РЕЧЕ МИ ЈЕДАН ЧОВЕК

Срете ме ових дана један човек. Човек који четврт века брани оно што данас многи руше, а што је нетрулежно и неурушиво, створено пре осам векова. Ево шта ми рече овај човек при том нашем по много чему вертикалном сусрету. Сведоци смо да се у Србији одвија вестернунијатизација Срба. Ово је стари процес прогресивистичке модерне Србије у коме активно учествују они Срби који су у службама постављеним поднебеским поглаварствима и властима, а нарочито директни вршиоци власти. Сваки хришћанин добро зна ко је владар овог грешног и трулежи проданог света. Ко господари обманом и како му је име. Ко на гори кушања нуди сласти и почасти овог пролазног материјалног света. Знајући да га православни хришћани по злу добро знају, лажљиви кнез овога света непрестано мења своје многобројне образине. Некад носи образину миротворца, а некад немилосрдног завојевача, али увек са једним циљем да свима наметне јарам своје зле воље. После војно спроведене НАТО агресије, Србија је по много чему окупирана земља. Униформе НАТО солдатеске замениле су униформе натовске полиције и цивилне квислиншке власти. Против Срба који не уживају повластице наметнутог глобалистичког система владавине, воде се необјављени системски ратови у широком дијапазону од материјалистичког, економског, до културно духовног. Држава која је створена пре осам векова да служи вечним законима и уређује живот и раст јединственог крвног и православног духовног братства србског народа све мање испуњава своју свету намену. На пословима одвајања државе од њене вечне намене раде за то плаћене елитистичке војске стручњака из свих области друштвеног живота. Преко ових стручњака одвија се подела на академске зналце и неандерталце. Елиту која о свему и свима намеће своје мишљење и прост народ који се храни туђим мишљењем које се све више отуђује од добробити погрешно вођене народне целине. Отета од народа, држава овог времена служи глобалистичким интересима мултинационалног капитализма, што је друго име за модерно робовласништво. Пара руши земље и градове кад се на њено чело ставе многоуки и у њихов јарам упрегну неуки. Тад се раштелује морална вага, а духовна вертикала падне и разбије се о земаљске груде. Континуираним увозом унутрашњег зла за потребе глобалног робовласништва производе се сервилни и немилосрдни сарадници спољашњег зла. Држава одбацује свету службу праведног судије који награђује добро и кажњава зло и постаје белосветска корупционашица која корумпирана пролазним сластима, властима и почастима и сама корумпира све душе поклекле пред њеном приграбљеном силом обмане. Против зла се ваља борити Богом намењеним средствима да се не би од њега бранило свим средствима меса и крви. Тамо где се по Богу расуђује ускраћује се могућност ђавољем пресуђивању. Тамо где се, упркос непријатеља који као лав кружи чекајући кога ће да прождере, стоји тврдо у вери, зло не може однети превагу. У богоборним друштвима, добро се прогони лажним оптужбама, а зло напредује лажним сведоцима. Лажни сведоци су између осталих и сви они који својим народима говоре да ЕУ нема алтернативу. Али нису само они, много је сличних њима који једни другима сведоче о друштвеној важности. Пут без алтернативе није онај Пут Истине и Живота. Пут без алтернативе је пут морања на који нас, на нашу штету, гурају они који грабе себичну корист из свенародне штете. Пут је речен давно и беспућа нема узалуд принц таме мимо пута тера Нећу дати души одмора ни дрема по реченом путу нек ме води вера. Вера која дела а не прича умножених празних причала. За све народе вере, на првом месту за православне, отвара се православна алтернатива. Алтернатива је слобода избора која се страним бомбама и наукама отима народима на свим просторима, да им се уместо ње свим средствима принуде наметне евроатлантски материјализам. Слобода избора је дар Божији човеку, а