АМАЗОН

Улазак младог човека у друштвени живот, у ово наше време, подсећа на улазак у реку Амазон. Са својим искуством дугим шест деценија ову своју тврдњу са сигурношћу могу да посведочим. Прошао сам кроз организовани и неорганизовани друштвени живот и чудом Божијим и људском срећом преживео. Преживео али од свог живота успевши да сачувам само остатке. Колико је крокодила, алигатора, кајмана, анаконди и пирана откинуло од мог људског бића по једно себично парче добро ме има и у остацима. Сећам се неких пирана које су се сладиле мојим месом док су ме пратиле јатима. Крокодила који су ми правили сачекуше иза сваке окуке. Мајмуна и папагаја који су притајеним алигаторима најављивали мој долазак. Војске грабљиваца кроз које сам се једва жив испровлачио док нисам свршио животно школовање. Испровлачио се и успут се исшколовао и родио јеванђељем. Да се не родих јеванђељем, можда бих се враћао у реку из које смрт вреба кроз јата грабљиваца. Али јесам, а рођенима нема повратка у реку смрти.