РАТ ЗА ЗЛАТНУ ПОДЛОГУ

Гомилама наштампаних пара без покрића у свим деструктивним правцима покреће се ужурбани свет. Штампарије пара, без златне подлоге, по целом свету воде ратове за освајање златне подлоге, тренутно у Украјини. У наопаком свету прво се нашатампају паре, а тек потом се обезбеђује златна подлога. Пљачка је одувек била најбржи пут до злата. Поучене овим знањем, многе државе су претворене у злочиначке организације. Паре без покрића су богоборачко оружје непријатеља вере удружених у пљачки и грабежу. После исламских земаља на удар пљачкаша су дошли православни хришћани. Украјина је актуелни ратни полигон на коме НАТО савезници покушавају да обезбеде покриће својим штампаријама пара без покрића и наметну безбожнички јарам крштеној Русији. После деценијског историјског лутања, Русија се вратила својој хришћанској суштини и државотворности. Крштени руски народ вратио се свом крштеном и васкрслом Господу Богу и доживео свима видан преображај у свим областима живота. Док се Русија враћала својој хришћанској суштини, Украјина се откинула од Русије и вратила пре Христа да узгаја непријатеље вере хришћанске и мрзитеље крста. Русија и Украјина су земље великих пространстава и огромних природних богатстава. Кад би НАТО пљачкашима пошло за руком да опљачкају природна богатства ова два поцепана дела једне исте земље, а затим и осталих земаља у блиском окружењу, дочепали би се неопходне златне подлоге и штампање пара би им се исплатило. НАТО пљачкаши имају за помоћнике државе у окружењу Русије чије су се политичке елите одрекле непобедиве силе крштења, како би се докопале пара без покрића. Слободна трговина глобалистичког обезбоженог света, намеће се као једина слобода овим раслабљеним и непријатељима крста покореним народима, коју они прате без алтернативе. Неприродним убрзањем протока времена и капитала наштампане новчанице немају времена ни да честито буду пресавијене. Од како се и ми, по угледу на суседне земље, упутисмо путем без алтернативе, права је реткост да нам по нека стара новчаница дође у руке. Углавном су нове које још миришу на штампарску боју. Гомиле наштампаних пара распоређују се ММФ-ом и Светском банком дистрибутивним центрима из којих се покрећу зблануте гомиле људског меса сабијене у тесне оквире политичко демагошког терора. Новчанице без вредности купују вредност небитних друштвених појава, обезвређујући Богом установљену битност. Ово је начин којим су се небитне појаве успоставиле за битност а битност за небитност. Новотарије које руше све што је давно пре њиховог измишљања постојало. Свака промена места битног и небитног зове се заблуда. За успешно довођење у заблуду плаћени су бројни заблуђивачи који руше све што је био пре њих. Продајом рога за свећу заблуда се учвршћује у свим друштвеним односима утемељујући владавину новотарске лажи. Самоћа је место сусрета Бога и човека због чега се широке народне масе, из за то задужених центара, непрестано гурају у гомиле обузете новотаријама у којима се најлакше доводе у заблуду. Живети свесно или бежати у колективну несвест која се намеће са свих места извитопереног друштва, отворено је питање за сваког појединца. Највише је људи који о изокренутим друштвеним вредностима кажу, ја о томе не смем ни да мислим. Шта је било пре Француске револуције, пре Америке, пре фудбала и кошарке они не смеју ни да мисле. Који је то Бог био пре свега и од кога и кроз кога је све почело они не смеју ни да мисле. Такви потону у колективно несвесно препуштајући се да буду слепци туђом руком вођени кроз свој живот. Што је више несвесних то је Богу и њудима неодговорној власти лакше. Неодговорна власт и несвесни гласачи део су спојеног суда у коме се крчкају животи и оних мањинских свесних појединаца. Национално освешћен појединац неће ћутати гледајући како неодговорна власт ради против националних интереса. Верски освешћен појединац неће ћутке посматрати како му се вера продаје за вечеру. Освешћен човек је брана свим преварантима који своје личне интересе стављају изнад националних и државних интереса. Данас кад нам силе пакла комадају националну Цркву и државу свесни појединци не смеју да ћуте, због чега им друштвени тонци искључују тон. Управљање масама организовано је штампаријама пара док се Бог бави све усамљенијим појединцима. Штампаријама пара организовани масмедији постају покретачко навођачке силе обезглављених народних маса. Телевизија је двадест четворочасовни излог друштвеног живота у коме се шепуре новотарски друштвени ауторитети гладни саморекламерства, произведени вољом штампара новца. Парама без покрића успостављају се односи из рачуна. Парама без покрића воде путићи од девојке до младића. Бракови из рачуна задужени су да на мртвој тачки одржавају суноврат наталитета, а цемент корупције учвршћује односе људи и институција. Парама без покрића штанцују се војске форматираних људића. Стручним службана, за то плаћеним, људи се форматирају новотарским форматима А, Б, Ц и Д у распону на вредносној скали од 0 до 10. Мањим друштвеним форматима у којима се људи по нужди налазе и оним крупнијим до којих се срећнији сналазе. Форматима из којих је смртном човеку готово немогуће искорачити ни својом ни божијом силом. Узалуд преображај духа и промена животне енергије ако се стручне службе не желе позабавити променама људског стања и делања које ову промену неминовно прати. На несрећу оних срећних сваки човек мора кад тад да остане насамо са Богом. Бог који је самоћа пре свега и почетак свега, који се подједнако налази у свему и изван свега, који својом самоћом обухвата све живо и свему живот даје стрпљиво нас чека. Да ли ћемо са Богом остати насамо током свог живота или његовим престанком, за човека је тајна са којом се сам мора суочити. При овом неминовном сусрету Бога и човека, човек скида са себе друштвено одређени формат и стаје пред Бога го. Борба за истину вере једном предате Богом тешка је и мукотрпна пуна одрицања кроз личну жртву.