Све за Христа, Христа ни за шта !

Ми који смо остали нерасрбљени Срби, који смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа у Христову смрт и Васкрсење и све вредности овога света превредновали у другоразредне садржаје пролазног биолошког живота. У складу са захтевом који време изнесе пред нас дужни смо да једнодушно поручимо Преосвећеном Епископу Артемију: Пастиру Добри, наш живот и све наше наде још нашим мудрим прецима пресељене су са земље на небо одакле и Спаситеља, Господа Исуса Христа очекујемо. У свету живимо али нисмо од света, светску власт и светске законе поштујемо, али на првом месту закон Божији који је љубав изнад свих земаљских закона. Он каже поштуј Оца свога и Мајку да би ти живот био дуг и срећан. Наш Отац је Бог, Отац, наша мајка Црква Божија, у великом и вечном, и наши биолошки родитељи у нашем личном, пордичном животу. Дужни да наше и биолошко и Духовно очинство и материнство бранимо својим пролазним биолошким животима, стајемо уз Тебе свим срцем, душом и умом и свом снагом својом у одбрану светиња, Цркве, Државе и Душе. Због наше охристовљене свести да нисмо једино биолошки егземплари, већ да смо и бесмртна Духовна деца Божија, гинули смо од Светога Кнеза Лазара, преко бесмртника Ђакона Авакума, хаџи Ђере и Рувима, бесмртнога Вожда Карађорђа до бесмртног мајора Гавриловића и Драже Михаиловића, и многих,још знаних и незнаних јунака и витезова Крста Часног и Слободе Златне, не допуштајући туђину  да нас пороби. Дубоко уверени животним сведочанствима генерација својих бесмртних предака да смо ропства света ослобођени Христовом истином, ми данас као оковани вуци трпимо ово еконосмско ропство. Преосвећени Владико Србији глава треба она одсечена у радовањском лугу, иначе ће нас ови што дебелим месом живе и делају пећи у тигањима као што су Макавеје. Ми деца Божија у овом злоподобном свету, најмањи апостоли Христове истине, мали прозорљивци и распети царевислуге на земљи, славног Цара на Небу. Све људе волимо као браћу али знамо који је брат хришћанин а који Каин. Каина не мрзимо, напротив жалимо га и дали би смо све да се и он спасе и врати спасоносној истини, али немамо права да икоме намећемо своју вољу поштујући свачију слободу. Такође не дозвољавамо да је нама неко други намеће, пошто је спасење одлука слободне људске воље. Сви ми кроз тајну крштења примисмо исте Божије дарове. Хришћани у свету позвани на праведан живот у Духу истине, са задатком да се рађамо и множимо, да обрађујемо своје њиве и Богу се молимо за све људе и власти. Ту су и друга наша браћа, ревноснији хришћани који се заветоваше на уски пут свештенства и још ужи монаштва..

Дакле Бог и Отац, Мајка Црква и хришћанско православно братсво. Он Отац, Она Мајка, и ми деца. Никога не земљи не зовемо оцем сем кроз Оца Небеског удостојених те части. Очинство је за Србе љубав  која се благодатном силом у нама буди кроз поштовање и протеже се искључиво на  Духовна чеда и оце, и никад се не намеће силом. Наметљиви папски ауторитет који тражи покоравање папи стран је нашој духовности. За нас Православне Србе папизам је увек био непријатељ који никад није презао да нам се и најгорим непријатељским делима наметне за лицемерног пријатеља господара. Није ни чудо ако се уз помоћ Духа Светога одмота какво је истинско папистичко Зверују. Папизам је на првом месту Оцеубиство зарад отимања круне земаљског царства.