недолично је човека да се одриче Божијих дарова. Недолично али Богом допуштено. Већина људи овог времена злог, одбацила је Божију вољу предавши се Божијем допуштењу, а у демократском систему власти баш таква већина се пита. Већина на изборима бира власти које ће над њом господарити уместо одбаченог Бога. И владавина народима спада у једно од Божијих допуштења, служење народу је по Божијој вољи, а не господарење. Божијим допуштењем народима господаре бездушници без алтернативе и народне иницијативе. У таквим богоотступничким друштвима све области друштва подређене су господаревој моћи. Као Духовног човека који је нетрулежну душу претпоставио трулежном телу, посебно ме занима област културе и уметности из које је Дух истине протеран на друштвену маргину. Чини ми се да у савременој култури доминирају структуре које подржавају господареву моћ и које за рачун свог господара гуше сваку алтернативу. Из савременог света избачен је Дух који није од овога света, поетско надахнуће и уметничка интуиција. Од Адама до данас, сви људи се рађају криви. У модерном свету очишћеном од свих осећања изгубљен је осећај кривице. Оно што је рођено криво свет увелико исправља светском науком производећи своје праведнике.Оправдани науком ови људи постају стручњаци који без осећања кривице господаре и пресуђују нестручним масама. Изван науке, нема ни културе ни уметности, каже модерна и постмодерна уметност. У свету писане речи готово неприметно се дешава велики преокрет. Писање које је било насушна потреба кривих Богу и људима постаје једна од струковно организованих професија. Некадашње писање из ватре прочишћења која спаљује греховну трулеж старог полуиструлелог грешника подижући у њему палу вертикалу, остаје одбачено од књижевне науке. Умножене дипломе говоре новим језицима гласније од благодатног надахнућа. Некад уважавано ђаче самоуче, које је умело и цару да посведочи горку истину, протерано је из модерног света постављеног на новим, економским темељима. ''Ако знам све тајне и сва знања, а љубави немам ништа сам'' говори Господ Исус Христос. Његова школа љубави потиснута је светским високоумним и високозвучним установама, факултетима и академијама. Модерни свет умножава знање без осећања и саосећања. Хладни рационализмом из света се протерује свака људска симпатија и емпатија, да сва срца закуцају математиком главе на хоризонталном путу поништавања свега људског и Божанског. Економска звер западне цивилизације прождире срца свих који јој се у својој полакомљености поклонише и од силе Божије одступише. Рекло би се да нам се приближавају историјски важна дешавња. Успостављање оборене духовне вертикале и почетак пада економске звери западне цивилизације. Мач који је наметнутим економским санкцијама економска звер упутила Русији забо се у њено срце. Пад Вавилона Великог који своју вољу намеће народима, претворио се у економски рат против вере. Немачки идустријалци говоре о разорном дејству санкција на њихово гомилање пара али немачки политичари следе наређења САД. У читавој Европи долази до све већег раскола између обесправљених народа и однарођених политичких елита. Свет ће извесно пострадати у судару економског и верског рата који се врло лако може претворити у свеопшти рат. Ово ми рече онај човек који четврт века стоји у одбрани осам векова србске државности и духовности и одолева у рату који против њега води економска звер све трулијег запада и домаћи сарадници њене трулежи. Верски рат није рат против меса и крви. Ко те то пита, кад економска звер у свом рату против вере у прве борбене редове своје војске увек тера топовско месо. Кад се поремети равнотежа ваге добра и зла и кад зло крене у експанзију, мир се узима са земље. Кад људи престану да буду људи и постану уплашене и гладне економске живуљке, Бог повлачи мир са земље. Кад лаж протера истину из свих кућа и са свих