ДРВО ПОЗНАЊА, ДРВО СМРТИ

Бог, чије је једно од имена Ја јесам створио нас је и дао нам могућност да будемо причасници његовог јестаства, да будемо послушни Божијој заповести која је била кратка и јасна са сваког дрвета једите само са дрвета познања не једите и да будемо заједничари његовог благословеног живота. Благословио нас је благословом рађајте  се и множите и напуните земљу. Кад кажем нас, мислим на наше прапретке чији смо ми биолошки наставак. Супарник Божији и непријатељ људски навео је Еву на неверство према Богу и мужу и Адам је по њеном наговору окусио са забрањеног дрвета познања, познао грех и смрт. Ово је сами почетак борбе супарника Божијег против Бога и човека преко дрвета познања. Људско ја јесам, које се добијало благодатним присаједињавањем са Богом, протоком историјског времена и непрестаним брањем са дрвета познања бива фалсификовано и преименовано у ја као да јесам. То је онај фарисејски квасац учењаштва за који Господ Исус Христос напомиње да се од њега чувамо. Господ Христос каже својим ученицима Апостолима Јакову и Јовану не знате каквога сте ви духа чиме назначава могућност злоупотребе Јеванђелске науке благе вести по људе у још непреображеном духу и души Апостола. Знање које није праћено одговарајућим душевним преображајем благодаћу Светога Духа може бити на штету и онога који га носи и оних који се за тим знањем поводе. У рукама супарника Божијег дрво познања постаје највеће оружје за преокретање Божије творевине у свету и претварање света у сатански циркус побрканих лончића. Дрво познања постаје дрво лажи са кога се генерације и генерације хране сатаном смишљеним лажима и трују њима преостали људски род, стварјући пометеност у односима Божијих датости и промисли Божије. Данашњи конторлори дрвета познања уједно су и власници највећег дела светског богатства. Они по ђавољем наговору пројектују свет за потребе умножавања сопственог капитала и моћи. Наштампаним доларима без покрића врше отимачину свих Богом даних богатстава а самим тим приграбљују потпуну концентрацију власти над Божијом творевином у своје, смртне, људске руке. Дрво познања постало је дрво лажи, дрво глупости, и дрво смрти са ког се хране корисне будале великог капитала, несвесне слуге пакла. Сва институционална знања само су бербе гњилог плода са дрвета познања док једино истинито знање расте на дрвету живота и њему се прилази искључиво променом људског духа и душе, Божијом Речи и Светим и Животворним Духом Истине. Овај свет као да јесам срушио је досадашњим револуционарним делатностима свет Ја јесам и на место  помазаника Божијег Монарха поставио са дрвета познања гњилим плодом нагутану његову карикатуру председника. Ова јадна карикатура, лутка владара прича као да јесте а дела као да није ни причала ни делала. Прича духом лажи и даје лажана обећања народу, обећања чије испуњење не зависи од ње, док делима служи господару великог капитала који се против Бога и народа бори. Парламентарна монархија била је облик власти који је могао да у највећем обиму успостави владавину Божије Правде и Истине на земљи. Монарх је био Божији Очински принцип на земљи чија је реч била прва и последња. Парламент је био народни принцип и место одлучивања народног представништва одакле је народна воља излазила пред краља да да последњу реч.
Дух и време парламентарне монархије данас је за нама. Нашим животима не влада монархистистички очински принцип, нити Божији Дух Истине. Револуционарним насилним превратима и лажним револуционарним наукама, силом капитала и топова, владајући светски дух претворен је у демократски  курварски дух. Велика вавилонска блудница седи на многим водама и заводи народе да блудниче са њом. Овај несвети матријархат развратне блуднице прожима људско друштво од врха до дна. Од појединачне људске личности као најмањег атома преко породице, све до државног светског врха све је отровано лажљивим духом блуда као да јесам. Мајка дрветом познања и полном равноправношћу постаје владајући принцип у породици за њом су на њеној и њом успостављеној хијерархијској лествици деца чијом подршком одржава унутар породичну доминацију, отац постаје последња рупа на свирали чија је обавеза да донесе и принесе. На највишем државно светском нивоу распоред моћи је готово идентичан. Председник, лутка првог и последњег, постављен вољом вавилонске блуднице и већинским избором обманутог народа, потписује од стране велике вавилонске блуднице  издиктиране и корумпираном скупштином изгласане законе на штету народа који је истог председника и скупштину већинским изгласавањем изабрао. Парламент је слика размажене деце која уживају у својим привилегијама добијеним од лажљиве мајке, вавилонке, за издају Оца Небеског и братског народа. Да би се ова државна карикатура демонтирала и да би држава повратила своју стварну намену неопходна је промена духа у свакој појединачној личности а самим тим и у целој држави. Основна карактеристика овог постмодернистичког света чији је извор дрво познања а који се зове као да јесам јесте тај да носилац принципа као да јесам никад није оно за шта се представља да јесте. Његово као за јавност није  у сагласности са његовим јесам пред последњом тајном Бога и човека. Његов живот се у исто време одвија паралелно на два нивоа на јавном и на тајном нивоу. Један на животној друштвеној сцени а други у интими. Витез у јавности испод друштвене маске скрива тајног издајника Бога Оца и брата, дакле јуду. У овом свету паралелно егзистирају ,као, писци, као, дисиденти, који су у исто време и ,као, академици у интелектуалном друштвеном систему против кога се ,као, боре. Овај свет, несвет затворен у непрестани сценски наступ и неискрено глумиште треба демонтирати неустрашивим Духом Истине. Божанску власт треба вратити монарху оцу државе и породице а сви се требамо понизити под силну руку Божију и вратити у оквире Божијих датости. Нема више простора за себична надимања, пред нама нема неких бројних  могућности избора, остаје нам само два избора, покајање или пропаст.

