ЛИЈЕПА ЕВРОПСКА А НАША

ЛИЈЕПА ЕВРОПСКА А НАША ИДОЛОПОКЛОНИЧКА

Остаде готово незапажено да су Београђани у великом броју нову годину, светску а нашу, дочекали поклоњењем новоизграђеном идолу прелазећи до јутра преко воде. Како је ово била новогодишња ноћ мало је вероватно да су том приликом били жедни. Али како их је предводио и преко воде преводио први човек идолске Србије, светске а наше, која се служећи скупим идолима башкари у раљама Европске Уније, Борис Тадић, готово је сигурно да их ни жеђ неће мимоићи мада са закашњењем.

Председник Србије светске а наше, која је по опробаном рецепту РТС-а власништво свих грађана Србије, ХА! ХА! ХА!, Божић је провео у Високим Дечанима, молитвено и радно, дајући богословске инструкције европејски пожутелом и осмом тајном постављеном ''владики'' и интервјуе вредним и радним новинарима.

Председник је све ово урадио под европским небом, дакле примерено актуелном тренутку и на нивоу нове идолопоклоничке реалности.

Уз пут је мало задржаван од стране самоопредељених демонстраната из редова његових мирољубивих комшија, доказаних стручњака у трансплантацији органа отетих Срба.

Само недељу дана касније, на прослави двадесетогодишњице Републике Србске био је ''таргет'' у тајности планираног атентата и само захваљујући молитвама жутог монаштва и папској индулгенцији остао у животу, још чвршће решен да нас предводи у нове Евроатлантске победе. Ове године пред Србима су избори које треба решити решењем већ решене укрштенице које гласи, Европска Унија нема алтернативу.

 Очигледно да се наша безалтернативна матрица мења неким новим евроатлантским ветровима. Кроз нашу досадашњу словесну историју безалтернативна матрица, бар досад, увек је  била Православље нема алтернативу. Живот у две димензије и  два Царства временском и вечном.

Живот физички подређен животу духовном, одговоран у садашњости огледа се у Хришћанском огледалу вечности у непрестаном труду да се не одступи од вечних идеала.

Због ове Богом уграђене матрице ми смо у својој историји много страдали, крст носили и сва обећана, вечна блаженства заслуживали под прогоном и мржњом света у времену, све Христа Бога ради. Поред све мржње и прогона увек смо остајали верни Закону Божијем и никад нисмо одступали од њега у неким већим размерама. Дешавало се да појединци и групе заблуде али је народна већина остајала на путу Божијих заповести.

Никад се у нашој историји није болест наметнула здрављу, безакоње закону, лаж истини и никад се зло није зацарило над нашим народом. По први пут у Србској историји ово се десило у време комунизма прикривено и под велом тајне а доживело врхунац за време председниковања Бориса Тадића и то као јавни идолопоклонички устанак против Закона Божијег.

Они који су плаћени да бране ред и мир  изашли су на улице да за дневнице бране једну извитоперену групацију побуњену против Бога и прогоне оне још остале верне Закону Божијем који су се дигли на ноге против претварања Београда у Содом. Овај србски содом у коме идол више вреди од Бога и човека налицкан је и нашминкан као и она блудна Европа где нас његови многославни прваци против наше воље воде. Пресијавају се улице и мртве зградурине престонице више вредне од бесмртних јата душа србских мученика. Лепе зграде, као онај храм од ког не оста ни камен на камену. Клањају се идолима окамењена људска срца, немајући саосећања са једнокрвном и једноверном браћом која посрћу под терором и теретом атлантско-европског идола, мртве ствари надвредеше мртве душе па се људи по стварима мере.

Кога примише монаси у Високим Дечанима, председника Србије или администратора Е.У. и  разбијача Србије и какви су они који га примају. Ко не сабира са мном расипа, рече Господ а папа човеко-бог Европске Уније одавно не сабира са Христом, уместо чега расипа Православне Хришћане сабирајући идоле.

На овом нашем делу Балкана, или како рече Тадић: ''под овим парчетом европског неба'', води се подмукли вековни рат од стране нападача језуитске интернационале против  нас Срба који се од нападача бранимо. Увек је било издајника и пребега у противнички језуитски табор али то су била спорадична преумљења и појединачне издаје. Данас се то преумљење организовало и кроз политичке партије омасовило и то излажење из србског хиљадугодишњег православног ума прогласило за пут без алтернативе.

