Зидари модерне српске куће, светске а наше, месе људску глину и пеку црвене опеке за своју зидарију у светским пећима факултета и универзитета. Ту се, наравно, истежу греде и пеку црепови за кровну конструкцију српске памети изнад ког се смртнику не може. Ако се зна, ко су зидари и пројектанти модерне Србије која се сазида по пројекту светских кредитора на темељу у сну одсечене главе једног од помазаника Божијих у србском роду, Петровића Ђорђа, шта нас више може изненадити.
На темељу издаје најбољег, парама светских кредитора, може се зидати вавилонска кула најгорих и зида се. Једни застранише Исавовим путем, други Корејевим, трећи Каиновим, четврти Јудиним...
Зидарија расте опеке се црвене, шепуре у вавилонској кули а самосвојно, аутентично србско камење се од стране светског архитекте одбацује поред пута, да немо крајпуташи и да о смраду времена које га одбаци засведочи тек с оне стране гроба. Одбачено с ове стране гроба прихваћено с оне и обратно. Наш Бог Творац и Отац даде нам живот не да га трошимо на себе и своје себично величање у свету, него да величамо Њега јединога Бога и да живимо у миру и љубави са свим створењима. Живот наш, дар је од Бога и служба дародавцу кроз послушност његовим заповестима. На нама је само толико да се слободном вољом одлучимо за Бога а он ће учинити све остало. Он је наш врховни учитељ и наставник а Јеванђеље је универзална наука над свим светским универзитетима, наука о повратку Оцу Небеском и оздрављењу и обожењу грехом рањеног човека. Чином покајања, које је лични чин сваког човека, започиње процес људског преображаја. По делима која стварају разликоваће се грешник покајник од грешника који се сматра праведним и коме кајање није потребно. Све што у овом пролазном животу радимо, или је задуживање, или раздуживање.
Ако је раздуживање деламо по моралном позиву, по диктату савести непотребног слуге Божијег, који се добровољно ставља у службу Богу и роду с циљем оправдања и разрешења личних сагрешења о Бога и Човека. Овај пут пун је замки и лако се може претворити у ново задуживање, у добро плаћену професију у свету. У том случају искупљење се претвара у крађу дара Божијег у циљу трговине са светом и стицања пролазне светске славе.
Ово време карактеришу паметари пуних глава датума важних светско- Црквених догађања који постају професионални нападачи и бранитељи и незаобилазни чиниоци у многим питањима. Реш печене и препечене цигле у фурунама света неретко претварају веру у пијачну тезгу и испразни филозофски систем неспојив са њиховим личним животом. Вера је живот а не прича. Крст носити на својим леђима а не о Крсту причати онима који се света и светског одрекоше да би Крст Часно носили. Ловоров венац од света није исто што и трнов, прва места у првим редовима света и данас као и увек припадају фарисејима. Не како ја Оче него како Ти, данас се изокрете. Чаша горчине, не мени Оче, нека је неком другом, ја ћу да причам научене приче. Узалудно спомињање имена Господњег данас врше многи системски обезбеђени платом и изгубљени и нађени у богопротивном систему, тако да њихово тражење хлеба, није тражење хлеба Божијег, него погаче Божије преко хлеба добијеног од богопротивног система, молитве таквих Бог одбацује. Вера предходи знању, знање предходи слави, али две су славе и две срамоте, слава света за многе се завршава у вечној срамоти док се срамота света за многе завршава у слави Божијој. Будале Христа ради, Богом позване да укоревају мудре у Христу, да се не ујалове у мудрости замагљеној светском славом и да не постану луди говорећи да су мудри. Ко има очи, видеће ко прославља Бога а ко себе. Ко прославља Бога биће гоњен у свету као Преосвећени Владика Артемије, од свих оних који славу Божију трампише за славу људску и које због те трампе, Бог предаде у покварени ум. Праведно живљење у Христу подлеже гоњењу у свету сад и увек и у све векове све до изласка из тамнице векова у светлост вечности.
За разлику од Јеванђеља светска наука спрема за службу себи, свету који по нелажној речи Божијој сав у злу лежи. Сукоб света и Јеванђеља траје од саме објаве благе вести Божије и трајаће до коначне победе Јеванђеља. Нико не може служити двојици господара, тешко је бити праведан у свету и славан међу људима и у исто време праведан пред Богом. Те две славе и праведности сасвим су супротстављене и неспојиве као што се ни време ни вечност не могу спојити. Одрицањем од света и његових задовољстава стиче се невидљива љубав Божија а стицањем видљиве светске и људске славе присваја се за себе нешто што само Богу припада. Овде смо да једни другима послужимо на славу Божију а не да себе прослављамо на срамоту Божију. Некорисне слуге Божије а не они који се окористише Божијом науком. Вера се стиче кроз дела личног страдања и подношења искушења а не кроз учења о страдањима светих и препричавања тих спасоносних страдања.