ПСОГЛАВ

Ви који се буните против неправедних државних и црквених власти бранитељи сте Христове правде која је од стране узурпатора власти и њихових псоглава угрожена. Тајном делатношћу ових поробљених и застрашених кукавица у многим људима се руши Божија заповест Буди Слободан и Храбар. Као замена за слободу и храброст нуди се социјално збрињавање покореног роба. Овај светом и светском државом покорени роб, потпуно подржављен, неспособан за самостално промишљање и делање а самим тим и за зарађивање насушног хлеба, псећи верно надређенима служи, спреман да кидише на сваког на кога га надређени напујдају. Овај псоглав, на ланцу издаје, припреман је дресуром од малих ногу којој је био подређен од самог сусрета са овим обезбоженим светом. Мржња из његове неслободе и немоћи проистекла из наметнутих антихришћанских вредности и ставова који овог псоглава воде на псећем ланцу одлично су оружје против слободног човека. На место поробљене слободе овај антихришћански псоглав демонстрира непостојећу слободу заслужену лајањем с ланца. Зли газда сваке године одреши псоглаве с ланца да се макар недељу дана годишње усликају слободни и храбри и да те слике продају истим таквим псоглавима до следећег пуштања с ланца у слободу и храброст.

Рајица М: Без Краља не ваља

Рајица М: Без Краља не ваља

ИЗЛАЗАК

Ослобађање изласком из ропског сатанског система, непослушношћу свету ради послушности Богу. Дуго већ уместо државе имамо њену карикатуру нацртану руком светске сатанске владе. Ову карикатуру треба срушити изласком из ње. Не треба јој служити ни телом, ни умом, ни духом и ово царство греха пашће као кула од карата. Изађи народе мој из Вавилона Великог. Овај лажни рај проклетих и обманутих обмањивача, палих на гори кушања, виртуелног је садржаја и одржава се само народним безверјем а руши се истинитом вером која побеђује свет. Изласком из ропства глобализованог Мисира прилази се Христу. У Мисиру лажни Христоси глуме Христа а истинити Христос своје верне ослобађа за слободу и изводи их из Мисирског ропства.