Преумљење народа већ преумљеног по Христовом уму није прогрес него повратак окупане свиње у каљугу и повраћање пса на своју бљувотину. Шта ће нама православнима римски папа који нас је Бог зна колико пута досад покрштавао усташким камама и јамама. Папа бог и отац Европске Уније не може нам ништа ново понудити изван свог добро познатог репертоара, Србе на врбе у јаме и под каме. Папска држава је светска освајачка сила која Нато силом и парама покорава и покрштава, или, још тачније, раскрштава правоверне и производи кривоверне и кривоумне. Папа је себе ради и светске власти ради, одбацио Христа Цара и себе прогласио и Богом и Царем а Царство Небеско није земаљско. Православнима је место међу православнима а не Латинима,. православни Руси, Бугари, Румуни и остали православни народи јесу народи са којима Срби једном вером и једним Духом могу постићи Духовно братство у Христу Исусу без себичних претензија. Божији Дух, Дух Свети у православним народима је сачуван вером, није од њих одступио, док у Ватикану новци врше све. Потребно је само препознати ко је остао суштински православан а ко само формом док идолима служи. Новогодишње активности председника лепе европске а наше јасан су показатељ ко је са ким и за кога.

ЛАЖНИ ПРОРОЦИ

Сваки човек ће дати на суду Божијем одговор за своја дела и за сваку изговорену реч. Бог захтева од човека одговоран живот по заповестима које му је дао и за извршење заповести обећава му награду у свом вечном Царству. Син Божији позива људе на живот у братској љубави и слози, свакоме даје посебне благодатне дарове и позива све да се по датим даровима препознају и по мери дарова саберу у једно духовно тело коме је Он сам глава. Сваки човек позван да испуни пуну меру раста благодатног дара Христовог у себи и да тим даром служи на опште добро. Невидљиви владар овог палог света, који је људе преластио пролазним земаљским уживањима, који делује кроз људска срца и који је кроз јеврејски народ на смрт осудио оваплоћеног Сина Божијег и данас кроз срца која су му се продала за пролазно уживање води рат против Сина Божијег.

Људи који су срцем одбацили Христа у замену за себично уживање и делају и причају неодговорно, речи их не обавезују нити их страх Божији плаши. Из своје и сатанске лукавости ови на просте, искрене људе гледају као на мање вредне и презиру их као Јевреји Христа. Надмени, уместо да се сабирају у тело Христово и делају на опште добро, продају се за Јудине сребрњаке, издвајају се из тела Христовог и удружују у користољубиво тело издајника Јуде, који служи властодршцу у времену, који браћу тражи међу себи сличнима лукавима и користољубивим. Пошто себе виде већим од остатка народа у ком се родише, захтевају право на веће потребе, за себе траже више и лепше, незајажљиво грабе животне радости  док другима остављају жалост и муку живота.

Обацивши простосрдачност и чистоту срца, заволеше славу света, презреше оне који нису славни, зато непрестано раде на усавршавању вештине помоћу које се одржавају у првим редовима живота.

Владар овога света који је распео Господа Славе, за службу  вештака у лагању којом му служе, кити их ловоровим венцима а они са њим заједно Хришћане ките трновим.

У њихове затворене кругове улази се одбацивањем Крста и личним распећем Христа. Одрицањем од Цара Христа предају се у службу сатанских вештака, лажних пророка. Живот им постаје лакоћа и богатство телесног уживања, кровови се спуштају пред њима да са њих проговоре.

Непросвећени их помно слушају дивећи се њиховим вештим речима и следе их у стопу. Њихов пут је пролазна слава која се завршава вечном срамотом, уживање које се завршава вечним мукама, али то је њихов слободан избор.

