Томислав Николић иде у други круг. После појављивања пред камерама са џаковима, како тврди, покрадених гласачких листића, Томислав Николић доноси одлуку да иде у други круг избора за председника. Ову своју одлуку образлаже тиме да би Борис Тадић изашао и у случају да он изборе бојкотује. Оптужбу за изборну крађу у првом кругу поткрепљује обећањем да ће је доказати кад буде изабран за председника, у преводу никад, и тиме оправдава одлуку о даљем учествовању у изборном току. Нико од политичких актера на овим, по свему дискутабилним, изборима није изгубио, ако се изузме народ. И Томислав Николић и Борис Тадић не представљају оне гласаче за чије се добро пред камерама бусају у груди, не и један и други у Србији спроводе интересе Уније. Унијаћење Срба које се, свим тајним средствима, вековима спроводи на животним просторима србског народа, после НАТО окупације наше земље 1999. године, постаје саставни део политичког програма многих партија. Оне партије које у свом програму нису имале присаједињење Евроропској Унији елиминисане су са политичке сцене унутрашњим партијским ударима и спољашњим притисцима. Маргинализоване су свим средствима владајуће унијатске коалиционе већине која је имала на располагању све поунијаћено у овој земљи, од унијатских медија, преко поунијаћене културе, поунијаћених институција, све до поунијаћених епископа, некад Србске Православне Цркве. Својим трећим кандидовањем за председника, Борис Тадић по ко зна који пут у својој председничкој каријери крши Устав Србије и то овог пута 116.ти члан који каже ''Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике''. Ово је живи доказ да на србској јавној политичкој сцени нема ни једне патриотске политичке партије, јер да је има таква би одлуку о бојкотовању избора донела одмах по противуставној кандидатури Бориса Тадића. Сва ова постизборна халабука око изборне крађе гласова само је бацање прашине у очи обманутој и покраденој, увек већинској вољи народа који је својим генестским кодом већински против партократског,противуставног унијаћења. Политичке партије, које себе називају патриотским, позивају народ на улице у одбрану, како тврде, својих украдених изборних процената, уместо да зову у одбрану Устава, изигранее народне воље и срушене државе. Ако је деловањем поунијаћених партија парламент претворен у гласачку машину Уније у њему један србски СВЕТОСАВСКИ родољуб нема шта да тражи.
Нема коментара:
Постави коментар