МОДЕРНА СРБСКА ДРЖАВА

Модерна србска држава све више је модерна а све мање држава. Подизање Србије из вишевековног пепела мукотрпно је обављено несебичним, личним жртвама национално надахнутих Срба. Кад су несебични, уз малу припомоћ себичних, изумрли, на њихово место заседоше себични. Како се себичлук умножавао држава се смањивала. Кад се себичлук развио до страсног порока, претворио је државну политику у коцкарски сто. Са великим светским играчима игране су велике партије за зеленим коцкарским столом на ком су народ и држава постали талон. Играчи су сви добијали само се талон смањивао. Све што се за зеленим столом изгубило, наплаћивало се топовима. За топовима је ишла исторјиска писанија победника и брисала крваве трагове. Овај успешни, тајни, процес развлашћивања Србије и овлашћивања оног победника за зеленим столом спроводио се и спроводи се далеко од очију јавности. Оне су увек биле усмераване на погрешну страну.

ПОБЕДНИЦИ СТВАРАЈУ ИСТОРИЈУ

Да победници стварају историју сви знамо а како је стварају не знам да ли знају баш сви. Зато пишем овај текст да бих једним делом одужио дуг према неправедно страдалим мученицима и према њиховим прећутаним жртвама а другим делом лични дуг према мученички пострадалом деди, оцу моје мајке. Други светски рат је на унутрашњем плану био промена владајућих структура а то се једино могло обавити грађанским ратом. Рат је као и увек једнима био рат а другима брат, или, да будем прецизнији, друг. Шумадија је у другом светском рату била верна својој шумадијској војсци Четницима Драже Михаиловића све док силом и преваром није била принуђена да промени веру.  Та силом промењена вера и дан данас влада Србијом и черечи Србе. Ово што тврдим поткрепићу цитатима из књиге “Под облацима Србије” великог националног борца и истинитог сведока из другог светског рата у Србији и Шумадији, господина Миодрага Бељаковића.

Из ове, по свему вредне књиге верног сведока истине, намеће се утисак да је иста сила која је у наше дане , Шиптарима дала Косово , својевремено још , !944.те године ,  почела да  државну власт предаје партизанима.

“Због честе погибије Немаца и колаборатора у околини Крагујевца 26. новемра 1943. године, дошло је до њихове освете четницима. Тога дана смо, као и обично, на углу код Великог парка слушали добошара, када је из града наишла група од тридесетак Немаца у пуној ратној спреми, скренула у нашу улицу и упутила се прама Бојаџићевом млину. Нико од нас у том тренутку није знао да су код Бојаџићевог млина била подигнута вешала. Једна дугачка греда, са подупирачем у средини, на којој ће бити обешено десет људи, била је постављена са леве стране пута, куда се излази из Крагујевца; а нешто ниже, преко пута млина, друга, за још десет.Двадесет осуђеника, већином четника, које су добровољци похватали у околним селима-Нови Милановац, Десимировац и Опорница – довежени су камионом из градских затвора. Немци су их поређали на клупе и намакли им омче око врата. Пре него што су им клупе измакнуте испод ногу, неки су пркосно узвинули: “Живео краљ!”, “Живели савезници!”.
Сутрадан смо нас неколико отишли да их видимо. Напољу је био мраз и тела обешених су била залеђена. Из уста су им висили језици. Поред њих су стајала два немачка војника, не обазирући се на лелек мајки и жена које су грлиле смрзнуте ноге својих синова и мужева. Целе следеће ноћи нисам могао да заспим збој језивости овог призора. Тек после четири дана општина је обешене заједно сахранила на Метином брду, одакле су их рођаци ископали и однели на своја гробља, да их поново сахране. У народу је о томе остала песма
Аој Краљу и Краљице
Да дођете до Сушице,
Да видите Србе своје
Обешени како стоје!
О вешању ових двадесет четника није записана ни једна једина реч у историји коју су комунисти писали. И у Крагујевцу се о томе ћути – као да се то није ни десило. Међу обешенима су Милентије Павићевић и Љубе Павићевић из Новог Милановца, Миљко Мијаиловић и Мика Мијаиловић из Десимировца, Алемпије Живковић из Опорнице”.
Овом списку из књиге господина Миодрага Бељаковића, додаћу и име свог деде Милића Живковића из Жировнице, који је био затворен у Заставином подрумчету, како се та, некад полицијска зграда, данас зове. Скинут са вешала довежен је на Метино брдо одакле су га браћа ноћу украла и сахранила у Жировници. Имао је само двадесет седам година и за њим је остала моја четворогодишња мајка. Крагујевачки политички нојеви и дан данас скривају главу у песак и прећуткују ово четничко страдање од стране фашистичког окупатора. Знам да је господин, професор, Звонко Марковић из Крагујевца, активним крагујевачким, политичким нојевима на власти, нудио рукопис своје књиге о овом фашистичком злочину а нојеви су га игнорисали и чак му се подсмевали. Што је најчудније рукопис књиге, за коју је материјал мукотрпно годинама и деценијама скупљао, нестао му је из куће. Ово написах из дуга према свом деди и осталим србским четницима, мученицима у нади да ће се неко од полтичких нојева на власти постидети пред људима и уплашити пред Богом.

