђosmo, i svi se trgosmo i zagledasmo u чuvarku naшih duшa, naшu Srpsku, Pravoslavnu, Svetosavsku Crkvu. Oseћamo naшe жitejsko more preplaviшe vode Atlanтske i doђoшe nam do duшe, i sve nas je viшe koji vapimo Gospode pruжi ruku propadosmo. Upravqamo oчi ka brodu duшa naшih, Crkvi naшoj Boжijoj i narodnoj i u Wegovu Svetost patrijarha Irineja krmanoшa duшa naшih pred Gospodom Isusom Hristom. Чekamo da se oglasi po pitawu drжavnog opstanka i oчuvawa liчnog i nacionalnog integriteta i suvereniteta. O neotuђivom pravu oчuvawa nacionalnog i liчnog nasleђa. O nekanonskoj i jeretiчkoj teoriji i praksi koja se шiri naшom Crkvom i drma wene zidove. O samovoqi pojedinih episkopa i wihovoj neposluшnosti saborskim odlukama. O progonu SvetoSavskih sveшtenika. Sva ova pitawa samo su vrh ledenog brega na koji se Srpski Svetosavski Brod nasukao i s kog decenijama ne silazi, nemajuћi muчeniчke hrabrosti ni odluчnosti da siђe. Posle komunizma ekumenizam, posle Tita, Titovi domaћi posluшnici i internacionalni шefovi, domaћi ђaci i meђunarodni uчiteqi. Internacionala crvene zveri i crnog kneza sa svih zvuчnika grmi da nam ne ostavqa alternativu, sa wom ili u crnu zemqu. A шta na to kaжe Reч Boжija kroz Crkvu naшu. Шta kaжe ona ista Reч koja reчe ko maчem ubija maчem ћe biti ubijen i ko u ropstvo vodi i sam ћe u ropstvo otiћi. Ne protiviti se zlu jedno je, ali izvaditi zloga iz svoje sredine apostolski je poziv svim hriшћanima. Samo tim spasonosnim lekom mi moжemo ostvariti, tako potrebno unutraшwe jedinstvo i sabrati naciju pod barjak SvetoSavqa. Kao posledwi ali odgovorni pred Bogom, nadamo se odgovoru od prvog i odgovornog, jer svi ћemo podjednako i prvi i posledwi za svoja dela u ova smutna vremena dati odgovor pred Straшnim Sudom Boжijim. S verom i qubavqu polaжemo svoje nade na Wegovu Svetost patrijarha Srpskog Gospodina Irineja da ћe Srpski Brod voditi jedrima koja Sveti
Sava razape, razapevшi sebe za svet. Da ћemo ostati jedan narod, jedan Bog posredi nas, i jedna Sveta liturgija.
AMIN.
За Udruжewe graђana srpskih rodoquba
SvetoSavska nova Srbija
Рајица Марковић
Kragujevac
11.02.2010.
Нема коментара:
Постави коментар