БОЖЕ ПРАВДЕ

Боже правде, ти што спасе
Од пропасти досад нас,
Вражје силе, тама зла се
На нас стушти и ужас.

Србске Јуде и Барабе
Са Пилатом неправ суд,
Правду газе, сребро грабе,
Расипају рајски труд.

Але дигли на Србију
Из свег пакла, мрски род
Не дај Боже да убију
Србског гена Свети код.

Моћном руком, Боже скрати
Изродице србске пир,
Силом Светом правду врати,
Србљу верном врати мир.

Ти си Боже нада Србља
Светлост срца, вечни Пут
Петвековне таме зубља,
Крфских дана лимун жут.

НАРОДНА ПОЛИТИЧКА ИНИЦИЈАТИВА

Вољом људском и допуштењем Божијим доживесмо да се србска нација у великом делу изметне у обезличене грађане глобалног села.
Шта је ту је, положај у ком се налазимо производ је већинског хтења и обмана и са њим се морамо помирити и радити да народно хтење усмеримо на правилнију страну. Не верујем да смо и поред светле историјске прошлости, било кад у својој историји, док смо били национални организам, од главе до пете функционисали у благодатној љубави Божијој. Не знам ни да ли смо као организам у Божијој правди коју је уређивао Божији закон функционисали баш од главе до пете. Прошлост ми је недоступна и временом покривена али ми је зато садашњост откривена. Видно ми је, да ми данас живимо као покидани национални организам, у једном хладном и себичном грађанском друштву које се свим средствима труди да потре све некористољубиве националне и људске везе, национални и лични идентитет, сваку људску посебност и све преведе под општу грађанску обавезност и голу корист. Традиционалне вредности падају пред међународним уговорима и законима правдајући се улагањем страног капитала. Доживели смо да у Србији, све мањинске групе, чак и педери имају већа права и слободе од Срба, и то све нашом политичком неписменошћу и пасивношћу. Наш народ сваке, по закону за то одређене, године изађе на изборе, изабере Председника и Народну скупштину и мисли да је тиме све завршио. Овом својом политичком пасивношћу изабрао је Фараона који ће наредне четири године мирно да крши Устав и Законе донете у Народној скупштини, укида му лична и општа права и слободе, док је он убеђен да је користећи своје право испунио од Бога поверену мисију. То није тако и не сме тако да остане ако се нисмо одрекли свога гласа.

Већинском народном вољом, бар од оних изашлих, на изборе добили смо нову власт, новог Председника и Народну скупштину Републике Србије. Идеално би било да до конституисања нове власти добијемо и нови народ, народ који свој глас на изборима не баца, који захтева да се тај његов глас испоштује. За почетак сваки Србин, или како је то данас популарно и у тренду (грађанин), треба да се политички описмени и научи једном за увек како функционише власт, Председника, Владе и Народне скупштине. Која су његова лична и општа Уставна права, слободе и обавезе. Такође, која су Уставна права и обавезе Председника, Владе и Народне скупштине. На овај начин мистична магла власти, која од Председника прави Фараона биће растерана и Председник ће морати одговорно пред народом вршити своју дужност. Сви који су угрожени деловањем мањинских група у члану 107. Устава Републике Србије са 30 000. потписа имају право предлагања закона, на пример о заштити јавног морала. У члану 108. 100 000. потписаних бирача остварују право на референдум. Многе су још могућности пред политички пробуђеним народом а које пасивни бирачи нису до сад користили. Верујем да нама Србима (грађанима) нису потребне нове политичке партије, потребна нам је контрола власти а за то се сви морамо политички описменити. Само подношењем Уставом предвиђених иницијатива и праћењем деловања политичких партија на поднете иницијативе, можемо истински да сагледамо ко је у Народној скупштини ради остварења општенародног добра а ко из личне користи и на основу сагледане слике гласати на следећим изборима.

За почетак, покажимо минимум националне слоге тако што ћемо увек бити спремни да сакупимо неопходан број потписа за народну политичку иницијативу.
Као први чин овог народног посла захтевајмо од новог Председника да тражи од Уставног суда Републике Србије да преиспита све противуставне законске и политичке одлуке бившег Председника, Владе и Народне скупштине Републике Србије и крађу гласова у првом изборном кругу.

ДРУГИ КРУГ ДРУГЕ СРБИЈЕ

Томислав Николић иде у други круг. После појављивања пред камерама са џаковима, како тврди, покрадених гласачких листића, Томислав Николић доноси одлуку да иде у други круг избора за председника. Ову своју одлуку образлаже тиме да би Борис Тадић изашао и у случају да он изборе бојкотује. Оптужбу за изборну крађу у првом кругу поткрепљује обећањем да ће је доказати кад буде изабран за председника, у преводу никад, и тиме оправдава одлуку о даљем учествовању у изборном току. Нико од политичких актера на овим, по свему дискутабилним, изборима није изгубио, ако се изузме народ. И Томислав Николић и Борис Тадић не представљају оне гласаче за чије се добро пред камерама бусају у груди, не и један и други у Србији спроводе интересе Уније. Унијаћење Срба које се, свим тајним средствима, вековима спроводи на животним просторима србског народа, после НАТО окупације наше земље 1999. године, постаје саставни део политичког програма многих партија. Оне партије које у свом програму нису имале присаједињење Евроропској Унији елиминисане су са политичке сцене унутрашњим партијским ударима и спољашњим притисцима. Маргинализоване су свим средствима владајуће унијатске коалиционе већине која је имала на располагању све поунијаћено у овој земљи, од унијатских медија, преко поунијаћене културе, поунијаћених институција, све до поунијаћених епископа, некад Србске Православне Цркве. Својим трећим кандидовањем за председника, Борис Тадић по ко зна који пут у својој председничкој каријери крши Устав Србије и то овог пута 116.ти члан који каже ''Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике''. Ово је живи доказ да на србској јавној политичкој сцени нема ни једне патриотске политичке партије, јер да је има таква би одлуку о бојкотовању избора донела одмах по противуставној кандидатури Бориса Тадића. Сва ова постизборна халабука око изборне крађе гласова само је бацање прашине у очи обманутој и покраденој, увек већинској вољи народа који је својим генестским кодом већински против партократског,противуставног унијаћења. Политичке партије, које себе називају патриотским, позивају народ на улице у одбрану, како тврде, својих украдених изборних процената, уместо да зову у одбрану Устава, изигранее народне воље и срушене државе. Ако је деловањем поунијаћених партија парламент претворен у гласачку машину Уније у њему један србски СВЕТОСАВСКИ родољуб нема шта да тражи. 