НЕПОКОРНОСТ НЕ МОРА ДА БУДЕ НЕПОСЛУШНОСТ

Непокорност србског духа не мора да буде и непослушност. Коме покоран томе и послушан. Богу се треба више покоравати него људима. Ми Срби нисмо непослушни Божији синови, на против послушни смо Богу у Тројици. Жудимо за миротворачким блаженством и Божијим усиновљењем. Послушни смо богоугодном човеку, али нисмо покорни никаквој сили која не долази од Бога. Клањај се Господу Богу своме и њему јединоме служи дубоко је уписано у срцима правих, изворних, Срба. Понизите се под силну руку Божију а успротивите се ђаволу и побећи ће од вас. Принципијелни смо, саздани од Принципових принципа који извиру из закона Божијег који нам је написан у уму и духу. Добро је бити принципијелан у свако време на прави начин. Свему има време и начин и само нам ваља ускладити начин са временом. У одлучним тренуцима кад се брани слобода лична и национална, лично и национално достојанство, лични и национални идентитет, кад се одлучује јесмо или нисмо, у нама проговори Бог кроз једно од својих имена  које гласи Ја јесам и каже: Ја јесам спреман да за своју личну и националну слободу, верски и национални идентитет и дам и узмем живот. Ми смо крајишници, граничници, срца и ума, нисмо средњаши, трпимо док нам не пукне трпило а онда ком опанци ком обојци. А да трпило ваља да нам пукне тек онда кад од квасца Божије истине набубри свенародно тесто, занамо и трпимо. Шта је друго Видовдан, него, камен међаш Неба и земље и крајеугаоник србске покосовске историје. Ја јесам, ја јесам Божији, ја јесам слободан и то нико, сем Бога не може да ми одузме. Ја јесам је, бити или не бити србског народа, преведено, трудићу се да сваког тренутка свога живота будем оно што јесам. Ја јесам Србин а не безлични роб Турске империје или данас глобалног Вавилона. Ја јесам учесник вечног сапостојања србског националног бића кроз вечну вертикалу. Ја јесам вољом Божијом ово што јесам и ја јесам задовољан том Богом успостављеном вољом. Ја јесам син и отац одговоран и пред оцем и пред сином шта ми је предано и шта ћу му предати. Ја јесам потомак витезова и хајдука који јесу и убијали и гинули за своју веру и своју државу а ивер не пада далеко од кладе. Ја јесам кроз векове био поробљаван спољашњом силом али кад сам се очистио од унутарњег, свога, зла, ја јесам унутар себе слободан чекао своје време и бирао свој начин.

Али на жалост увек је било међу нама и оних који су више волели да се допадају него да буду, ови су себе представљали у лепшем, лажном светлу од онога у којем заиста јесу, а и сами смо почесто то бивали у разним животним ситуацијама. Такви су, смо,  скретали са пута благодатне Истине и сапостојања са јединим Богом Истине и застрањивали на неку своју страну. Ако их, нас, они верни Истини нису благовремено враћали на прави пут што је дужност сваког хришћанина, постајали су њихови, наши, таоци пред Богом, таоци њихове, наше, лажности. Грешници су производили кривицу а они који се нису супротстављали грешницима постајали су и сами грешници и невољно увлачени у ковитлац општег греха. Ако сам ти данас згрешио, ти ми данас реци да се исправим док ми још има времена. Сутра је нови дан и ко зна шта ће донети.

