СМИСЛИШЕ ЗАМИСАО КОЈУ НЕЋЕ МОЋИ ДА ОСТВАРЕ

Звер новог светског беспоретка, она што интернационализује свет тако што руши националне државе  и од цигала са тих рушевина зида једну националну државу Израел, почиње да се заглибљује у песку либијске пустиње. У немоћи да сломи дух либијског народа Звер Нато Пакта разара стамбене зграде и убија цивиле не би ли масакром невиних сломила народни дух. У исто време, “побуњеници”, плаћеници Нато Звери нису више у стању да ратују због неисплаћених надница за злочин. Ко са ђаволом тикве сади на крају му се о главу разбију, како рече наша народна мудрост а што заборави наша Нато елита. Ово клонуће Нато Звери подићи ће Гога и Магога за бој последњег времена. Муслиманство једним делом, оправдано љуто, а другим овим делом ближе Европи надувано силом капитала и светске моћи потражиће пукотине у области Звери у покушају да успостави доминацију властите силе. Све је ово увод у  у рушење џамије Ал Акса и зидање Соломоновог храма увод у ратни вртлог који ће прогутати многе и од кога ће мало њих економски профитирати. Многи маневришу тражећи, за себе, што боље место у предстојећим догађањима. Политичари свих земаља храњени из исте руке, воде некад свој народ у апокалиптичке дане терани личним добитком.

Самоуправни социјализам, систем у ком смо живели у бившој виртуелној реалности, беше успостављен да би срушио традиционални живот на просторима Србије. Виртуелна економија покретала је виртуелну индустрију и сви живљаху срећно и задовољно(под сви сматрам већину). Између “два посвађана блока” у миру се башкарило аутистично острво среће, оаза братства и јединства, културе и просперитета. Југословенски простор беше идеално тржиште за међусобни пласман роба и капитала свих република чланица федерације. Лакоћа беше живети у овом земаљском рају, и није чудо да о томе постоје и песме “ал је леп овај режим плата иде а ја лежим” “радио не радио свира ти радио” “никад не могу да ме мало плате колико ја могу мало да радим”… Ова лакоћа живота намами многе Србе да напусте село и да мучни сеоски рад од јутра до мрака замене фабричком лагодом. У Крагујевцу, граду аутомобила, свакодневно се додавао број новопридошлица, који на брзу руку, преко тромесечних курсева, постајаху радници, за почетак фабрички а каснијим политичким радом и озбиљни друштвени делатници. Свакоме беше баш све доступно, за кеш или на кредит, ко те пита. Заставина возила продаваху се диљем Југославије, како лепо отпева, бесмртна народна забављачица, лепа Брена, од Вардара па до Триглава, братским узвраћањем љубави ми Срби куповасмо машине за прање Горење, радио апарате Искра Крањ, радио индустрије Загреб и тд. Братсво наших народа и народности цветаше рајским цвећем и рађаше рајским воћем све док највећи син и отац наших народа и народности беше жив. Живесмо боговски, као што данас живе, они међу нама који имају некаквог донатора из иностранства, неку тетку или стрица, ако не оца и мајку или ММФ. Такве су све рајске утопије у времену, од времена до времена а онда буђење.

Буђење које однесе лагоду оног вишедеценијског сна у коме се многи уљуљкаше па још сањају Тита и Брионе. Питања ко је био Тито, ко је био његов инострани донатор и како му је успевало да између “два посвађана блока” деценијама одржава југословенску оазу братства и јединства, сви они што лепо живеше немаху коме ни да поставе, пошто човек једино себи може да поставља искрена питања и на њих сам проналази истините одговоре а ови себе искрене заувек изгубише у социјалистичкој утопији.

После вишедеценијске утопистичке владавине самоуправног социјализма, посвађаше нам се републичке политичке централе, за њима новчаници, расцепи нам се једна комунистичка партија на више партија а једнопартијски систем на вишепартијски.

Поделише се центри моћи и започеше самостална престројавања за утапање у новој утопији на ширим, европејским основама. Као што мафијаши за сваки случај оверавају већ убијеног тако се и утопијска друштва већ убијена оверавају и заливају крвљу. Извођачи ових радова, углавном беху најамници тајних полицијских служби посвађаних републичких центара моћи и они лаковерни који спонтано пођоше у добро изрежиране ратне маневре са бојевом муницијом верујући да бране своје не загребавши ноктом испод површинског слоја вештачки створене слике. Икона звери, власништво свих грађана Србије, РТС, бљувала је отров омразе двадесет четири сата дневно, пустошећи ратним страхотама већ начете мозгове.

