НЕКАД, САД И УВЕК

Некад, кад се знало ко је ко, кад је свако знао где му је место, није могло да се деси да се оно поред пута, оно на каменитом тлу и оно у трњу посејано претпостави оном на доброј земљи посејаном а камо ли да га потисне и скрајне. То некад, можда је неко далеко некад, али не толико далеко да је избрисано из памћења. За разлику од тог далеког некад које су многи заборавили а по неко памти, свима је видно да су нам данас од лукавог њиве покрадене, невером посушене и бригама затрњене. Некад, човек није могао да буде оно што пожели ако му од Бога није дато.

Али, времена су се променила, данас се сваком даје шанса да мимо Бога и у инат Богу постане оно што пожели. Некад се ишло једним путем, са једном светлом идејом у срцу, за једном звездом водиљом. Данас, за многим идејама људи хитају многим путевима који до њих воде. Никакво чудо, онда, што се од хиљаде један нађе на правом месту а њих деветсо деведесет девет на туђем. Како лепо рече Свети Владика Николај, има генерала који би били бољи конобари, има из рођених трговаца стасалих лекара и из предодређених кочијаша створених учитеља...

Немир, неред и пометња сасвим неприметно преузеше у своје руке управу од Божијег реда, мира и хармоније. Идолатрија из многих срца потисну веру, небитно битно, профано свето, вештина врлину, лукавство мудрост. Намештења сасвим обезвредише позвања, неискреност се подсмехну искрености а истина се сатера у мрачне ћошкове и поклопи мерицом.

Социјализација човека која се плански спроводи од колевке па до гроба преоте човека из Божије руке и предаде га у руке државе светске а наше. Социјална правда подстицана и заокружена римским правом и зеленашком каматом у директној је супротности са Божијом. Социјализацијом човека спроводи се његова деградација, од некадашњег врхунца Божије творевине човек се социјализацијом стропоштава и преиначује у државно власништво.

Држава ствара и негује своје љубимце, награђује их чашом меда из овосветске медоносне реке која извире из труда неизбројивих пчела радилица. Чаша горчине остаје за оне вредне медоносне пчеле које мед стварају.

Много је данас оних који подижу споменике мртвим пророцима а мало је истинских, живих пророка који се чврсто држе Духа Истине и који су увек спремни да огњем Истине осмуде свачији брк. Дух Истине открива тајне, предходи знању и јури испред времена. Светски дух своје миљенике храни туђим, већ откривеним знањима а не духом откровења. Светски паметари нахране своје памћење готовим знањима од многих откривача Истине откривеним, и то продају као своје у себичној служби својој умноженој памети. Миљеници светског духа не усуђују се да дубље предвиђају будућност али су зато преобимни зналци прошлости. Паметарски дух ствара наопаку памет којој знање предходи и постикује пророчки Дух који знању предходи. Наопака знања превиђају провалију која се испречила на путу испред путника и они су они слепци који слепце воде за руку.

Социјализам, комунизам, либерализам и остали паметарски правци отровне су гране једног истог корена и једног узрока. Корен им ја папска јерес а узрок им је богоотпадништво и човекоугодништво. Затрњени многим бригама и залуђени многим књигама људи почеше да стварају људску мудрост, људску истину и људску правду насупрот Божијој. Никакво онда чудо што њихове истине функционишу по принципу држи буре воду док долари оду а после ћемо садржај бурета лако да променимо. При оваквом односу према Истини никакво чудо што на шаховској табли римског права и зеленашке камате тројански коњи једу пометене пионе. Што се елитизам храни сломљеним ребрима популизма а банализација глобализације провлачи нације кроз канализације. Силазак са ове шаховске табле вечне пропасти могућ је повратком залуталог народа Богу, или нам предстоји бесконачно немоћно таворење у до гуше надошлој лажи и чекање праведног гнева Божијег.