Истина у нама није од нас него од Бога, дар Божији кроз благодат Божију и отварајући врата својих уста да кроз њих истина слободно изађе, ми пуштамо Бога у свет а прећуткујући је, ми Богу затварамо врата срца и света. Где се Богу затварају врата на која он куца ту се Бог повлачи а лаж се умножава. Умножавањем лажи умножава се грех, проклетство потискује благослов, живот се зауставља а смрт окоштава. Истина се проређује лаж се умножава и повезује, преузима власт од истине и почиње да јој пресуђује и да је гони. Неправедне судије суде праведнијима од себе истина се обара на улици да не смета владајућој лажи. Заборав савлада грешне људе па забораве ко је вечни и врховни судија, који нема никог изнад себе ни државу ни плату, који суди по правди и није поткупљив. Тајнознанац који зна сва срца и све тајне и чија је вечност, тако да не жури са осудом чекајући грешника да се покаје и да му се врати. Он пресуде времена потврђује или одбацује, у Њему сви ми дишемо и мичемо се и јесмо а изван њега је ништавило.

Ово унутрашње зло умноженог ништавила једног народа као магнет привлачи спољашње зло других народа који долазе као савезник умноженом унутарњем злу и казна оној умањеној и прогоњеној истини. Ропство постаје неминовност истина сведена на малу бројку опкољена са свих страна лажима које затискују уши и затварају очи пред њом, Истином. Истина прича без одјека, али и поред тога не сме да умукне и да своју дужност препусти камену и дрвету. Тек бол, који се  јави као последица цеђења суве дреновине силом полакомљене руке лажи, дрма сањивог роба из стања ропског мамурлука и таме и болови постају искре просветљења.  Кад се човек просветли боловима и усправи и подигне главу у њему нестаје страх од оних који убијају тело, оно тело, које је он већ намучио добровољним примањем просветљујућих болова и почиње да мисли о спасењу душе. Телесних захтева ради, човек који је пао под утицај злих страсти а преко њих у слабост и ропство, бригом за спасење грешне душе прихвата телесне болове и казне којима се ослобађа из канџи злих страсти и њиховог ропства. Схвата да су зла страст унутар њега, његовог народа и зла страст споља истог порекла и истог узрока, да им је отац ђаво а узрок отпадање од Бога. Коме покоран томе и послушан каже себи и ставља свој живот у живу службу Богу. Не може се служити Богу и мамону сабира се у себи и одбацује мамона да би се присајединио Богу. Не може се служити Истини и лажи говори себи док се удаљава од лажи и призива Духа Истине. Не може се служити врлини и греху, грди себе кад се затекне у грешним помислима... Овде почиње буђење и активно, свесно живљење по Христовим умом облагодаћеном разуму.

Стање богоотпалости кривица је лична и свенародна. Нису сви подједнако криви у исто време и на исти начин, али је свако скривио у своје време и на свој начин, тако да невиних нема. Неки су својим деловањем у прошлости припремили терен за ово стање у садашњости, па се у садашњости покајали, други својим тренутним неделима служе богоотпадништву тако да сви згрешише и сви су затворени у кривицу. Сви смо ми грешни и свакодневно много грешимо. Свеопште признање кривице и свеопште покајање и помирење једини је исцелитељски лек који Бог налаже за излаз из ове свенародне болести. Ја јесам отпао од чистоте Православља и застранио за својим људским безумљем признајем пред Богом и пред својим Светим прецима, кајем се и молим скрушено, одужи ме од зла у мени и изван мене Господе и Боже Мој. Ја не могу да будем изван онога што ја јесам а јесам Србин, јесам СветоСавац, јесам православац и то ћу остати по цену свога живота. Ја јесам једно са својим прецима и то ћу остати по цену свог живота. Ја јесам Христовим доласком, животом и науком ослобођен за слободу и ја ћу Христом ми предану Слободу бранити својим животом. Сви који јесу пољубили папу у шапу нека се покају пред Богом и народом, пред Богочовеком Христом Исусом.