Надзорни органи међусобних ратова посвађаних републичких централа били су разни лордови чланови полутајних комитета олимпијаца. Нато Пакт беше последња инстанца убеђивања у рукама ових олимпијаца, у случају да се неки национални јунак превише занесе и опије ратном славом. Тако се братство и јединство разбрати и разједини, раселише се хиљаде породица из бивших југословенских република у Србију за увек. Али сва ова ратна траума пројектована беше за извесно време, и ево сведоци смо да данас глумци, писци и остали друштвени радници, од угледа, успостављају нови, за почетак културни југословенски простор. Неки кажу да је из академије рат и кренуо па зашто неби и помирење.

Шта остаде Србину од самоуправног социјализма и постсоцијалистичког ратовања? Остадоше празне штале и обори, полусрушене и опустеле фабрике а он на усијаном асфалту, ником потребан и дезоријентисан да не кажем луд и збуњен. Остаде му на врату јарам безбожнички, онај који опљачка његову имовину и раздели међу својима, онај који њега некад слободног човека претвори у државно власништво. Остаде му глупост и поквареност на највишим местима, остаде му забава разуларене руље и покварена власт која подилази тој руљи и заводи је наводно јој угађајући. Остаде му истина великих бројева, истина руље, два комунистичка лажна сведока и три лоша што убише Милоша. Остаде му изокренута црква под патронатом државе СВЕТСКЕ А НАШЕ и Светског Савеза цркава. Осташе му на грбачи они који од нас изађоше, али не бејаху од нас, јер да бејаху од нас остали би са нама, али да се покаже да нису сви од нас издигоше се изнад нас да владајући нама послуже туђину.

Обезбожен, попартијашен, навико да други мисли за њега, трчкара Србин од партије до партије не би ли га која усвојила и упослила, макар тамо где се ништа не ради а прима се плата. И усвајају партије људе постављају им партијске главе уместо својих, претварају их у гласачки механизам а за узврат им дају хлеб насушни.И расте та гласачка машина, покретана забавом, расте штета са буџета, док се радници из заустављених фабрика истерују на улице. Расте Београд престоница лажи и греха, мамац за све вреле крви које му дају неопходну трансфузију на жалост старих Београђана. Ови му дају врелу крв усијану грешним страстима њима други, за то задужени, дају духа распиритеља усијаних страсти и тако у круг, из круга у круг пакла.  Новобеограђани успеше да у експресно кратком року од белог престоног града направе највећу селендру на Балкану. У овој виртуелној селендри све расте само се човек и његове људске слободе смањују док зверске и нељудске расту.

Позабавих се овим краћим освртом на минуле дане да бисмо лакше сагледали, где смо данас, ко нас води  и куда. На раскрсници или на крсту, уосталом као и увек у досадашњој историји. Подељени на фарисеје и садукеје ко некад Јевреји пред први Господњи долазак. По једнима, фарисејима, сви путеви воде у Рим, док се садукеји лажно опиру тим свим путевима. Фарисејска и садукејска секта поделише србско друштво на неискрено за и против безалтернативне европске уније у којој бисмо имали почасно место светског контејнера, на самом дну масонске пирамиде.