На другом месту он је инцест папе са заблуделом мајком црквом ради проглашења папе папом, а на трећем братоубиство и због свега или пре свега отпадништво од Светога Духа и благодати Божије. Бог је постао човек да подигне палу људску природу својим благодатним божанским силама. Човек иако боголик и саздан од Божијег материјала не може да испуни пунину Божију због своје грехом рањене природе. Господ Исус Христос једини је био савршени и Бог и човек и другог савршеног нема, нити га може бити. У сваком човеку постоји нека људска слабост дакле грешка и непогрешивих нема. Папа се саплео о Угаони Камен пожелевши првенаштво и стропоштао се у поглавара земаљског. Господ Исус Христос каже “Ономе који побеђује даћу да седне са мном на мој престо, као што и ја победих и седох са мојим Оцем на његов престо”. Ко има ухо нека чује шта Дух говори црквама. “Моје царство није од овога света”, дакле престо на који безгрешни Син Божији и једини савршени човек седи поред свога Оца Небеског није Рим него небески Јерусалим. Шта онда хоће папа, чију децу то, он тражи, Ми Срби већ имамо Оца Небеског и очеве земаљске, биолошке, а очух у српском народу долази тек кад отац умре или се мајка разведе, а то са мајком нашом Црквом и са Оцем Нашим Богом није случај. Шта, дакле, да поручимо том римском, са грешком, папи, шта друго него заобиђи нас силниче земаљски и иди својим путем. Не дирамо те и не дирај нас, Христови смо ти ми и Савини, Небески не земаљски, ни мртве нас, не могу, ни да поробе, ни да убију зато нас убијају по више пута, али и поред свега тога ми живимо и то вечно у Господу Христу Исусу који нам даје моћ и живот вечни. Преосвећени Владико Богоносни! нека Бог да, да се око Духа који Собом проносиш Србијом обавије она витешка победничка мишица, устрашена једино од Бога и одлучно каже Не овом гмизавом походу политике енциклике.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић.

Пастири

Успешност пастира не огледа се у високозвучним речима него у простим делима.  Пастирско дело је пастиру поверено стадо.

Ако се стадо умножава, ако се овце гоје, ако нема болесних и залуталих пастир је добар. Стадо је дакле живи сведок пастира.

Сви смо ми пастири. Пастири својих душа, пастири помисли које нам немирне истрчавају из срца и као распршено стадо лутају по пашњаку ума. Треба их одвојити црне од белих, овце од коза, овнове од јараца. Треба их водити на пашу Божију, враћати залутале, лечити болне, бдети над њима даноноћно. Чувати их од вука старог лопова који их са својим чопором усамљене, залутале и уморене лови. Затим треба бити добри пастир својој породици, жени и деци. Треба их упутити на Пут Истине и Живота у пребогатом избору неоном окупаних булевара који се завршавају сумраком ума срца и душе.

На крају долази стадо народа Божијег где сви требају бити сити и напити, пронађени и намирени ушушкани и сачувани добрим пастиром.

У каквом је стању данас наше народно стадо и шта тај живи сведок може да посведочи о својим пастирима.

Пошто нисам овлашћен да говорим у туђе име, нико ми не може ставити руку на уста да не говорим у своје име и зато ћу покушати да то учиним.

Дужност ми је да на почетку представим себе. За два месеца напунићу педест три године дакле зрео човек. Ко сам нико, шта сам ништа. Пријатељ Божији, самим тим непријатељ света због истине коју не могу да прећутим.

Шта је истина питаше Пилат Онога који је Истина.

Истина је Господ Исус Христос, истина потврђена кроз дела, љубав која дела. Делатно волети ту љубав која дела Њега Бога Живога не можемо без Њега. Кога је предодредио, њега је позвао, кога је позвао њега је и оправдао, кога је оправдао њега је и прославио. Дакле није до онога који хоће него до Њега који позива, оправдава и прославља.

Мучен непријатељем људског рода постао сам пријатељ Божији. Многим мукама и невољама гоњен од рођења до данашњег дана, без најдражих у детињству, без материјалног ослонца у материјализованом свету, без могућности и жеље да подмитим пријатеље, без саговорника,сам, шта сам могао него да најдраже, срећу, пријатеља и саговорника потражим у Богу. Вером се окренух Творцу времена и простора и свега што из њега створеном материјом живи и његовим Духом дише. У Богу се смири душо моја у свом Творцу и избавитељу. Мир Божији изнад сваког ума отвара ми двери простора и времена. Духом рађам речи да искажем мисли као рајско воће сазреле из осећања.

