четвртак, 30. децембар 2010.

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског  Г.Г. Др АРТЕМИЈА
www.eparhija-prizren.org
У чин Архимандрита уздигнут Протосинђел Николај
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Г. Артемије, служио је у недељу 26. децембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 13 свештеномонаха и 2 свештенођакона. Светом Литургијском сабрању, на дан када Православна Црква слави Свете Праоце Христове по телу, присуствовало је бројно прогнано монаштво из Епархије рашко-призренске и преко тристотине верника из разних крајева Србије. Многи од верника су се и причестили пречистим и животворним тајнама Христовим.
У току Свете Литургије Владика Артемије је у чин Aрхимандрита произвео Протосинђела Николаја (Николића), настојатеља манастира Црна Река у егзилу. Чин Aрхимандрита оцу Николају додељен је после његовог дугогодишњег труда у монашком послушању и крстоносним послушањима настојатеља манастира и духовништва.
Духовни рукосад, скупоцену и богочежњиву биљку монаштва, Епископ Артемије расадио је изобилно током 20 година свога пастирствовања у Епархији рашко-призренској. Почевши од Црне Реке, где је та биљка постала видљива, будући израсла из корена светоотачке мудрости и надахнутости, па касније преко многобројних других манастира Епархије рашко-призренске, где је Христос поставио Епископа Артемија да обрађује његов виноград и даје му плодове духовне, биљка монаштва рашко-призренске Епархије расла је бујно и разрасла се изобилно. Стога, и када непријатељ ђаво, покренувши неке од људи који беху спремни да му се ставе у покорност и да му служе, на мрзост и завист према овом подвижнику вере и живота, покуша да распуди стадо слањем вукова у овчијим кожама на место пастира, стадо имајући пред собом пастира доброг и верног, не уплаши се вукова него пође за пастиром.
Плодови духовне борбе и духовног живота, невидљивог за људске очи али видљивог Богу, слатки су и благотворни српском роду. И као што је жртва и труд Преосвећеног Артемија допринела останку српског народа на Косову и Метохији, и српских светиња у корпусу српске духовне баштине, тако ће и биљка монаштва, узгајана дугогодишњим бдењем и молитвом над сваком душом, бити од помоћи своме роду.
Остатак текста, видео запис беседе Епископа Артемија и фотогалерију погледајте на адреси:
http://www.eparhija-prizren.org/sr/saopstenja/2-info/109-liturgija-ljuljaci-26122010.html
Одговори

Проследи




Одговори
|

Rajica Markovic

 коме: ERPKIM
прикажи детаље дец 29. (пре 1 дана)

Помаже Бог часни Оци!
Са својим Малим породичним шесточланим стадом пожелео бих многа лета Архимандриту оцу Николају. Богу хвала црква нам је активна у пустињи и све јача од гоњења. И сам сам пустиножитељ задњих тринаест година од како сам се против греха побунио до крви. Искушеник у светској пустињи од свих заборављен само не од Бога. Ово обраћање пастира једној у пустињу изгнаној овци за мене је новина која ми укрепљује веру и наду. Богу хвала на овом раздељивању јагањаца од јарчева и враћању Правој једном за свагда преданој вери.
Часни Оци просим Ваш Свети благослов.
Грешни раб Христове Слободе Рајица Марковић.

29. децембар 2010. 08.43, Инфо Служба ЕРПиКМ <postmaster@erpkim.net> је написао/ла:
- Прикажи наведени текст -

spc-logogracanica_header

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског  Г.Г. Др АРТЕМИЈА
www.eparhija-prizren.org
У чин Архимандрита уздигнут Протосинђел Николај
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Г. Артемије, служио је у недељу 26. децембра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 13 свештеномонаха и 2 свештенођакона. Светом Литургијском сабрању, на дан када Православна Црква слави Свете Праоце Христове по телу, присуствовало је бројно прогнано монаштво из Епархије рашко-призренске и преко тристотине верника из разних крајева Србије. Многи од верника су се и причестили пречистим и животворним тајнама Христовим.
У току Свете Литургије Владика Артемије је у чин Aрхимандрита произвео Протосинђела Николаја (Николића), настојатеља манастира Црна Река у егзилу. Чин Aрхимандрита оцу Николају додељен је после његовог дугогодишњег труда у монашком послушању и крстоносним послушањима настојатеља манастира и духовништва.
Духовни рукосад, скупоцену и богочежњиву биљку монаштва, Епископ Артемије расадио је изобилно током 20 година свога пастирствовања у Епархији рашко-призренској. Почевши од Црне Реке, где је та биљка постала видљива, будући израсла из корена светоотачке мудрости и надахнутости, па касније преко многобројних других манастира Епархије рашко-призренске, где је Христос поставио Епископа Артемија да обрађује његов виноград и даје му плодове духовне, биљка монаштва рашко-призренске Епархије расла је бујно и разрасла се изобилно. Стога, и када непријатељ ђаво, покренувши неке од људи који беху спремни да му се ставе у покорност и да му служе, на мрзост и завист према овом подвижнику вере и живота, покуша да распуди стадо слањем вукова у овчијим кожама на место пастира, стадо имајући пред собом пастира доброг и верног, не уплаши се вукова него пође за пастиром.
Плодови духовне борбе и духовног живота, невидљивог за људске очи али видљивог Богу, слатки су и благотворни српском роду. И као што је жртва и труд Преосвећеног Артемија допринела останку српског народа на Косову и Метохији, и српских светиња у корпусу српске духовне баштине, тако ће и биљка монаштва, узгајана дугогодишњим бдењем и молитвом над сваком душом, бити од помоћи своме роду.
Остатак текста, видео запис беседе Епископа Артемија и фотогалерију погледајте на адреси:
http://www.eparhija-prizren.org/sr/saopstenja/2-info/109-liturgija-ljuljaci-26122010.html

Одговори

Проследи




Одговори
|

Eparhija rasko-prizrenska

 коме: мени
прикажи детаље дец 29. (пре 1 дана)


Хвала Вам, брате Рајица на овим дивним речима;

Бог нека Вас поживи!

Уредништво

Нема коментара:

Постави коментар