Време лоше за Милоше, наклоњено лошима, издајницима. Како уз минимално остваривање општег добра оставрити што већу личну корист питање је сад и увек за све оне који распеше Господа славе. Радници жедни преко воде преводе се преко ауто пута у беспуће, оствариће своја права чим уђу Европску Унију, како им поручује ЛДП Крагујевца. У међувремену једино их воли градоначелник који вероватно из свог џепа покрива трошкове пута до престонице. Престоница лажи у својој надмености, чуваној кордонима униформисаних плаћеника, бахата и недодирљива наједном попушта пред истрајном решеношћу синдикалних лидера и градоначелника на страни својих грађана. Филмски заплет у коме идилична љубав и брига градоначелника побеђује драмску бахатост престоничке лажи. Ударцем у центар, путем децентрализације који води у незаобилазну Европску Унију са папом на челу. Да није тужно било би смешно, да није политикантско шибицарење, било би језовито, пошто се ради о људима ускраћеним за право на рад и живот. Али кога је данас брига о људима, данас кад су многи опијени елитистичком самобитношћу. Шта су пар хиљада преварених радника и њихових породицама у поређењу са налогом европске уније за регионализацију Србије. Шта значе пар хиљада радника сутрашњем Обор Кнезу и господару живота и смрти. Ништа. биле некад неке фабрике, били некад неки радници, Оружари, били некад а више их нема. Синдикалци ће за обављену услугу добити боље плаћену глумачку ролу, градоначелник ћа да постане Обор Кнез а Србија ће се удавити у Европској Унији.
Не дај Боже!
Не дај Боже!
Нема коментара:
Постави коментар