У међувремену гласачка машина европске уније, у шта се, нажалост, претвори Народна Скупштина Републике Србије, изгласава мноштво антихришћанских закона, све по диктату а под видом обећања будућег благостања у европској унији. Лаж постаде легитимно средство политичког, јавног, друштвеног и личног живота, цемент корупције учвршћује све односе у друштву. После самоуправног социјализма који разараше србско друштво и Србску Православну Цркву, дође на ред, тоталитарни глобализам и верски екуменизам. “Православни” се опет љубе са католицима и муслиманима, пале свеће по синагогама ко да васкрсе ујединитељ свих народа и народности Тито, па заједнички прослављају обесмрћеног оца братства -јединства. Верске комисије поново оживеше само сад из више политичких центара и централа, тако да има и свештеника и владика партијски добро поткованих. И да се не постара Бог, који једини мисли на сиротињу рају, били бисмо као овце без пастира, између многих међусобно посвађних, озверених, бесних и крви жедних вучијих чопора. Изнад фарисеја и садукеја, изнад свих римских путева, стопама Христовим, путем СветоСавља, загледан у Јустина ћелијског и Николаја жичког сија исповедник, Крстоносни Владика Артемије. Изнад самоуправљања, изнад демократије, све до Свете Небеске Србије Светих Немањића, одакле, са тог Светог виса, дозива; пробуди се душо Србинова, пробуди се срце Србиново, пробуди се савести Србинова, устај и понеси одар свој, устани и ходај, умиј се и прогледај и понеси Крст свој. У ком се броју рађаш Србине у коме умиреш. Шта ће бити са децом коју ти даде Бог за слободне, не за робље. Пробуди се Србине и стани поред свог Светог Владике, чврсто на своју Свету земљу Србију, и буди то што јеси, свој на своме са својом и Христовом главом на раменима, са Добрим Пастиром изнад крвожедног вучијег чопора, изнад издаје плахих и лакомих, изнад себичних трвења и омраза, под барјак Светога Саве у исповедничко Православље, изнад трулих компромиса светских.

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА ТЕСВИЋАНИН И СВЕ ЈЕЗАВЕЉЕ

Свашта видех за време пролазног живота свога под сунцем, да није до брзих трка, нити хлеб до мудрих, нагледах се свакаквих зала под сунцем, али једно ми се учини најгорим. Има неки човек коме други обезбеди све да ужива под сунцем, али му то уживање прекрати змија коју сам унесе преко прага. Бог му даде да буде глава светла под сунцем а змија га превари да јој буде тело потамнело од злобе. Свашта видех за време пролазног живота свог под сунцем. Видех како се курварски дух у лепој жени лако остварује у свем свом проклетству и лепа курва и поред тога, остаје и лепе душе иако је курварски дух води. Остварена као курва она остаје човекољубац, воли мушкарце и спремна је, увек кад је неразумна љубав према њима обузме, да ускочи у сваку авантуру. Она живи срцем и ако промени дух може да постане светитељка као Света Марија Магдалена, Света Марија египћанка и многе друге. Али не дао ти Бог да паднеш у канџе жене латентне курве, која уз курварски дух није добила и потребну лепоту да би своје проклетство иживела и превазишла. Ова живи озлеђеним, искомплексираним, поквареним, умом а не простим и топлим срцем. Њене су руке окови, њен је језик отровно зло које трује све око себе а највише своје укућане. Од ових жена постају мрзитељке мушког рода који им одбијен њиховом ругобом не омогући курварском духу у њима да се оствари и иживи. Од ових жена најпознатија у Светом Писму је жена Језавеља чији су леш растргли пси по пророштву Светог Илије тесвићанина, кога је она гонила.

Кажу стари да су стару Србију срушили неки секташи звани Пицимољци. Ови су, кажу, по женидби уз жену добијали кућну богомољу и кућног бога пред којим клече и коме служе. Тај њихов бог носи сукњу и више је бабарога него бог. Још кажу да их је наш народ од милоште звао пицмољи. Кажу стари а ја им верујем на реч, јер се тада реч још увек поштовала.

ВРЕМЕ ЛОШЕ ЗА МИЛОШЕ

Време лоше за Милоше, наклоњено лошима, издајницима. Како уз минимално остваривање општег добра оставрити што већу личну корист питање је сад и увек за све оне који распеше Господа славе. Радници жедни преко воде преводе се преко ауто пута у беспуће, оствариће своја права чим уђу Европску Унију, како им поручује ЛДП Крагујевца. У међувремену једино их воли градоначелник који вероватно из свог џепа покрива трошкове пута до престонице. Престоница лажи у својој надмености, чуваној кордонима униформисаних плаћеника, бахата и недодирљива наједном попушта пред истрајном решеношћу синдикалних лидера и градоначелника на страни својих грађана. Филмски заплет у коме идилична љубав и брига градоначелника побеђује драмску бахатост престоничке лажи. Ударцем у центар, путем децентрализације који води у незаобилазну Европску Унију са папом на челу. Да није тужно било би смешно, да није политикантско шибицарење, било би језовито, пошто се ради о људима ускраћеним за право на рад и живот. Али кога је данас брига о људима, данас кад су многи опијени елитистичком самобитношћу. Шта су пар хиљада преварених радника и њихових породицама у поређењу са налогом европске уније за регионализацију Србије. Шта значе пар хиљада радника сутрашњем Обор Кнезу и господару живота и смрти. Ништа. биле некад неке фабрике, били некад неки радници, Оружари, били некад а више их нема. Синдикалци ће за обављену услугу добити боље плаћену глумачку ролу, градоначелник ћа да постане Обор Кнез а Србија ће се удавити у Европској Унији. 
Не дај Боже!

