Свашта видех за време пролазног живота свога под сунцем, да није до брзих трка, нити хлеб до мудрих, нагледах се свакаквих зала под сунцем, али једно ми се учини најгорим. Има неки човек коме други обезбеди све да ужива под сунцем, али му то уживање прекрати змија коју сам унесе преко прага. Бог му даде да буде глава светла под сунцем а змија га превари да јој буде тело потамнело од злобе. Свашта видех за време пролазног живота свог под сунцем. Видех како се курварски дух у лепој жени лако остварује у свем свом проклетству и лепа курва и поред тога, остаје и лепе душе иако је курварски дух води. Остварена као курва она остаје човекољубац, воли мушкарце и спремна је, увек кад је неразумна љубав према њима обузме, да ускочи у сваку авантуру. Она живи срцем и ако промени дух може да постане светитељка као Света Марија Магдалена, Света Марија египћанка и многе друге. Али не дао ти Бог да паднеш у канџе жене латентне курве, која уз курварски дух није добила и потребну лепоту да би своје проклетство иживела и превазишла. Ова живи озлеђеним, искомплексираним, поквареним, умом а не простим и топлим срцем. Њене су руке окови, њен је језик отровно зло које трује све око себе а највише своје укућане. Од ових жена постају мрзитељке мушког рода који им одбијен њиховом ругобом не омогући курварском духу у њима да се оствари и иживи. Од ових жена најпознатија у Светом Писму је жена Језавеља чији су леш растргли пси по пророштву Светог Илије тесвићанина, кога је она гонила.
Кажу стари да су стару Србију срушили неки секташи звани Пицимољци. Ови су, кажу, по женидби уз жену добијали кућну богомољу и кућног бога пред којим клече и коме служе. Тај њихов бог носи сукњу и више је бабарога него бог. Још кажу да их је наш народ од милоште звао пицмољи. Кажу стари а ја им верујем на реч, јер се тада реч још увек поштовала.
Нема коментара:
Постави коментар