четвртак, 30. децембар 2010.

Преданост или проданост






Између могућности Божијој преданости одан и проданости греху, слободним избором при чистој свести изабрах прву. Овим избором избацио сам себе из опште утакмице стицања и намицања, дакле постао изопштеник. Таква су правила овог света ил уђи и нестани у мноштву или сам на своју страну непостојања коју ћемо ти ми непостојећи неискреном множином великодушно омогућити. Ту сам где ме нема гледам оне што их такође, само на неки други начин нема и чудим се. Преданост ме постави у паклени рај са чије стене посматрам рајски пакао у срећној долини. Усамљен што не значи сам гледам оне у гомили саме долином док се ваљају. Сиромашан у малом богат у великом гледам сиротане великане како се губе у тачки времена. Цури време, цури па потече тачка за тачком ослобађа белину. Кратак је живот и бескрајан уједно у зависности како га ко мери од репа до главе или од главе до репа. Немам времена да се бавим премеравањем пролазности живота, тренутно се загледавам у један дућан у долини. Ради пуном паром, купује и продаје, трампи срећу за несрећу, ваља и подваљује.

Трговање народном несрећом уносан је посао на кратке стазе, на дуге стазе ова трговина се заврши губитком поштовања а ако је већих размера и судом државним, народним и Божијим. И поред овог општег наука увек је било и биће нестрпљивих и краткопаметних који су спремни да друге људе и туђе власништво подреде својој себичности. Некад им и само време иде на руку производећи баш такве и гурајући их у прве редове живота. Време владавине зле воље бира зле људе за носиоце своје воље. Трговци народном несрећом и сами су несретници који безуспешно покушавају да своју несрећу купе крађом туђе среће. Ти несрећни неостварени људи који на пола пута до себе у Богу застранише у себе по небогу остадоше на пола пута до среће и животне радости. Храна их не може заситити, богатство их не може испунити, нема те сласти те чаше меда којом могу унутрашњу горчину превазићи. Наливајући другима чашу горчине налише је себи себичног добитка ради а чашу горчине једино Христос може засладити под условом да је онај који је испија испија Христа ради. Ови горњи распеше Христа себичног неправедног добитка ради и Он их одбаци од његове чаше сладости, макар их њоме причешћивале све владике овог света. Владика Небески зна сваку тајну свачијег срца. Ови горњи дочепавају се власти у смутна и несрећна времена народног страдања и дезоријентисаности и тако смућеног и збуњеног черупају га као гуске у магли. Само истина спасава од ових нечастивих експлоататора народне несреће. Истина разноси маглу тако да безумље и безобразлук ових горе постаје видно свима. Ови безумници избезумљени похлепом, љага која се гости народном несрећом или попуцају као пресисали крпељи ил их народ ослобођен истином збаци са грбаче.

Нема коментара:

Постави коментар