Ови људи одувек су се звали лажни пророци а Свето Писмо каже да ће се нарочити намножити у последње дане. Овакви се диве појединим људима на власти ради добитка, оправдавају кривог и окривљују правог за неправедну плату а данас их највише има тамо где обичан човек нема приступа, на телевизији и по свим новинама. То су те куће које пред њима снизише своје кровове да би се они попели и да би се глас њиховог непогрешивог разума могао на далеко чути. Свакодневно су по свим телевизијским каналима одакле пуне празне главе мишљењима својих мецена а наших властодржаца. Кад се власт промени и они промене своје приче, промене приче али не престају да причају. Они који живе тренутним стремљењима по стоти пут их слушају као да их слушају први пут и верују у сваку њихову изговорену реч. Ко да им не верује кад су прошле године добили једну награду а ове су кандидати за другу, па награде су доказ њихове изузетности. Дан за даном, награда за наградом, нестају године и векови. Са њима нестаје и Србија, смањује се, топи, уместо да живи од властитог рада издржава се кредитима ММФ-а. То овима који Божије власништво над душом предадоше властодршцима овога света ни мало не смета да причају своје занимљиве приче. На против, што народу више муке и жалости, то њима више среће и радости за анестезирајуће приче мученима и жалостивима. Причају ли, причају, голицају уши оних који заборавише ко је Светлост света и пођоше за овим лажним свицима. Синоћ сам принудио себе да гледам и слушам једног од ових ловорикама окићених како лежерно прича своје приче сигуран у сопствену величину. Сит живота и напитих страсти, он у саговорнику не виде једног од оне најмање браће Христове, што је овај заиста био, него једну буву која га омета у себичном уживању и коју треба спрштити. Нормално,  као и увек, он је био адвокат актуелне власти и њених промашаја а његов саговорник њен критичар. Сатанизмом се стиже до хедонизма, није ни чудо што многи Божији сведоци посташе ђавољи адвокати, а кад могоше они што не би мог'о и овај.

РАЗБИЈАЧИМА РЕЖИМСКОГ МРАКА

Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана неприступној незнаном јунаку. Испод великих имена базди задах партијске стрвине и мучно притиска слузокожу носа. Мрак и смрад на сламку надувених партијских пувала загушио све приступе звезданом небу и сунчаном дану. Саплићу се слепци у тами истеклој из пера мародера речи, док ови, ко и сви мародери, скидају вредност с мртваца. Најамници писане речи, претворише дрво познања у дрво себичног уживања с ког беру из опште несреће сазрелу самољубиву срећу. Лепо је бити паметан и начитан а може и користити телу ако се прода душа. Како Апостол рече, ништа ми не вреди ако знам све тајне и сва знања и Анђелске језике говорим а љубави немам, ништа сам. Мрзост је наопака љубав ништавила, лицемерје изврнута истина ништавила, плаћеник наопак идеалист род неверни и покварен у служби оца лажи. Орлови окупљени око партијских лешина закриљују небо својим црним, крвљу умрљаним крилима. Живе душе слуге Живога Бога знају за стид пред људима и страх пред Богом, овим орловима што се стрвинама хране стид је давно заборављено осећање страх Божији потиснут животињским задовољењем најнижих страсти. Оваквима је једино потребна двадесет четворочасовна пажња и дивљење неупућених у тајне светског успеха на путу до алеје великана и добијају је. Мисли им рефлектују мрак душа, није чудо што је небо над Србијом црно.
Овако је у некад мом граду из ког ме потиснуше они на привременом раду код временског кнеза. Доживотни претплаћеници на успех под, увек будним, рефлекторима партијских инсталација.
Истина је проста, лако описива и доказива са мало речи које благодаћу исијавају. Удаљавање од истине праћено је немилосрдном инфлацијом, речи се умножавају уместо благодати која се повлачи. Људско знање расте насупрот истини, човек се подиже на Бога. Узраста умноженим знањем, претоварен речитошћу врца, суверено господари све већим простором освојеним кроз људска срца одвојена од Бога. Природне, духом непробуђене очи, гледају га као Бога свезнајућег и свемогућег. Као Бог, лагодним уживањем за лаж купљеним зауставља старење, године носи ко сламке без умора. Лажни пророк најамник владајуће лажи у служби оца лажи уздигнут као Бог. Обмањује телесне очи окатих слепаца, слепац који гомилу слепаца води са собом док рог продаје за свећу себично грабећи пролазну срећу. Алеја великана последња станица ових наводаџија сатанских кланица а затим вечни мрак коме свим умом служише поробљени својом грешном природом.
Незнани јунаци у име Светлости, вечност налаже разбијање режимског мрака, буђење из сна вековима тканог. Мученици истине, злопатници које нечастиви не поткупи уживањем па вас мучи и мори свим мукама и морама овога света, Светлост за навек рођена походи вам срца. Ваше мисли нису ваше, рефлекси вечне светлости из срца вам исијавају. Све вас је више по незваничним електронским гласилима, пишете идеалима служећи, без плате, док они своје наплаћене штампане лажи деле бесплатно по улицама градова. Незнани јунаци, ви сте знани Ономе који вас позва да Његовом светлошћу разбијете мрак и јачи од ових синова лажи што се часте својим преварама, окружени и чувани нечастивим легионима. Са вама је благодат, са њима паре овога света, са вама је Бог и Небеска војска, са њима пролазна светска сила. Из дана у дан, милиметар по милиметар освајате им простор и време, светлост слободе расте, мрак се проређује, Србија се буди. Витезови речи, плаћеници речи дрхте пред вама, незајажљиво умножавају око себе чуваре својих страхова. Узалуд им све, Србија се буди. Светлоносци, ви се умножавате и растете, они се смањују, једног по једног гута их мрак коме су служили. Што их је мање, појављивања су им бројнија, обљутавеше и многим појављивањима згадише чак и оне духом не пробуђење. Од четири ветра дођи Душе и дуни на уснуле да се сви Срби из сна пробуде и прену.

