Сваки човек ће дати на суду Божијем одговор за своја дела и за сваку изговорену реч. Бог захтева од човека одговоран живот по заповестима које му је дао и за извршење заповести обећава му награду у свом вечном Царству. Син Божији позива људе на живот у братској љубави и слози, свакоме даје посебне благодатне дарове и позива све да се по датим даровима препознају и по мери дарова саберу у једно духовно тело коме је Он сам глава. Сваки човек позван да испуни пуну меру раста благодатног дара Христовог у себи и да тим даром служи на опште добро. Невидљиви владар овог палог света, који је људе преластио пролазним земаљским уживањима, који делује кроз људска срца и који је кроз јеврејски народ на смрт осудио оваплоћеног Сина Божијег и данас кроз срца која су му се продала за пролазно уживање води рат против Сина Божијег.
Људи који су срцем одбацили Христа у замену за себично уживање и делају и причају неодговорно, речи их не обавезују нити их страх Божији плаши. Из своје и сатанске лукавости ови на просте, искрене људе гледају као на мање вредне и презиру их као Јевреји Христа. Надмени, уместо да се сабирају у тело Христово и делају на опште добро, продају се за Јудине сребрњаке, издвајају се из тела Христовог и удружују у користољубиво тело издајника Јуде, који служи властодршцу у времену, који браћу тражи међу себи сличнима лукавима и користољубивим. Пошто себе виде већим од остатка народа у ком се родише, захтевају право на веће потребе, за себе траже више и лепше, незајажљиво грабе животне радости док другима остављају жалост и муку живота.
Обацивши простосрдачност и чистоту срца, заволеше славу света, презреше оне који нису славни, зато непрестано раде на усавршавању вештине помоћу које се одржавају у првим редовима живота.
Владар овога света који је распео Господа Славе, за службу вештака у лагању којом му служе, кити их ловоровим венцима а они са њим заједно Хришћане ките трновим.
У њихове затворене кругове улази се одбацивањем Крста и личним распећем Христа. Одрицањем од Цара Христа предају се у службу сатанских вештака, лажних пророка. Живот им постаје лакоћа и богатство телесног уживања, кровови се спуштају пред њима да са њих проговоре.
Непросвећени их помно слушају дивећи се њиховим вештим речима и следе их у стопу. Њихов пут је пролазна слава која се завршава вечном срамотом, уживање које се завршава вечним мукама, али то је њихов слободан избор.
Ови људи одувек су се звали лажни пророци а Свето Писмо каже да ће се нарочити намножити у последње дане. Овакви се диве појединим људима на власти ради добитка, оправдавају кривог и окривљују правог за неправедну плату а данас их највише има тамо где обичан човек нема приступа, на телевизији и по свим новинама. То су те куће које пред њима снизише своје кровове да би се они попели и да би се глас њиховог непогрешивог разума могао на далеко чути. Свакодневно су по свим телевизијским каналима одакле пуне празне главе мишљењима својих мецена а наших властодржаца. Кад се власт промени и они промене своје приче, промене приче али не престају да причају. Они који живе тренутним стремљењима по стоти пут их слушају као да их слушају први пут и верују у сваку њихову изговорену реч. Ко да им не верује кад су прошле године добили једну награду а ове су кандидати за другу, па награде су доказ њихове изузетности. Дан за даном, награда за наградом, нестају године и векови. Са њима нестаје и Србија, смањује се, топи, уместо да живи од властитог рада издржава се кредитима ММФ-а. То овима који Божије власништво над душом предадоше властодршцима овога света ни мало не смета да причају своје занимљиве приче. На против, што народу више муке и жалости, то њима више среће и радости за анестезирајуће приче мученима и жалостивима. Причају ли, причају, голицају уши оних који заборавише ко је Светлост света и пођоше за овим лажним свицима. Синоћ сам принудио себе да гледам и слушам једног од ових ловорикама окићених како лежерно прича своје приче сигуран у сопствену величину. Сит живота и напитих страсти, он у саговорнику не виде једног од оне најмање браће Христове, што је овај заиста био, него једну буву која га омета у себичном уживању и коју треба спрштити. Нормално, као и увек, он је био адвокат актуелне власти и њених промашаја а његов саговорник њен критичар. Сатанизмом се стиже до хедонизма, није ни чудо што многи Божији сведоци посташе ђавољи адвокати, а кад могоше они што не би мог'о и овај.
Нема коментара:
Постави коментар