Боху хвала, што ми Срби имамо пастира на месту које му приправи Бог, кога не позивају у прве редове света, него га протераше међу оне, последње, од социјалне лажи одбачене. Само онај који се и сам искушава може разумети оног који се искушава, само гоњени правде ради може разумети гоњенога и само камен који одбацише зидари социјалних зидарија ДОСТОЈАН ЈЕ да се узида на камен од угла, Господа Исуса Христа, Сина Божијег, победника над сатаном, светом, грехом и смрћу.

Преосвећени Владико Артемије молим Ваш Свети благослов, да би ми овај Часни пост био на корист и спасење душе и тела.

ПИОНИЗАЦИЈА ЧОВЕКА И НАРОДА

Мир је друго име за необјављени рат који нечастиви непрестано води против части, а да подсетим оне не малобројне заборавне, вечни носилац славе и части је Бог. Живот је незаустављиво кретање и непрекидни рат свести и савести против несвесних стихија у свету и човеку. Нови и стари човек боре се у човеку за власт над човеком. Стари човек, човек младићког доба чијим венама букте страсти и нови човек, човек зрелог доба који благодаћу Божијом господари укроћеним страстима не могу се никада помирити. Нови човек производ је хришћанског откривења, рађа се одозго Духом Истине и живи по Јеванђељу Христовом у покајању и уздржању.
Актуелни свет, распаљујући људске страсти, враћа човечанство у власт старог човека прехришћанског паганина. На том ступњу људског живота савест бива угушена и власт над човеком у потпуности преузима његова грешна природа. Све је дозвољено ако омогућава продужетак живота и уживања. Морал је мртав, ућуткан морањем стицања неопходних потреба за преживљавање. И елита и народи нађоше се у једном истом ланцу и лонцу у коме се елита иживљава док народна већина преживљава.
У данашњем свету тело постаје идеал коме се идолопоклонички служи. Телесно мудровање које се шири из образовних институција директно је супротно Божијој Истини а телесно живљење пут силаска и пропасти без повратка. ''Покајање или пропаст'', више нико и не чује, убрзао се темпо живота па се нема времена за кајање.
Свет на који смо сами себе осудили, порушио је свет хришћанског братства и на његово место успоставио неопагански свет робова и господара. Појединци и народи одсекавши себе од части изједначише се са бесловесним створовима. У овакав свет увели смо сами себе, у почетку неопрезним одступањем од вечних норми а затим невољним прихватањем, све већег наметнутог, отпадништва. Већина светске популације, омамљена грешним чулима, јурца широким путем пропасти.
Првородним грехом људски живот је претворен у трагедију коју само покајници доследно живе док ђаво за своје следбенике режира непрестану комедију и радосни пир чула на коме новци врше све и чему је крај вечна погибија.
На овом пиру и у овој комедији која се игра на великој, светској позорници, лаж је одавно легализована и законом заштићена и то људским слабостима у комедији лично ангажованим. С ким си онакав си, часна јединка не може да дозволи себи да постане део нечасне целине а то је светска народна већина себи дозволила па сад неоправдано кука.

Ових дана, жандармерија која би по опису посла требала да брани Србе на Косову и Метохији напала је силом те исте Србе, бранећи своја радна места, председника Србије Европске а наше Бориса Тадића и владајући систем коме она и он служе. У Европску Унију, руку под руку са комшијом Тачијем милом или силом.
Референдум косовскометохијских Срба, показатељ већинске народне воље, згажен је голом силом евроатлантских и домаћих чизмаша.
Као што се види проблем Срба, и на Косову и Метохији и остатку Србије, нису само неодговорни политичари, који су у крајњем случају само политичке фигуре у светској шаховској партији, него и већински део народа пристао на статус пиона који се у овој партији највише и најлакше једу и међу собом и од чељусти крупнијих фигура.
Председник Србије није могао сам да оствари паклени план рушења србских барикада на северу Косова и успостављање граница виртуелне државе Косово и он то није сам ни учинио. Иза њега стоји систем масним привилегијама уклопљен у систем светског безакоња које се намеће без алтернативе.
Референдум Срба на Косову и Метохији само је један у низу живих  доказа да је слободна људска воља згажена чизмом оних моћника који слободу презиру док пари ропски служе.