Речи Божија, Оче мој, брате мој, сестро моја, друже мој, пријатељу мој и све моје  речи су којима сам се, и којима се, обраћам Богу. Реч Божија ми каже никада те нећу оставити нити заборавити. Храним  душу речима Бога Живога, појим душу Животворном водом, да их вратим дародавцу као земаљски плод.

У Божијој љубави налазим утеху за све невоље које су ме притискале и притискају.

Господ је пастир мој и ништа ми неће недостајати речи су којима себе и своју породицу коју ми даде Бог годинама храним и браним. Другог пастира нисам имао нити ми је који други пастир шта додао нити одузео. Господ је Пастир мој код кога се скријем од сваке невоље. Тврђава у којој сам безбедан од насртаја сваког непријатеља. Мој друг и пријатељ у самоћи моје трпљење у невољи. Једини Господар мога ума срца и душе је Господ Исус Христос.

Сви смо ми једно у Богу док не посатанемо два, три или више. Ако смо једно све нам је заједничко. Ако смо два све нам треба поделити. Ако смо три биће и рата двоје против трећег .Ово је раздељивање по небогу а по Богу зна се трострука врпца теже се кида. Где ли смо тренутно у Богу или небогу?

Пролазим градом, неки људи ваде хлеб из контејнера. Пастир један прође џипом и не види те људе које ја видим. Ти људи су његове изгубљене овце за које одговара пред Богом. Присећам се свештеника и левита из приче о милостивом Самарјанину. Безбрижан као птица небеска храним се мрвицама у светској пустињи и не радим ништа. Нерад је данас неприпадње мутним светским токовима. Песмом ћу те хвалити Господе, постаде нерад од кад директор службе запошљавања на глобалном нивоу постаде ђаво. Хришћански парадокс у свету који сав у злу лежи као угојена свиња у каљузи. Пре месец дана био сам да оверим картон у служби за запошљавање док се моје књиге читају у библиотеци. Незапослен, један сам од оних  који омогућавају запосленима у библиотеци да примају плату, и онима који се одмарају од посла да прочитају похвалу Богу. Нисам члан ни једног књижевног клуба, ни удружења ,не желим ни да то постанем. Слобода Духа пише а удружења ограничавају слободу. Ово што сам написао дар је Божији, није плод чланства  ни једног удружења па зашто бих тај дар од Бога легализовао тек у оквиру неког удружења. Можда некоме делујем као човек који делује изван оквира. Тако делује неупућенима који нису сазнали да је једини Божији оквир слобода. Слобода од себе и од других, Слобода од греха и смрти, Слобода од свих светских оквира. Свест да свако од нас ма где ишао нема где изван Бога ослободила ме је страхова из детињства. Као дете од четири, пет година имао сам страшан осећај ухваћености у клопку из које нема излаза. Клопка се звала  пролазност  времана и смрт. Ма шта у животу радили, чиме се бавили, радовали, волели  једнога дана постаће прошлост. Тако сам размишљао као дете а кад сам одрастао престао сам с детињаријама. Данас знам да је Бог створио видљиви и невидљиви свет и то видљиви из невидљивог. Знам да је створио земљу из своје невидљиве утробе да је извајао човека из земље коју је створио из себе невидљивог и да му је удахнуо свој Дух животни. Од Бога смо створени да у Богу живимо у времену за вечност за вечни живот а не смрт. Држава смрти је дело ђаволово, тог злог пастира и  каквог ли парадокса, нашим рађањем за многе од нас почиње и умирање оног бесмртног у нама да бисмо се такмичили са другим смртницима у сујетним стварима овога света. Већи од времена и простора поробисмо себе временом и простором уместо Слугу Слободе и вечног живота претворени у робове света и слуге смрти.

