ОВАПЛОЋЕНА ЉУБАВ

Беше онај свет, као и овај, испуњен мрзошћу, идоли беху поробили сва људска срца. Умови помрачени греховним страстима и демонским злобама. Душе оковане мрзошћу зависти, зверство и отимачина ширише пустош на све стране. Људска се крв бесцењем расипаше. Опијени моћима немоћних, демонима у телу гоњени, бесни освајчи рушише и палише, зидаше, безуспешно себе узиђивајући у вечност. Вечност им измаче, бар она светла а њихова зверства осташе да се преносе кроз шапат времена. У тај свет, помрачен грехом, окрвављен убиством и оглодан зверством, сиђе Љубљени Син Божји да у убиствену таму донесе Светлост Љубави Божје. Љубав Божја проведе тридесет и три године у овом свету преносећи силу Божје Љубави у безгрешном људском телу, човекољубиво преносећи Љубав свима који одбацише мрзост да би Љубав заљубили. Чудотворна и исцелитељска Љубав од Оца, три и по године прохођаше светом земљом, лечећи болесне, оживљавајући мртве, силом Љубави Божје опраштајући грехе људске. Свакоме, који поверова и заљуби Љубав у Сину, даде моћ да постане чедо Љубави Оца, да буде бесмртно чедо Божје јер Бог је Љубав. Љубимцима што Љубљеног заљубише и Духа Истине даде, у Истини Љубави да живе а не у мрзости света. Мрзитељски свет, завођен мрзитељем сатаном, води непрекидни рат против Сина Љубави Божје и наследника Његове Љубави, Љубљених заљубљеника и Љубимаца Божјих. Бог Љубави јачи је од свих лажних ратно демомонских божанстава која кроз купљено и продано људско месо из пакла на светлост дана гмазе и изгмазаше. Љубави Божја превечна, савечна и надвечна, силом својом непобедивом унакрст окружи Љубитеље и Љубимце Твоје и Љубављу Крста Твога сатри све мрзитеље и непријатеље Љубави.

ЧУВАРИ ВЕЧНЕ СВЕТЛОСТИ

Некад, у стара добра времена, пре него што се сатански легиони изборише за своја земаљска права, мир је био благословен, а рат казна и прилика за повратак изгубљеног благослова. У то време зло је против добра водило јавни рат за земаљску власт. Земаљска власт подразумевала је власт над свим добрима побеђених чак и над њиховим телима. Поробљени народи су служили својим поробљивачима својом имовином и својим телима али су успевали да сачувају Хришћанску свест која их је обасјавала вечном слободом. Човек је био поробљен споља али унутра је остајао слободан и способан да из своје унутрашње слободе сагледа сву тежину робства и да тражи путеве за ослобођење.
Последња два века, јавни рат је уступио место тајном а свагдашњи узурпатор слободе, некадашњи освајач тела прешао је у освајача душа. Овај преврат изазван је у револуционарном раздобљу кроз неколико векова на тлу Европе. Кроз јавни мир проповедан лажљивим духовима усељеним у телесине незасите уживања из века у век води се тајни необјављени рат против људских душа. Колективна свест и несвест програмираним покретима несвесних маса размењују места. На место Христове главе успоставља се глава Његовог непријатеља и непријатеља људског рода подржана несвесном стихијом обезбожених народа.
Једном поробљене свести затварају се у тамнице колективног несвесног, док се њихова слободна тела покрећу по диктату колективног несвесног. Господар колективног несвесног и поред тога што је свезан у паклу преко свог намесника и његових намештеника постаје господар хлеба и игара. Њему беспоговорно служе све поробљене душе својим до вавилонске раскалашности ослобођеним страстима. Људска свест је свети пламичак вечног пламена Божје премудрости Господа Исуса Христа, и кад се у човеку угаси на место свести завлада тама.
Творци колективног несвесног у обезбоженим, некад националним државама били су готово сви за живота признати и прослављени од господара колетивног несвесног и господара хлеба и игара црног кнеза овога света. У наше дане сви они до једног служе интернационалном уједињењу колективног несвесног и апсолутном зацарењу црног кнеза времена. Све власти овога света у власти су црног кнеза и владају навођени његовим лажљивим духовима. Борци против овог наопаког васељенског зацарења увек су као и данас ослобођеници Духа, пробуђени носиоци живе ватре вечне Хришћанске свести. Њих је увек било, јесте, и биће у свим професијама а највише међу истинским духовницима, уметницима и писцима. Рођени од Истине да Истини служе Христовим умом доведени до личне и Божанске свести они су она светлост коју сви робови таме лове под мерицу. Увек ловљени, никад не уловљени, чувани вечном светлошћу непобедивог Сина Божјег Господа Исуса Христа. Светлост светли у тами и тама је не прихвати, али светлост светли у тами и тама је не обузе. Чувари вечне светлости не дозволимо вечној тами да на наше очи обузима наше ближње него им неуморно светлимо макар нас они и не прихватили.