Излазак из овог безизлаза, не налази се у предстојећим изборима на којима ћемо на шаховској табли новим фигурама заменити старе, док ће се партија растакања Срба и Србије наставити у континуитету до последњег пиона.
Једино излазак из онога што се зове изборна превара отвара нам пут из безизлаза и силазак са шаховске табле на којој нас и коњи и ловци подједнако лове и топовима туку.

РЕТРОСПЕКТИВА НОВЕ РЕАЛНОСТИ

Нова реалност о којој нам илузионистистички легиони у служби великог илузионисте, намећу силом медија и политичког имунитета није никаква реалност, то нам само под новим именом плаћени пали духови сервирају стару илузију.

Померену стварност у овом буновном свету наопаких и опаких производе ангажовани ствараоци наручених слика који се за узврат награђени за свој рад башкаре у благонаклоности опсенара за ког раде. 

Владар овог света сабира у топлину свога крила оне који посташе његово власништво а расипа оне који му се не предадоше.

У овом мору колективног несвесног већина плута под водом а на површину испливавава талог који је пљунуо на дно с ког потиче.

Тешко оном, ко је остао свестан у овом мраку несвести, на кога све силе мрака јуришају. Пријатељство са овим светом који је под лажном оптужбом распео свог Спаситеља непријатељство је с Богом. Пријатељ овога света постаје пријатељ Јуде, Барабе, Пилата, Кајафе и Ирода, Каинов сабрат и садруг. Неукротива срца која неодступно чекају Христа Спаситеља, бивају одбачена од синова света.

Промотерима и извођачима финих радова на стварању нове реалности загарнтована је земаљска срећа у овом животу. Министарка игара које уз хлеб представљају основну потребу радног човека награђена је местом у администрацији Европске Уније с платом од тринаест хиљада евра месечно. Радник који има срећу или несрећу да је запослен у Србији има двеста-триста евра и шта томе остаје него да празнину мучно зарађеног хлеба испуни оним играма за које је дотична министарка награђена.

Председник Србије светске а наше, пре једно месец дана, док је манекенисао са лопатом у руци на започињању радова на изградњи некакве фабрике у Војводини, изјави како нас више неће обмањивати лажним обећањима о бајколикој будућности и о стотинама хиљада нових радних места. Председник то више неће радити к'о некад, он нам данас отворено каже да је пред нама још један талас економске кризе у којој ће многи остати без радних места и у којој свако ко сачува радно место треба бити задовољан том привилегијом мањине.

Шта је у овоме нова реалност сем тога што је председник признао да је некада лагао и да то више неће чинити. Поред овога, нова реалност је председникова увереност у силу која га штити и која је толико омоћала да му лаж више није ни потребна да нас построји по свом личном  рачуну и рачуну његових послодаваца. Председник заборави да каже имена и презимена кризе која је у великом делу сконцентрисана око њега, његове странке и осталих политичких партија. Ни помена новој реалности, ово је само ново име за стару илузију.

Осамдесетак људи међусобно се поубијало на трибинама фудбалског стадиона у Египту, што наговештава могућност изливања ратничких страсти и на улице градова. Стадиони очигледно постају све веће реторте за неопходну у компензацију људског незадовољства које је увек било окидач ратовима.

И рат и превара припадају мрачној страни грешене људске природе с тим што ратни порив припада мрачнијем слоју те природе. Али и превара може да сиђе у најмрачнији слој људске грехом поробљене природе где се претвара у рат. На овом најнижем ступњу људске огреховљености политичка превара се носетно претвара у рат против народа. Никакво чудо што у многим земљама и градовима стадиони постају тесни а и сами свет се све више стешњује.

Успешни никако да међусобно изделе и испримају награде. Глумица Ружица Сокић, видно напућених усана прима овогодишњу глумачку награду од прошлогодишње добитнице Секе Сабљић. 

Лаушевићу, кога је председник помиловао, министар полиције односи пасош у Америку. Звезде не знају за помрачења, овај земаљски мрак суђен је нама који верујемо у Један Пут, Живот и Истину и не прихватисмо друге путеве и начине да се винемо у звезде.