АКТИВНИ БОЈКОТ ИЛИ ПАСИВНИ ИЗБОР

Лидер Напредњака а по многима Назадњака, Томислав Николић у свом обраћању јавности води кампању против свести освешћених гласача који позивају на бојкот избора. Лидер који се прославио цепањем СРС, предајом Тадићу добијених избора 2007. и штрајком глађу, поручује бирачима да на наступајућим изборима изаберу онога кога воле. Он још каже, шта вреди бојкот, ако један изађе избори ће се обавити. Да ли је све баш тако како овај лидер ''Народне Србије'' каже. Где нестаде онај глас Народа глас Божији, није ли Томислав Николић и њему слични обожио самога себе против Божије и Народне воље. Шта ако у Србији има бирача који прозиру улогу политичких странака и са ове и са оне стране националних кулиса неискреног глобалистичког позоришта у режији интернационалне олигархије и то намеравају да пренесу другима. Не занима њега чињенично стање, њега и њему сличне занима власт као једини циљ и средство за испуњење користољубивих прохтева.

Већинска Србија окована ланцима користољубивих најамника светске политичко-берзанске елите, стење обесправљена под терором сатанских закона а они се утркују за власт. Срби на Косову и Метохији барикадама бране право на живот у својој вековној држави Србији на свом вековном огњишту које им светска сатанска сила отима а они уживљени у улогу власти причају празне приче у парламенту о некаквој новој реалности и њима, косовским мученицима пошаљу по неки пакетић.

Запитајмо се чиме су ови политички глумци заслужили реизбор. Ничим, никакво добро нису донели Народу Србије који их је годинама бирао, напротив, многим злим делима задужили су се Народу. На свим нивоима власти и световних и духовних одметници Божији и зли пастири подводе србско стадо под чељуст вучијег кола оличеног у Е.У. За свакога који је и поред свакодневне тортуре која се у Србији против ума спроводи остао мисаоно биће, избори су увелико обесмишљени. Власт је, дефинитивно, место на коме се човек под навалом искушења измеће у гадост пред Богом. Власт која кроз институције система, саму себе контролише, чиновницима које сама плаћа, прелази из власти у терор владајуће однародоване гарнитуре. Све политичке партије у Србији свеле су се на фабрике за прављење неправедних пара за себе и своје. Нема истинске опозиције у Србији  а да ли ће је бити одлучиће Народ једног лепог дана. До тад опозициони рад ће се сводити на празне скупштинске говоранције које увек владајућа жабокречина потопи прегласавањем. Оваква каква је, опозиција је дозволила да скупштина Србије изгласа гомиле закона усмерених против Бога и човека. Ова власт и ова опозиција створише Србију у којој полиција даје обезбеђење педерима и растерује скупове србских родољуба. Опозиција је својим млаким и пасивним ставом допринела да данас у Србији педер више вреди од Србина.

Шта је Томислав Николић урадио у парламенту да заустави растакање Србије, отцепљење Косова и Метохије, пљачкашку приватизацију, затварање фабрика, суноврат свих људских и Божијих вредности.