Ми не добисмо дар живота да живимо за себе него за Бога, да не тражимо славу себи него Богу и зато нас свет мрзи, што нисмо од света.Како нисмо од света ми немамо где заклонити главу од мржње света и прогона света. Тешко нама кад људи о нама лепо говоре, тако су чинили и лажним пророцима, ископасмо и ми земаљску јазбину с лисицама и Иродима. И заиста безброј је данас лажних пророка који проричу за плату и наводе воду на воденицу душа док туђинске њиве наводњавају.Међутим, богољубље и човекољубље једина је азбука потребна за читање и писање књиге живота, све остало плод је плотског надимања.
Погледа ли богољубиви читач незваничну и успутну српску историју, кроз књижевну критику на пример, препознаће, веома лако, континуирани процес разградње и разодевања Србина и свега србског. Од шајкаче до опанака и до голе коже у наше чемерне дане, кроз два века издаје. Процес наметнутих богопротивних реформи и модернизације друштвеног и личног морала одвија се активним учешћем одрођене и обезбожене мањине и њима пасивним следовањем незаинтересоване већине. Туђински морал увуче се кроз одшкринута врата помодарства и унесе неку богопротивну слободу у почетку исказану, примерице, обичним фарбањем косе, која данас, ево, кулминира променом сексуалне оријентације. Буди оно што јеси из дана у дан губи на важности, Божија воља се потискује свим силама света не би ли се пружила могућност Божијим противницима да буду оно што им се прохтело. Човек све више живи за себе, себично, својевољно, по својим жељама а не по Божијим заповестима. Друштвени систем који организује друштвену свакодневицу распаљује машту људске самовоље у свим правцима. Готово нико данас није задовољан оним чиме га је Бог створио, сви теже нечем другом, вишем, бољем, без Бога. Ништа се више не ради у простоти срца, сви се испунише неком надменошћу, многи би да буду Над, без Бога и над Богом. Леш мртве љубави заудара из многих душа, данас ћифтинска корист има највећу снагу да око себе мобилише веће групе. Себична корист постаде темељ многих удружења у злу. Све се купује и продаје на вавилонској пијаци бешчашћа. Имати и надимати себе изнад других богатством, звањем, лажном сатанском моћи смртног земаљског човека, императив је наших дана.Све је испрофилисано, каналисано, одмерено и дозирано, да користи коме треба и да подјармљује кога треба.
Правда и једнакост функционишу по чувеном слогану може а не мора, може мени а не мора теби. Припадност постаде извор свих права ако ниси ничији, никоме не требаш, обесправљен си и гоњен. Удружени у неправедној плати, од њих поражени и њима придружени руше наше зидају туђе.
Демократски систем бирања власти постао је најљући непријатељ србскога рода. Несебично лично јунаштво бива потиснуто себичним личним рачуном а рачун собом раствара и личност.
Друштвеном турбуленциојм сатерани и замандаљени у покварени ум трајемо лажима преварама и свим осталим непочинствима. Норма човечности за многе постаде недостижни сан док хипертрофија нечовештва проширује границе друштвеног зла. Одбачени Христос посматра како се у разбојничке пећине душа усељавају негативци без броја. Змијски ледене године увијају се у сплетове, дани бљују смртоносни отров. По који жртвени јарац допадне жртвеника, за добро и неометано умножавање зла своје рогате братије. Индивидуалном злоћудношћу до метастазиралог канцера друштва. Зазидани у безизлаз, уморним и изневереним погледима, најређи смо ми који у правцу Бога погледујемо. Небо немо, бар да загрми, севне, унесе мало наде и електрицитета у ову мртвају. Пиони на шаховској табли света, једу нас подједнако и “бели” и “црни”, повремено тек промене стране и боје. Неста способних за разликовање добра и зла. Све је дозвољено ако је корисно, не мари ако другоме штети. Други, то није брат, то је странац коме не дамо визу, нешто апстрактно и небитно. Ми смо конкретни, реалистични и практични. Са нама или против нас шифра за прављење успешне каријере. Или таленат ставиш на располагање владарској клики, или ће те принудити да га сам закопаш, у најгорем случају закопаће те заједно с њим.