Немам ништа против глумца Лаушевића, немам ништа ни против оног мрачног дела његове личности који га је одвео тамо где се налази. Увек сам на страни гоњеног, али оног заиста гоњеног. Имам против тога што неодговорни господари руље кроз своје маркетиншке кампање и трговачке мреже, од бакалнице до бакалнице, направише од њега најчитанијег писца.

Нисам читао књигу ''Година прође а дан никако'', али судећи по начину њене дистрибуције и рекламне кампање, верујем да се ради о ''Злочину и казни'' на карикатурални српски начин и по важећој светској правној логици  она се могла звати и ''Робија прође а робијања никако''. Два живота вредна по две године и ако се само запитамо, шта би било да је уместо два црногорска момка био Брис Татон а на месту Лаушевића неки србски националиста, књига би се, безрезервно верујем, звала ''Закон не зна за миљенике''.

СРБСКИ ЛОНАЦ У СВЕТСКОМ КАЗАНУ

С ове, наше стране брда у овој србској долини већинског плача и мањинске песме у нашем србском лонцу светског казана, крчка се предизборна кампања. Све ври од крупних речи и великих карактера, животворни мирис диже се из лонца и увлачи се у раширене ноздрве уморених бирача. Непомирљиво подељени, политичари од формата обећавају постизборну непомирљивост двеју ''супротстављених политичких опција''. Разбуктала медијска ватра под казаном, гори, димом штипа за очи а у казану разних мирођија, свега има само соли нема, оне праве, необљутавеле и неизгажене светом. Све ове предизборне ујдурме и свађе, као и увек до сад, окончаће се постизборном љубављу. И овог пута сви ће бити задовољни постигнутим изборним резултатима, ако се изузму изиграни бирачи. Демократска превара тече својим непомућеним током и ко ће томе стати на крај, рећи ће неупућени. А ти, неупућени данас, не само у Србији, у целом свету представљају бирачку већину, или како се то популарно каже гласачку машину. Они, неупућени нису одувек били неупућени, некад су знали и Пут и Истину и Живот али су дозволили себи да буду обманути лажју, заведени с пута у непут и затворени у државу смрти.
С друге стране брда, преко седам мора скупљају се војске да зарате међусобно. Светски великаши гомилају месо за велику гозбу птица, Сатана, господар смрти спрема велику жетву обезбожених тела. Жеља за туђим довела је свет до отуђења од Бога, жеља за људском моћи одвела је свет од Божије свемоћи и предала га лажној сатанској моћи ороченој временом. По допуштењу Божијем живот се претворио у пир нечистих духова отпалих од Бога који поткрадоше и запоседоше људска тела и умове. И да није соли земље овај би се пир обљутавелих претворио у злу бесконачност без краја и конца. Али, Богу Хвала, свему има времена и рока а после испуњења рока Суд. Обезбожени свет излази пред Божији Суд за своја безбожна дела као и у досадашњим великим ратовима. Својим одбацивањем Љубави Христа Спаситеља прелашћени свет изводи себе пред Страшни Суд. Мрзост гомила своје убилачке трупе на светском судилишту а синови оца лажи ослепљени похлепом одбацише Онога који отвара очи слепцима па се намећу другим слепцима да их поведу са собом у пропаст. Отпадоше од Бога и предадоше сами себе човекоубици сатани за мало земаљских сласти. Лаж се намеће да постане све у свему и да није оно мало соли то би јој и успело. Наметљива сила упорна сатанска покреће се са свих страна света на Иран.