Зашта је примао посланичку плату двадесетак година, ако се за то време Србија претворила у колонију и контејнер вампирске интернационалне олигархије. Ако се сагледа рад свих политичких странака за последњих двадесет година јасно ће се видети да су оне радиле на корист својих партијских тела и светске вампирске елите која се опија крвљу потлачених народа. Шта ако у Србији има и таквих бирача који не пристају да буду робље и не желе да дају глас онима који их поробљавају. Шта ако се такви досете и организују активни бојкот. Ако не данас незадовољни гласачи ће кад тад бити принуђени да то учине а онда неће бити све једно да ли је на изборе изашао један гласач, не у том случају неће им бити довољна чак ни гломазна партијска тела. Ако се народ који не верује политичкој демагогији професионалних политичара добро организује и поред сваког бирачког места постави свој пункт за бојкот избора, на коме би се предавали гласачки листићи и уписивали бирачи који бојкотују унапред решену изборну трку, не би било слободног простора за политикантске маневре.

При оваквом неодговорном односу власти  и опозиције према бирачима, народ губи на свим изборима, изгубио је самосталну Државу, изгубио је слободу и достојанство, сатанским законима диктираним од стране светске олигархије претвара се сваким даном у покорено и покорно робље. Србски парламент је у рукама светских силника само добро плаћена и посланичким имунитетом заштићена гласачка машина. 

Незаобилазна Народна обавеза би требало да буде престанак пасивног бирања и почетак активног бојкота. Само активним бојкотом у Србији би се успоставила Истинска Народна опозиција распуштеној обести властодржаца. Власт је одраз у огледалу Народа који представља. Ако се Народ избори за своја Богом дарована права и власт и опозиција ословљаваће га са великим Н, као ја у овом тексту. Ако то не учини и настави да буде пасивни преносилац пуномћја над пословима света на оне које му је свет подметнуо, престаће да буде народ и са малим н и претвориће се у поробљену и злу покорну рају.

МИР БОЖИЈИ !!! ХРИСТОС СЕ РОДИ !!!

Србија у турбуленцији, Србска барка на таласима бермудског троугла зинулих да је прогутају са посвађаном посадом, ветровима раштрканом, изгубљеном и пронађеном на погрешним местима.

Тежак је пут којим грешна људска природа корача ка познању Истине. Вера под налетима искушења може да се утврди, али може и да се поколеба и застрани у маловерје и безверје и удави се у млакости. Пут вере је  пут одрицања од своје воље на коме нема места себичним људским жељама. Пут вере гласи ''Оче ако је могуће нека ме мимоиђе ова чаша, али не како ја хоћу него како Ти''. Вера је пут мирења с Богом, прихватања себе у Истини и свог судбинског Крста. Нико судбину не може одбацити, нико од Крста није побег'о, мада су многи покушавали. Патријархално Народно уређење је идеалан облик Народног и Државног организовања по коме смо ми Срби вековима обликовали своје земно битисање. Патријархална организација је наслеђе од наших светих предака установљено нашим Богомудрим оцем Савом. Овакво Народно друштво је сталешко, сваки његов члан не бира сталеж у коме се рађа већ добија оно што су му родитељи својим трудом обезбедили. Прелазак из нижег сталежа у виши био је могућ,. али није био лак, омогућавао га је истински, Богоподобни преображај унутрашњег невидљивог човека који се на видљив начин манифестовао  делима корисним за свеопшту народну заједницу. Ово је био реални преображај појединца по лику Божијем у оном животном окружењу у које је Богом постављен. Сваки појединачни преображај из неразумног детета у формирану људску личност давао је лични допринос преображају свенародног организма. Преображавали су се људи, преображавала се народна свест, преображавала се Народна Држава, све је расло на општу и појединачну корист уз благослов Народне СветоСавске Цркве..

Формираној личности, преображеном човеку, Народна заједница је указивала поштовање као сталешком члану на заслуженом добром гласу а његовом потомству отварала врата за неку другу делатност и прелазак у виши сталеж. Ову Богонадахнуту Народну организацију начео је европски модернизам а срушио комунизам који је прогласио противбожију једнакост која је обрисала дотад важеће разлике у људском квалитету. Школско усавршавање постало је подједнако доступно и интелигентном и глупом и непоштеном и поштеном. Нова правила која је комунизам успоставио давала су могућност брзопотезног мењања личне судбине кроз одбацивање Крста као непотребног терета.