Бог створитељ творац привременог физичког људског тела и родитељ бесмртне људске душе. Створи нас по свом лику, од материјала собом створеног и роди нас из себе својим Светим Духом. Слободном вољом преступисмо заповест Божију, убрасмо и поједосмо са забрањеног дрвета познања добра и зла. Постасмо смртни и подељени и у себи и међу собом, подвлашћени плодом поједеним са забрањеног дрвета. Из велике љубави своје према својој творевини човеку, Бог шаље у свет свог љубљеног, јединородног, нествореног Сина да спасе смртно оболели род људски. Уласком Сина Божијег у физички свет и доношењем Истините и Животворне благодатне науке Јеванђеља, страдањем Његовог безгрешног тела на Крсту и чудесним Васкрсењем, добисмо могућност излечења од смрти и благодатног преображаја смртног тела за живот вечни. Наш живот од тад се дели на два плана на физичку егзистенцију природног створења и метафизичко бивство умно Духовног бића. Егзистенцијални страхови природног створења у физичком свету ограниченом простором и временом, одвојише многе људске душе од метафизичког бивства у вечном животу и жедне преко воде преведоше у физичку раван постојања. Ја сам Пут Истина и Живот, Ја сам врата за овце кроз која ћете улазити и излазити и пашу налазити, каже Господ наш. Врата између физичког и метафизичког живота, кроз која улазимо с оне стране добра и зла и слободно приступамо Престолу благодати, врата Рајског живота у Богу. Господ Исус Христос Рајска врата, живот по Јеванђељу у Духу Светом, кључ за Рајска врата. Царство Божије које наши прародитељи прелашћени змијом отераше са овога света, дође к нама у лику Сина Божијег Господа Исуса Христа који нам постаде Спаситељ и живот вечни. Одбацивање Царства Божијег свакодневно се догађа од стране многих прелашћених пролазним лепотама овога света. У недостатку Светог страха Божијег човек подлеже несветом, овоземаљском страху физичког створења. Пад вере испољава се кроз дела човека отпалог од Божијих висина, који све мери собом и овим пролазним физичким светом и који се грчевито бори да у овом свету оствари што више. Приземљен, ни мало се не либи да приземним средствима уздиже себе у својој приземљеној егзистенцији. Како ће се уздићи у овом свету, онако како то свет захтева, светском славом, светском моћи, имањем... Стицање ума Христовог издиже палог човека из власти палог света и егзистенцијалних страхова и подиже човека на виши план постојања у раван умно духовног бића. Ми умом служимо Божијем закону а телом закону греха а ова два се боре један против другог. Бог нам даје своје благодатне силе да бисмо преобразили себе, спутали и победили грех у телу, да му не бисмо били робови него господари. На нама је хоћемо ли прихватити Божији дар или га одбацити, нека је воља Божија да га сви прихватимо.
Амин, да, дођи Господе Исусе.
Ово је болест наше мајке Србије виђена очима простог човека из народа, без славе и титуле, грешног а не непогрешивог, лудог а не мудрог. Који нема других претензија осим да буде то што јесте, грешник који се каје и по трњу и камењу дела дело личног искупљења са својим Крстом на својим леђима. Болно је гледати како се мајка гуши у духу лажи и преваре, док јој деца постају робље Вавилона Великог, трговца свим парфемима и смрадовима. Али Бог Сведржитељ и Промислитељ који допушта одметништво онима што за себе живе и за себе грабе, даде и лекара онима који се срцем, душом и умом покајаше и определише за Њега, свога Творца и Оца. Преосвећени Владика Артемије и верна, богољубива и родољубива братија око њега, Крстоносни чувари Завета србског рода са Богом, предају Србљу јединог лекара Господа Исуса Христа, Светим Духом Истине. Зато је гоњен и зато су гоњени. Блажени прогнани правде ради јер је њихово Царство Небеско, проклети гонитељи јер себе прогласише праведнима и Правдом у овом неправедном свету. Исус Никог није гонио осим трговаца из храма. Како нисам трговац и ћифта увек ћу бити на страни гоњеног који није трговац, никад на страни гонитеља. Верујем и исповедам да је хришћанство вера слободног, Истином ослобођеног човека а не устрашене гомиле. У то верујем, то сведочим и решен сам да своју веру браним свим срцем, свим умом, свом душом и свом снагом својом.