Званична, службено наметнута и брижљиво форматирана истина даноноћно је контролисана тајним службама. Једногласност јавности не сме бити испуњен дисонантним тоновима. Фабрика друштвене мисли је задужена да члановима друштва понуди две истине од којих ће сваки појединац да изабере једну којој ће бити веран.За вечну истину вере нема места између ове две друштвено објављене истине. Од ове две понуђене истине зависиће комфор и благостање сваког члана друштва. Да би дуго и срећно живео пусти се да те вода носи и не таласај. Све страховладе фунционишу на сличан, а опет свака на свој начин. ''Страх животу каља образ често'' зато је живљење безобразно а корисно одавно постало Ин. Критичко размишљање на време је протерано из модерних људских друштава, изузме ли се друштвено прихватљива критика у оквирима оне две друштвено одобрене и оквирно форматиране истине. Критике која својим критичким стрелицама погађа двојке и тројке на истакнутој мети јавне критике док намерно промашује деветке и десетке. Као стрелац пикада погађај двојке и тројке, пази да десет не страда и ускомеша остале бројке. Бунтован, не до сржи, до дисидентске плате, где бифтек у ситости држи и цветају воћне салате. У кругу хвалитеља и хваљених нема места за непредвиђене, бескомпромисне и непредвидљиве. Овим кругом протиче новотаријама затворено време којим управља новац. Новци врше све, од промоције књига аутора великих формата, до расељавања домаће радне снаге по страним фабрикама Пољске и Словачке. Од Фијата до Рио тинта паклено коло води без подлоге на камаре наштампана кинта. Под санкцијама моћних и бојкотом немоћних ступао сам у ово што јесам данас. Не учествујем у томе што се зове смутња и пометња али учествујем против тога у име Бога који је пре свега. Због овог неучешћа и учешћа, самоћа ми је најбољи друг у скучености друштвено наметнутог формата. Уовчио сам зато што се нисам уновчио. Време је новац који продаје и купује лаж својих новотарија. Талант ми закопавају, сахрањују ме живог, правог ме сакривају, откривају ме кривог. Научен сам да су сви људи добри док се не докаже супротно. Живот ме је научио да свако ко се усуди да послуша Господа и потруди се да даровани талант од Господа умножи а не закопа, излаже себе опасности да буде жив закопан у овом свету закопаних божијих дарова. Светом који се некад покретао по божијем поретку и даровима божијим данас се управља парама без покрића. Глобализација је друго име за колонизацију. Глобалистички колонисти свим средствима запоседају туђа наслеђа, стварајући од колонизованих народа слуге и од себе господаре. Глобалистичка колонизација се спроводи на свим нивоима освојених колонија, од локалног до националног нивоа власти. У градовима колонизованих земаља колонизатори постављају на власт своје слуге из колонизованог народа који су и сами колонисти у новоосвојеним градовима. Глобализам је господарење на туђем наслеђу и протеривање са свог наследства. Дођоше дивљи и истераше питоме, одавно говоре православни Срби духовног наслеђа. Срби материјалисти најурени са свог духовног и материјалног наслеђа у трци за стицањем нових материјалних добара постају првоборци против духовног и материјалног наслеђа људи чију свакодневицу освајају.У првим редовима друштвеног живота, колонизованих земаља и градова седе колонизатори а протераних домородаца нема. Биће двоје једно тело, говори апостол мислећи на Христа и на Цркву. Апостол препоручује хришћанско јединство до срастања у једно тело Бога и човека и свих верујућих душа. Модерно време је време раскола а не срастања у јединствено духовно тело. Модерно, материјалистичко време поставило је потрошача на место величанства, одакле га последњим догађањима свргава. Расап је задужен да не буде срастања. Расап и хитрина себичног сналажење у расапу. Расап и сналажење под нагоном врага и контролом ђавола углавном се обавља у градовима претвореним у тркалишта обездушених тркача. Нема оних који су се преселили у градове а који се нису снашли. Зато су градови претворени у људска станишта у којима нема истинског духовног срастања. Тамо где су Бог и Анђео управљали људским душама на Путу Истине и Живота у модерно време глобалног расапа и користољубивих сабрања управљачи кризама воде своје прелашћенике путем експресног сналажења. Нема тога који дође у град који се није докопао градског комфора. Грађани који су се снашли стоје у борбеном гарду наспрам свих који не пристају на сналажење супротно срастању. Тамо где је некад било једно срце и једна душа, данас влада једноумље обманутог рационализма. Да је град сраслих у једно духовно тело правовремено заузео гард према придошлим колонистима, данас старо градско језгро не би имало колонистички гард окренут против себе. Кад ти прах испрате звона Плач се слегне и гунгула Од свих твојих милиона Остаће гомила нула Док ти душа страхом гнана Провлачи се кроз митарства Сетићеш се земних дана Непочинства и варварства Пролазећи кроз нигдину Стичући земаљско ништа Одбацивши верност Сину Због кулиса позоришта Ти пут расу низ то друмље Окружено одсвуд тмушом Што у занос баца умље Завадећи срце с душом Дружећи се са самоћом Помно пратећ кретње њене Згрозих се том бедастоћом Што ти скотске шири зене У том мору потонућа Поцепаних једра душа Где сви беже од сванућа У сласт греха који куша