ДРЖАВА ИЛИ ИСПОСТАВА

Случајности не постоје ни код Бога ни код ђавола. На велики хришћански празник Свету Педесетницу илити Тројице у Београду ће самит одржати сила која Бога не моли Нато пакт. Овај силеџијски сервис за демонтирање суверених држава и наметање, из редова својих плаћених послушника,

 државних амдинистратора за постмодерне капое окупираних и улогорених феуда у сврху легалне пљачке. Злочинац долази на место злочина да још једном потврди једном наметнуту силу. Уочи овог забадања трна у месо српском делу српског народа, ухапшен је симбол, српске одбране, српски генерал Ратко Младић зато што је радио оно што му је била дужност, бранио српску, личну и војничку част. Генерал Младић који није пао као жртва наметнутог неправедног рата од стране Нато пакта, паде као жртва наопаког политичког система који без иједног испаљеног метка наставља акцију Милосрдни анђео и искорењује све што је српско.

Наопаки систем вредности који слави издајнике а руши верне, прогласи част љагом а издајничку љагу чашћу и однесе у смрт још једног Србина без испаљеног метка. Смрт није метафора с обзиром на године генерала Младића, на праведност хашког трибунала а и на сам изглед генерала.

Генерал изгледа поприлично биљно, тако да сва ова логорејична прича око његовог хапшења постаје магловита и нестварна да би икоме могла да уливала поверење. Тамо где поверење бива пољуљано јавља се сумња и уместо прихватања здравог за готово започие са логичким промишљањем, присећањем и стварањем претпоставки. Претпоставимо дакле да је генерал Младић стварно ухапшен јутрос. Одмах нам се намеће питање где је био кад је преживео три шлога и  и два срчана удара и где се од ових удара лечио. Вероватно није код неке бабе врачаре или код још раније ухапшеног доктора Дабића. Претпоставимо да онај лажов, који је с генералом наводно радио на грађевини, није од режима подметнути лажов и да говори истину, значи да је лажов с генералом радио после три претрпљена шлога и два инфаркта, иначе како другачије објаснити да је с генералом радио а да га није познао. Ако се даље препустимо претпоставкама да је генерал у селу Лазареву живео, преживео три шлога и два инфаркта, радио на грађевини и да га нико није видео ни препознао то онда очито говори да смо ми Срби постали слепци и да није никакво чудо што слепо следујемо слепцима који нас воде.

Пошто је овакав какав је свет у ком живимо револуционарном делатношћу подземних духовних сила саздан као обећана земља и рајски врт за физичка створења, могуће је да све ове приче пролазе кроз уши физичких створења без осујећених умних удубљивања. Револуционарна делатност заробила је Христа влашћу првосвештеника, књижевника и фарисеја а затим га предала руљи односно оној народној већини, која од тад мало, мало распиње истину на демократским народним изборима. Свако је добио право гласа којим виче распни га распни, подстицан лажним обећањима и шићарџијским себичним рачуном. То је демократија од чије силе данас дрхти свет, то је звер с којом не може нико ратовати. Генерал Младић био је један од ретких и највећих који се тој звери супротставио и то веома успешно и због тога је морао бити кажњен за пример свима другима којима нешто слично падне напамет.

Ако ли своје предпоставке усмеримо на другу страну на страну сумње у пласирану невероватну причу запазићемо да

Генерал подсећа на некога ко је годинама био на мукама и који само чека да се домогне кревета да се одмори па макар и у хашкој тамници. Његово лице и његов поглед подсећају на исељену кућу отворених врата и прозора која зврји празна на промаји. Кажу да је болестан од поремећаја памћења и да је ухапшен са пуном кесом лекова, могуће да га је неко олободио сећања савременим медицинским средствима. Присетимо ли се 5 октобра 2004те године и још и данас нерасветљеног убиства два војника у касарни у Топчидеру где се по речима увек добро обавештене Карле Дел Понте генерал Младић скривао свашта ће нам доћи на памет.