СЛОБОДА ОД СЕБЕ И ДРВО ЖИВОТА

СЛОБОДА ОД СЕБЕ И ДРВО ЖИВОТА

 Слобода од себе почиње оног дана кад схватиш да ти не припадаш себи и својим себичним жељама у времену, већ Богу, своме роду, нацији и чевечанству у вечности. То је дрво живота у Божијем Рају, Христос Небески чокот. Ко се због неприродно успостављеног односа ума и фантазије, кад ум бива фантазијом вођен, одсече са овог Вечног Дрвета Живота, ради задовољења себичних жеља у времену, није се знао сачувати у части и достојанству Вечног Живота и предао се вечној смрти.





ГЛАВОМ ИЛИ ТЕЛОМ

 Онај који живи из главе, ризикује да доживи судбину главице купуса. Неретко се деси да му ту главу, која би да се искаже и докаже, к'о главицу купуса потопе у кацу, и одозго притисну каменом. Повремено помере камен, изваде непослушну главу, провере да ли се укиселила до послушности, ако није, назад под воду и поново камен преко. Никакво онда чудо што се неки одлучише да трају телом. Па посташе партијска тела не ризикујући својеглаво улетање у кацу.

ПОСТИЗБОРНА ХАЛАБУКА

 Велика халабука подиже се, у већ ионако збланутој Србији, око крађе резултата избора. Не знам са сигурношћу, али могу да предпоставим да клептоман, макар ради задовољења болесне страсти, мора да украде. Још ако је уз задовољење страсти и добро плаћен тад је створен идеалан спој жудње и користи. Да ли му је успело да украде, баш онолико, за колико га оптужују, не знам. Једино са сигурношћу знам, да је народна воља, још једном покрадена, и то од стране свих учесника ових клепто-интересних избора. Неозбиљно је за организацију која претендује да себе прикаже као носиоца националне свести и поштења да поверује у свест широких народних маса покретаних културом масовних медија и поштење ЦЕСИДА, режимских аналитичара, РИК-а, и осталих логистичких потпора пртократског система. У царству лажи у шта су свет и Србија претворени вољом својих житеља истина је протерана на далеку периферију. Свако, ко покуша да периферију постави у центар преузима на себе ризик да буде исмејан као незналица или проваљен као варалица. Слепци су слободном вољом из својих срца протерали Онога који отвара очи слепцима, сасвим одлучни да их неко из њиховог окружења води за руку. У свету фалсификата стање духа није наклоњено истинским променама бар док се поднебесна магла из многих глава не разиђе, а на томе треба мукотрпно радити..

О ИЗБОРНОЈ ОБМАНИ

Много се паметних глава оглашава после изгубљених избора. Доцни, ли, доцни памет оних који се самобманом саблазнише и оклизнуше на вештачки залеђеној клизавици.
Сметнуше с ума Господњу заповест: ''будите мудри као змије и безазлени као голубови''. Сметнуше, и у змије улетеше безалено као голубови а голубове својом злом проценом још четири године предадоше на немилост змијама.
Моје Царство није од овога света каже Син Божији који дође на свет Духом Светим зачет, рођен од Дјеве да спасе човека поробљеног заблудама света.
Не владајте него служите заповеди Он својим ученицима.
А како ће у ове дане светске републике Православна Хришћанска мањина, вршећи власт служити већини, поробљеној људским слабостима, којој је лаж дража од истине, ако не сме заводнички, повлађујући јој, и подилазећи јој под кожу.
Хришћани су со земље, светлост света, и то она со коју земља одбаци, и она светлост коју свет одбаци. Као што се и у справљању јела со користи у малим количинама и Хришћани су у свету мало стадо које сви светски владари гонише и даље ће гонити.
Републички систем власти у директној је супротности са Божијим принципом власти. Да ли декларисани Хришћански изборни кандидати истински повероваше у могућност успостављања Хришћанске републике кад и сами добро знају да ни Хришћанско Царско самодржавље није одолело Барабиној револуцији.
Ако у ову идеју вероваше свим срцем онда нису срце добро очистили Христом, а ако не вероваше срцем него је само исповедише устима, као и њихови предходници, онда су одрадили свој посао, извели обмануте бираче на изборе,стадо на кланицу, у вучје коло.
Оставимо ли могућност да су имали племениту намеру да буду со земље у земаљском парламенту, онда их је реалност демантовала, јер их је очигледно земља прогутала као некад давно Датана и Авирона.