Реални преображај појединца и друштва кроз Крстоносни Пут познања Истине замењен је симболичким, титуларним преображајем, који је налазио нереално покриће у умноженим дипломама које су у већини случаја биле мртво слово на папиру.

Многи су, генерацијама, мимо Истине надмашивали своје људске могућности, постајали велики, слављени и награђивани. Овим вредносним превратом историјски пут Србског Народа кроз комунизам био је константно удаљавање од Божије Истине и приближавање владајућој светској лажи. Светска лаж, својим банкама је несебично  помагала овај пут удаљавања Србије од Бога и своје душе и подчињавања под власт мешетара и банкара. Србиново окружење мењало се и попримало атмосферу зверињака себичних зверова у непрестаном лову на плен.

Брзопотезно, преконоћно одбацивање судбинског Крста и мењање сталежа нарочито је изражено за време владавине Слободана Милошевића и распада предходне масонске творевине Југославије. Његова владавина омогућила је уздизање грешних људских страсти на највише лествице друштвених вредности. Све оно чему Господ Исус Христос говори ''иди од мене сатано јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско'' похрлило је на пут славе.

Забављачи су потиснули мудраце, уметност лагања потиснула истину из света уметности, певачи и певаљке од зла оца и још горе мајке постали су модели брзог и сигурног успеха. За то време заједничка, некад друштвена својина, добијала је појединачне власнике, оно што је вековима и деценијама стварано трудом и парама свих прелазило је у руке повлашћених појединаца. Друштво се поделило на новокомпоновану политичку и естрадну ''елиту'' системски подржавану на себичном путу стицања славе и моћи

и на јагањце за клање које закон обавезује а не омогућава остварење никаквих права.

Нормално да је овај сирови, по лику Божијем непреображени материјал, морао да доведе до националне катастрофе и вредносне турбуленције у којој се деценијама налазимо као пијан човек. Несвесна стихија добила је почасно место творца националне свести, па зар је онда чудо што се национална свест утопила у жабокречини колективног несвесног. Људска упорна самовоља успела је да отме национални организам из власти Божије воље и да га черечи по својим себичним прохтевима. И то не само у овим, горе поменутим, измишљеним сталежима него и у свим другим некадашњим стубовима слободне Србске Државе. Све се изметнуло у своју супротност служећи себичним похлепама и међусобним утркивањима у гадости. Ово је у кратким цртама само једна од последњих етапа на путу пројектованог уништења Србије и успостављања светске банкарске владе преко марионетских режима и свих оних који мисле о оном што је људско а не о оном што је Божије. Али, како то увек бива, Бог оставља Своје Свето и Праведно семе да заустави расап Србског Народа Божијег. Преосвећени Владика Артемије од Бога позван и од лажне браће прогнан испунио је своје вечно позвање издигао свој судбински Крст изнад времног благостања и рекао доста расипању Србског Народа Божијег. Он сигурним кораком следује стопама свог Распетог Бога и свог Мученичког Народа Србског који је сваки силазак с Пута Живота и Истине плаћао свенародном Голготом. Сила Христова и сила Крстова дају му снагу да буде оно Богом освештано језгро Народа Србског, Светим Савом заметнуто а Светим Николајем и Јустином одржано све до Владике Артемија и ових наших од Бога  додељеним нам дана.

Са свих страна наметаним вишедеценијским отпадањем од Божије воље, народ је  последњих деценија  доказао своју неспособност да бира и зато је Бог учинио избор по Својој  Светој вољи, човека Божијег кроз кога ће деловати Својим непобедивим силама и вратити залутали Народ Србски на Пут Живота и Истине. Онај део верног народа који није пао у екуменистичку млакост и европску лаж, познао је дејство силе Божије Истине у овом светом Народном Пастиру и следује његовим стопама препознајући у Божијем избору Вечно Свето Језгро Вечне Свете Србије и свој лични избор. Они други, усудићу се да кажем бројнији, чију је колективну свест и помрачену савест пројектовала узурпаторска забављачка машинерија са њеном псеудо елитом још увек се чешкају по глави упитани кога да бирају на следећим изборима између Кркобабића и њему сличних ''елитних'' младића. Свима њима поручујем понизите се под силну руку Божију и приклоните се Божијем избору а онда ће сами Бог успоставити оно комунизмом срушено Богоподобно, Патријархално, реално, сталешко и Народно језгро под Жезлом Правде Православне СветоСавске Народне Цркве.