улица, Бог повлачи мир са земље. Кад закони о родној равноправности слепицама дарују право да под руку воде своје слепце, Бог повлачи мир са земље. За разлику од народа иструлелог запада православне народе сачињавају рођени верници и то верници свесни да су рођени криви. Посветовњачена и вестернизована држава, кроз школско образовање ствара људе за своје државне потребе. Дешава се да оно што је државом створено право однесе превагу над оним што је Богом рођено криво. Једноставно, људи се забораве па их поведе и на погрешну страну заведе, оно што је држава својим програмима створила од њих. Кад се ово деси Бог ступа у акцију преко својих изабраних оруђа. Изабра Бог оно што се сматра за ништа, да уништи оно што важи као нешто. Како кажемо ми обични смртници кад се о нечему договарамо, па кажемо једно другом јел важи, тако и поднебесна поглаварства и власти постављају за своје богоборство право важеће смртнике. Сачине договор шта ће бити важеће а шта неважно у границама времена и простора. Царство божије унутра је у вама у сили а не у речи. Царство божије је царство узвишених осећања, љубави, радости и мира у људском срцу. Бог је љубав, љубав је Бог, стран љубави, стран је Богу. Љубав је осећање које исијава, на првом месту према свом најближем ширећи се кроз низ концентричних кругова према блиском и даљњем окружењу. Из вољеног дома, града у коме си рођен, љубав се шири до граница земље у којој ти је порекло и пород и преко њих кроз цели свет и изнад света. Рече ми онај човек који четврт века води рат за одбрану осмовековног националног идентитета. Од Бога ти је додељена велика част и одговорност да будеш рођен у држави и народу који је на Видовдан 28. јуна 1389. године на Косову пољу заменио трулежно царство нетрулежним. Част је родити се у граду у коме је после вишевековног робства рођена слободна Србија. Бити син града чији је син био и кнез Михаило Обреновић. Привилегија је корачати улицама које памте његове стопе. Дисати Духом православне вере којом је и он дисао, сањати о уједињењу нетрулежног братства православних народа о којем је и он сањао, док није вољом оних који силом намећу власт греховне трулежи заспао вечним сном. Радуј се кроз све тужне заласке сунца на западу и надај се освиту зоре на истоку и чврсто стој на обе ноге сабран у огањ срца и узношен вертикалом Духа, рече ми још онај човек. ОЈ КОСОВО Ој Косово Србско судилиште Душеспасно, ти Царско бојиште Где се цена крви крвљу плаћа И Србље се Христу Цару враћа. Ој Косово Васкрсно Распеће Крсте, с ког се у Небо полеће Где Реч Божија кривом уму суди И савест се из сна мртвог буди. Ој Косово Србска риданице Покајнице, Небеска станице Сунце Правде сред тебе се спусти Да се Србље огњевима крсти. Ој Косово у себе враћање Богу Бож'је у крви плаћање Векови ти лучу распирују За Небеса Србље регрутују. Ој Косово колевко Јуначка Подвижнице, вековна, Светачка Блажена си радост мученика Сунцем Правде умивеног лика. Ој Косово Србском крвљу Свето Од Србаља никад не отето Слава и Част на Теби се стиче Србин и Христ на Косову личе. ПОКАЈНИК Ту, где сове хук одзвања Ил се злобни демон смеје Уским путем покајања Грешник скрушни семе сеје Низ вапаје неутешне Сипи роса благодати Кроз пустињу душе грешне Пробијају Божје влати Утешитељ са висине Крепи њега који пати Не тугуј ми блудни сине Ја ћу жалац ишчупати Смрти што те грехом уби Изломићу јарам клети Ја сам љубав која љуби Сваког ко се мене сети. У ИНАТ СМРТИ Котрља улицом згурен и мрк Убицама својим се смеје у брк Између поноса и између стида Сигурно скривен под кором вида Чизмама гњечен по својски греди Кад кад кроз зубе тихо процеди На путу од жеље до стана срамоте Гази ме свете свезани скоте Ни искре бледе у сивој зони Слова где празне ови и они За смислом где се бесмислом врти Јави се живот у инат смрти Прође крај њега уздах му оте Умрећу жељан женске лепоте.