ПО ПРЕДОДРЕЂЕЊУ ИЛИ ПО ОПРЕДЕЉЕЊУ

Живети се може Богом предодређеним путем или по личном опредељењу. Идеално би било да лична опредељења ускладимо са Божјом предодређеношћу. Али овај је свет далеко од идеалног и из дана у дан се удаљује све више и више. У таквом од Бога удаљеном свету на нашој је слободној вољи хоћемо ли се потчинити ономе што је Бог за нас предодредио или ћемо се, независно од Божје воље, определити по личном избору. Хоћемо ли утврдити да ли је наше опредељење у складу са Божјим предодређењем потребно је да распознамо дух и вољу која домонира у нашем животу. Дух од Бога је добар, благ, помирљив, радостан док је дух овога света себичан, непомирљив, завидљив, свадљив, превртљив. За остварење светског успеха потребно је уливање у важеће светске токове и норме, прихватање духа овога света, иначе нема светске потврде успеха. Ако останемо при одлуци да кренемо путем идеалног усавршавања дужни смо да сагледамо своје могућности проистекле из Божјих датости и да сабравши тај рођењем примљени капитал започнемо дело личног усавршавања. Ово је пут идеалног склада предодређености и опредељења, Пут Живота и Истине. Ово је реална људска амбиција, која располаже Божјим датостима неопходним за реализачију личног опредељења. Без мене не можете ништа чинити, каже наш Творац и Искупитељ Господ Исус Христос. Али многи пожелеше мимо Бога и предодређења и дадоше се на остваривање својих нереалних амбиција намамљени пролазним светским престижом. Заборавивши да нико не може узети оно што му није дато, како рече Он који Јесте, удаљише се од Божје одредбе и почеше да сами себи по жељама одређују. Сами себи ако се изузме цели свет који им и понуди ову могућност. Тамо где престаје Пут Живота и Истине почиње странпутица нереалне абиције чији је плод фикција произашла из обмане и самообмане. Непотчињавање предодређењу отвара човеку више путева и више врата од оних Уских Врата и Уског Пута који води у живот. Кроз широка врата се лакше пролази а широким путем никад није досадно пошто је то пут којим се целокупно светско друштво креће. На крају овог пута загарантовано је светско признање уз психичка и физичка улагања минимална у односу на улагња која су потребна на Путу Уских Врата и Стешњеног Пута. Све би било идеално да уживање у успеху који широки пут нуди није ограничено овим пролазним временом. Ово је пут стварања успешних а не рађања пошто је само један који рађа и који Јесте кроз све векове и сву вечност и кога свет не може никад заменити.
Што се тиче Божјих изабраника предодређених за Уска Врата и Стешњен Пут усавршавања са њима бива савим другачије. У неком периоду свог живота осете презасићеност и згађеност широким путем и почну да трагају у себи. Да траже бисер од Бога сакривен кога ће тихо у усамљености чистити и глачати до савршенства сјаја. Ови свим срцем и свим животом предани Богу и не помишљају да траже признање од света који су превазишли и презрели. Онај који их изабра и призва једини је коме полажу рачуне и сав живот свој. Њихов пут личног усавршавања у исто време је и пут личног страдања и спасења. Зато њихови ауторитети нису од овога света као ни циљеви којима теже. На свом мукотрпном и страдалном путу личног усавршавања они против себе имају исти онај свет лагодног широког пута. Њихово је усавршавање самопрегорно и саможртвено и ниједног тренутка не жале себе надајући се признању из руке Онога Који Јесте. Не од људи ни преко човека него кроз Господа Иуса Христа и Бога Оца усавршавају се у свету невиђени далеко од света а свету испред носа. Богољубље је њихов факултет а Љубав је њихово савршенство. Како нема неправедне љубави, они се увек боре на страни Правде. Како нема неискрене љубави, они се увек боре на страни Истине. Како нема зле љубави, они се увек боре на страни добра.