Пустињске мисли

Смиреност за људско око није исто што и смирење пред Богом. Људско око гледа спољњег човека а Божије унутарњег скривеног човека срца. У добру је лако добар бити и смирен кад те чува сатанска физичка сила. Зарати против ње па ће ти се лажно смирење истопити као лањски снег. Надри светитељи насмехнутим лицима купују људску наклоност преко физичког вида чашом спољашњом како рече Господ. А унутра грабеж и злоба, мртвац сакривен окреченим гробом. Смирење је нешто сасвим друго од тога што нам лажни светитељи у виду магле продају. Смирење је истрајно трпљење удараца које нам непријатељ задаје у непрекидном рату са њим. Смирење није пакт са ђаволом него бескомпромисни рат против њега, а сваки рат оставља ожиљке на ратницима који га воде. Господ Исус Христос је дошао да донесе мир људима који су по Божијој вољи а од порода аспидиног захтева покајање или им објављује добар рат. Нико не може служити два господара Бога и мамона, мада се неки заваравају  да су их помирили у себи. Смиреност дата мамоном није исто што и смиреност дата Богом. Мамон даје на видљиви начин Бог на невидљив. Смирење је ослобађање од света који се ваља у каљузи. Тај свет је данас у власти мамона који господари многобројним људским душама. Пријатељство са светом непријатељство је са Богом и сад и увек и у векове векова амин. Напад је најбоља одбрана каже наш народ а лаж је за то најпогодније оружје за онога ко је окренуо леђа Богу а лице свету. Светост је победа над светом коју Бог даје искреним врлинским људима а гадост је победа над Богом коју гад пузећи даје неискреним греху проданим људима. Ови напредују варајући и варајући се, никад не улазе на врата него тајно за њих спремљеним пречицама. Путем неправде буном Корејевом  у заблуду Валамову до неправедне плате Каионове.

Горко и слатко две супротне покретачке силе индивидуалног и општег небоземног живота. Нема сласти земље без горчине неба. Задовољства видљивог света изазивачи су туге невидљивог света. Сласти се отимају и плаћају. Ништа нама не припада па ни сласт, ни ми нисмо своји него сви у једном. "Чаша жучи иште чашу меда смијешане најлакше се пију ". Његошеве речи многи одбацише и зграбише чашу меда. Нема сласти мени без горчине теби, зато Народ и каже док се једном не смркне другом се не сване. Народ наш то је сви у једном у малом ,у великом то је људски род. Мој универзитет болова научи ме о варљивости сласти. Тако до сад искуствено сазнадох да су сузе крајња тачка смеха, а горчина сласти. Богу хвала што ово научих пре него ми смех постаде друга природа.

Једино смирење у Богу има моћ да ослобађа болова и њима предходеће сласти. Живот је с наше стране ничим заслужена срећна или несрећна околност. Судбина те части ил ускрати и тако ти је како је. Судбину једино крађом можеш изменити у овом временском и земаљском а Бог каже не кради. А опет кад се загледаш у земни живот мало дубљим погледом, шта је он него крађа. Мислим на овај модеран живот, на модерну крађу без оптужнице и оптуженог. У туђем тањиру лепше парче у туђој кући лепша жена. Помисли заносе и харају, воде у злочин. Ех да ми је да сам на твом месту, ко још од неког свог није чуо ове речи. Сви би туђе, туђу судбину, туђе место а кад присвоје нешто туђе, није то, то и опет иста глад за туђим. Најсавршенији вид крађе политичка крађа. Крађа над крађама, легализована, заштићена ако се изузму часни изузеци за које још нисам чуо. Она се извршава нескладом речи и дела дакле дволичним лицемрјем.

Политичари нека врста перјара који своје гушчије стадо неосетно чупају и од његовог перја праве себи меке душеке за доживотно, себично уживање. Магла је основни предуслов да овај перјарски посао не унесе немир у редове гушчијег јата. Гушчију жеђ за гакањем ваља напојити замагљујућом водицом која повећава дејство магле. Онда гуске задовољно гачу све уздуж и попреко, кроз маглу, и лево и десно и напред и назад. Виделац у магли незахвалан посао непотребног слуге. Нити га хоће гуске нити перјари. Гуске гачу, перјари их чупају, виделац ником потребан, шапуће за себе и неко невидљиво уво.