Дакле може да буде а не мора да значи да је генерал Младић седам година био на присилном третману у некој тајној затворској лабораторији и да је седам година претваран у биљку наркотицима електрошоковима и другим најсавременијим садистичким методима лоботомије. Такав оптуженик на суду не предстваља ни најмању сметњу. Ништа чудно ако имамо у виду да глобализам и нова светска влада баштине многе тековине Хитлеровог Трећег Рајха. Карла Дел Понте је, тек прошле године, из своје завидне обавештености обелоданила и тајну жуте куће у којој су се Србима вадили унутрашњи органи за вавилонско тржиште вечног здравља и младости. Ништа од овога не би било чудно ако се погледа психолошки профил организације Нато пакт. Ово је могуће сваком лаику, који није искључио свој умно духовни апарат, праћењем изјава Нато пакта о наводним разлозима агресија на суверене државе. У тим изјавама гласноговорници Нато гебелсовски безочно и безумно лажу као да су све људе провукли кроз програм брисања меморије. Једноставно, лако и недвосмислено може се закључити да је та војна организација оружана сила за потребе универзалне пљачке националних блага свих земаља света.

Шта је могао генерал сам против Нато кад се цео српски народ национално понижен и политички окупиран сакрио у мишје рупе.

Мишја рупа није за човека него за миша и сад је право време да све оно што је ових година еволуирало из миша у човека, изађе на светлост дана.

Режим који свесно извршава издају националних интереса нема легитимитет да и даље терорише Србију.  Антивласт коју спроводи овај однародовани режим врши нескривени прогон здравих и правих Срба док у исто време штити људе померене памети и услед тога померене етичке, правне и сексуалне оријентације. У Србији влада систематски терор над српским живљем који се није приклонио западном окупаторском антивредносном систему. Нико није поштеђен од овог удара на српску душу који долази са свих страна. Срби непоклекли пред универзалним антивредностима бивају светском обманом економске кризе ускраћивани за радна места док се  окупатору одане режимлије башкаре на по неколико.

Све је корумпирано од врха до дна, управним одборима, плаћеним извршним телима, разним већима, све до судских вештака и порота и све је озверено и напујдано против непоклеклог човека Србина. Увезан сатанским везама овај режим опстајава на себичној нељудској користи и терорише српску савест и част.

Крајње је време да сваки Србин у свом срцу објави гранађанску непослушност овом издајничком режиму у свако време и на сваком месту, да се никад више слугерање окупатора и експоненти сатанског режима не осећају као свој на своме и међу својима, јер нити су они  наши нити смо ми њихови. Они нас гоне, муче, незапосленошћу, нерађањем, немаштином, изгладњују нас док они расипају, руше  државу, успостављају светску владу под празном српском фирмом. Свему има време и мера али има и време кад дара преврши меру па се кантар мора променити. Наши правдољубиви преци нису створили државу да нас у њој интересно склепани режими расипају и уништавају у замену за ћифтинску корист. Режим се претворио у рушитеља државе и Устава окупаторског слугу и унутрашњег окупатора и узурпатора. Режимлије се понашају као ником одговорни богови, ако се изузме сила Нато пакта, Америке и Европске Уније, што је само више имена за једног истог газду, сатану. Пљачкашка инетрнационала универзална силеџијска организација за разбијање људске слоге и Божијег мира на земаљској кугли и успостављање сатанске принуде у свим областима људског живота, пројектује нам и диктира животну свакодневицу која нас све више удаљава од истине и правде. Генерал Младић је наводно јутрос ухапшен, икона звери, РТС, бљује отров целог дана, најављује филм Сребреничка поља смрти. Пропаганда силује мозгове одвикле од слободног промишљања, који ће на наредним изборима још једном изабрати сопствене џелате. Генерал Младић кроз врата светске неправде и вечне правде часно улази у историју као мученик за свој Српски народ а ми остајемо да трпимо срамоту која се поиграва нашим животима.