Осташе за нама дани оковани ледом, отапа се снег и лед са земље али не и са срца. Трагови снегом откривени још стоје пред нама, док их заборав не избрише. До овог мраза нисмо ни слутили колико нам људи у свим градовима Србије спава по гробницама. Сасвим неопажено постадосмо земља гадаринска из које свињари испратише Господа Христа, дебелог крда ради. Да не беше овог снега и мраза не бисмо никад сазнали шта све логори градова и пустиње села у својим непрозирним утробама скривају од очију колективним сном омамљених. Стари и немоћни заборављени по селима и градовима прехрањивани су горским службама са шумском дивљачи. Не паде снег да прекрије брег. Све више је трагова оваплоћених демона на пијаци гадаринској на којој се тргује људским слабостима.
Опустошени мрзошћу и утопљени у колективно несвесно разумљени пиони света с поносом се шепуре истичући своје мане. Изгубивши кључ ризнице Божије премудрости ови окати слепци не да пипају по зиду него покушавају да што више за собом поведу. Имају очи а не виде, имају уши а не чују полудеше говорећи да су мудри. Карикатуре грешног света разлетеше се светом ко јата бумбара да испуне налоге материјалистичких потреба светског капитала.

Сви су људи грешни, ни добри ни зли и добри и зли само је један Бог добар. Добри данас већ сутра покажу своју злу страну, променљиви као време које их својим духом покреће. Тек прикључењем вечном Духу Истине човек устаљује свој став по свим питањима и на свим линијама повлачи границе преко којих се не може и не сме. Има и оних људи који свој животни став траже с намером да га устале духом времена, ови се безуспешно поистовећују са временским нормама које се непрестано мењају за разлику од апсолутних норми Божијих. Избор хармоније са којом ће се ускладити остаје појединачној слободи сваке људске воље упркос наметљивој најезди светског духа.



Пријатељи Божији, као носиоци љубави и братско-пријатељског духа пријатељски су расположени према свим људима. Немају амбиције да постану уважени пријатељи света и ретко кад учествују у светској подели части и власти, уместо тога задовољно служе непролазном закноу Божијем. Знајући да на овај свет ништа не донеше и да са њега ништа неће ни понети, задовољни су кад имају храну и одело. За разлику од њих гостујућих у овом свету, свет, који се одрек'о скромности, своје пријатеље покреће сасвим супротним тежњама. Мрачни владар овог света  из својих зидарија избацује Христом обасјане и у Христу пробуђене оне који чуше ''устани ти што спаваш па ће те Христос обасјати'', чуше и усташе, е баш ти несташе из очију света да их у свету више нигде нема. Светом управља дух палог анђела луцифера обмањујући палог човека заробљеног колективним сном. Под његовом чародејствујућом управом свет је херметиком затворен у самртну опну великог јајета коју малобројни пробијају да удахну Животворни дах Неба. Унутрашњост овог огромног јајета уређују поглаварства и власти под луциферовом управом легионима злобних духова. Ова поднебесна хијерархија није од крви и меса али тежи да се оваплоти и ево у наше дане се оваплоћује кроз светску политичко економску елиту одрођену од свог народа и сабрану у себичном користољубљу. За то време народи света по старом и опробаном рецепту хлеба и игара ропски раде за парче хлеба и даве се у сервираним забавама за широку публику.

На светском нивоу та илузија изгледа од прилике овако: берберин у Индији шиша и брије за десет рупија, рад је обезвређен дотле да сви у Индији раде готово џабе, док зараду односе они који уместо да и сами раде управљају тржиштем рада и профита. Милиони бескућника у Индији спавају по улицама али зато је у Индији и најскупља кућа на свету, власништво неког ''пословног човека''. Оваква Индија поред Русије, Кине и Бразила постаје део добротворског тима за спасавање посрнуле економије и индустрије Америке и њеног трабанта Европске Уније. Мајсторски осмишљен начин пљачке сасвим осиромашеног светског економског робља и сливање светског капитала у једну касу. Сви народи према својим могућностима пуне једну исту касу из које се покрећу њихови државни механизми и корумпирана светска елита. Сви за све своје а народима хлеба и игара, тениса и одбојке и по неко пиво у замену за украдену слободу.

Дакле, и ово што се иза брда ваља биће још једно у низу међусобних ратовања народа, можда последње а можда не, то само Бог зна. Сви знаци указују да се светска популација врло лако може свести на ону пројектовану златну милијарду послушних робова.  Да ли је тако показаће дани пред нама.